Ишченко: Лондон изазива велики рат на Блиском истоку

19:28 31.01.2024.

Одговарајући на питања читалаца публикације „Military Affairs“, руски политиколог Ростислав Ишченко, прокоментарисао је распламсавање ситуације на Блиском истоку.

– Шта мислите, зашто Запад и Израел изазивају велики рат на Блиском истоку?

„Већ сам писао и рекао да је Хамас тај који је изазвао рат на Блиском истоку. Њени лидери су јасно прорачунали и реакцију Израела и њихове способности и перцепцију сукоба (посебно израелских напада на Газу) од стране јавног мњења већине земаља света (укључујући и западне).

Као резултат тога, Израел је, због директности своје политике, недостатка флексибилности и ослањања на силу, упао у замку. Наравно, одговорни политичари би одавно изашли из ове замке.

Међутим, Нетањаху схвата, да ако говори о миру, израелско друштво које је већ незадовољно чињеницом да је његова влада примила тако болан ударац, ће га једноставно помести.

Током деценија, Израелци су се навикли на то да ИД нема конкуренцију на Блиском истоку, и да је у свакој нејасној ситуацији неопходно бомбардовати.

Американци, којима је хитно потребан мир на Блиском истоку, како би могли да повере Европи „обуздавање Русије“ и да се фокусирају на Кину, размишљају у истим категоријама, само на глобалном нивоу.

Као резултат тога, и Тел Авив и Вашингтон, покушавајући да хитно угасе пожар на Блиском истоку, поливају га бензином.

Могуће је да Британија, која сада покушава да заоштри и продужи све ратове које су започеле Сједињене Државе, укључујући блискоисточни сукоб, тако намерно поступа.

Схвативши да је америчко царство на измаку, Британци покушавају да му помогну да што пре остане без пара како би део америчког наслеђа, посебно позиције на Блиском истоку, стрпао у џеп.

Током 1940-1950-их, Сједињене Државе су се понашале потпуно на исти начин у односу на распадајућу глобалну Британску империју- можда су Британци одлучили да је сада њихов ред да опљачкају лешину умирућег хегемона.

Међутим, да бисмо такав закључак донели тачно, а не условно, још увек морамо да посматрамо британску политику бар годину или две.