Прочитај ми чланакУ скоро недељу дана борби против исламистичких група у граду филипинском Марави, покрајина Минданао, војска је успјела ослободити источни део града и болницу Пакпак.
Иако филипинска војска тврди да је операција чишћења града од терориста при крају, исламистичке терористичке групе наводно још држе Окружни затвор на сјеверу града, део градске луке и полицијску станицу у источном предграђу Маравија.
Према службеним подацима, до сада су ликвидирана 103 милитаната, док је у противтерористичкој акцији убијено 11 војника у 4 полицајца, а жртава има и међу цивилима.
Филипински предсједник Родриго Дутерте је позвао лијево крило радикалних побуњеника и сепаратиста Моро народа, већински муслиманске етничке мањине у земљи, које је дуги низ година у рату с владом у Манили, да се придружи војсци у борби против терористичких група Мајте и Абу Сајаф на југу земље, које су се заклеле на верност терористима “Исламске државе”.
“Ја ћу вас запослити као војнике, даћу вам исте плате и повластице, а за вас ће бити изграђене куће. Ако се борба настави, а желите судјеловати у њој, придружите се влади“, поручио им је филипински предсједник.
Родриго Дутерте је додао да је од лидера муслиманске мањине Моро добио понуду за сарадњу у борби против ИДИЛ-а, након чега је изразио спремност да формира посебну војну јединицу од бивших владиних непријатеља.
“Они су добро упознати с тереном, јер и сами живе у јужним Филипинима и само могу придонијети побједи над терористима”, сигуран је филипински предсједник.
Дутерте је ово изјавио током посјете војној бази на острву Јоло на југу земље. На сусједном острву Минданао, владине снаге су прошле недеље водиле жестоке битке с исламистима у којима је страдало на десетке бораца на обје стране, иако међу терористима групе Мајте и Абу Сајаф неуспоредиво више.
Како преносе агенције, Дутерте је позив упутио присталицама Националног демократског фронта на Филипинима (НДФ) и сепаратистима народа Моро. НДФ су уједињене радикалне левичарске снаге, укључујући забрањену филипинску Комунистичку партију и њене побуњеничке оружане групе Нове народне армије која деценијама од филипинских власти тражи стварање независне државе с комунистичком идеологијом.
Побуњеници народа Моро настањују јужнио филипинско острво Минданао и од раних ’70-их траже право на самоопредјељење и успоставу своје исламске државе, иако је већину становништва на Филипинима чине католици. Деценије сукоба с владом су однијела 120 до 150 хиљада живота.
Сукоби у Минданау трају готово недељу дана. Прије неколико дана су нападачи скоро заузели град Марави, али онда су углавном протјерани од стране владиних снага. Предсједник Дутерте је 23. маја у већем дијелу острва Минданао прогласио ратно стање у трајању од 60 дана, а због ситуације на југу земље ће одгодити свој посјет Јапану.
“План Голдберг” за свргавање Дутертеа
Наравно да се многи питају како су се на Филипинима одједном активирале терористичке групе које формално припадају Исламској држави?
Одговор су дали Манила Тајмс и Дан Штејнбак који је за ЕконоМонитор још у јануару писао о плану бившег америчког амбасадотра Филипа Голдберга у Манили, према којем су припремљене смјернице за свргавање Родрига Дутертеа. Ово Голдбергу није први пут да је његов рад повезан с напорима у смјени легитимно изабране власти. Након што је откривено да је настојао финансирати опозиционе вође, сепаратисте и тинк-танкове с милионима долара, 2008. су му предсједник Ево Моралес и боливијска влада дали три дана да напустити земљу и прогласили га “персона нон грата”. Сада исто чини на Филипинима, гдје је у предизборној кампањи активно судјеловао против тада предсједничког кандидата Дутертеа.
Предсједништво Дутертеа на Филипинима, особито ако у обзир узмемо процес приближавања у Пекингу и дјеломично Москва, ствара озбиљне проблеме Вашингтону, који без сумње зависи о Филипинима у подручју узаврелог Јужног кинеског мора. Заокрет Родрига Дутертеа пријети да поткопа цјелокупну америчку стратегију продора у Азију“, која је настала још за вријеме првог Обаминог мандата.
Из тог разлога Вашингтон није могао занемарити свој омиљени “спорт”, односно, свргавање владе у Манили, што показује јавно и без срама.
Наиме, операција за још једну “смјену режима” је најављена у часопису Форин полис, који је “подсјетио” Дутертеа како је филипинска војска увијек била блиска Сједињеним Државама, како су све филипинске невладина удружења “цивилног друштва” историјски биле под утјецајем америчког модела.
Али то није све. На крају 2016. године Манила Тајмс објављује такозвани “План Голдберг“, бившег америчког амбасадора у Филипинима. Заправо се ради о класичном плану за свргавање власти, који садржи низ препорука, укључујући економску и политичку изолацију земље, побољшање односа с другим земљама скупине АСЕАН на штету Филипина, продубити везе с опозицијом и јавним званичницима, посебно с официрским кадром који не дијели визију предсједничке политику. План предвиђа кориштење медија који морају инзсистирати на пропагирању “опасности од односа с Пекингом и Москвом”, помоћ опозицијеним групама кроз програме УСАИД-а и тражити подршку Католичке цркве у земљи. Филип Голдберг је навео како је потребно стварати подјеле и међу људима у Дутертеовом окружењу, те посебно подржавати “лијево крило, које је више осјетљиво на одбрану људских права”.
Усвојен или не од Бијеле куће, нема сумње да се неки од “препорука” овог плана већ проводе у дјело. На примјер, невладина удружења умањују опасност од исламистичке побуне у земљи, а предсједника критикују због увођења ратног стања и акција војске у Маравију. Медији који су у власништву корпоративне елите говоре исто, чиме се Дутерте приказује као “диктатор који је због неколико стотина милитаната у спреман разорити цијели град”.
О опасностима и терористичким активностима скупина Мајте и Абу Сајаф се говори паушално и као да се ради о опозицијеним групама, а не терористичким бандама које су се заклеле на вјерност такозваном калифату.
Чини се да Вашингтон за сада није успио утјецати на политичаре у земљи, јер Заступнички дом и Сенат још нису одржали заједничку сједницу на којој су требали разматрати проглашење ратног стања на југу земље.
Устав из 1987. године наводи како два дома Конгреса на заједничкој сједници могу укинути неке предсједникове одлуке из Војног закона. Међутим, Конгрес може и продужити одлуку о проглашењу ратног стања, која је одређена за 60 дана, ако инвазија или побуна потрају и ако то тражи јавна сигурност.
У петак је Дутерте своју одлуку послао предсједнику Сената Аквилину Пиментелу Трећем и предсједнику Заступничког дома Панталеону Алварезу. Но, Конгрес је одлучио прогласити паузу и поновно почиње с радом 24. јула.
Међутим, стручњаци за уставно право који се не слажу с одлуком предсједника тврде да се у овом случају заједничка сједница Конгреса мора одржати у року 24 и да законодавци дати своје мишљење о проглашењу ратног стања.
Но, Дутерте је раније поручио да ће игнорисати Врховни суд и Конгрес и да ће ратно стање у покрајини Минданао потрајати.
„Док полиција и оружане снаге не кажу да су Филипини сигурни, ратно стање остаје на снази. Нећу слушати друге. Ни Врховни суд, ни Конгрес јер они нису овдје”, рекао је раније Дутерте.
