Прочитај ми чланак
Ирански председник Махмуд Ахмединеџад доделио је јуче признање бившем венецуеланском амбасадору, Давиду Веласкезу, „Медаљу Изврсности Исламске Републике“, и притом истакао како су „насилничке силе беспомоћне у борби против широког и снажног фронта држава Латинске Америке“.
Рекао је како је Латинска Америка јако важна регија и притом истакао како „знатан број важних светских развоја догађаја одвија се управо у овој регији и да ће се у њој и наставити битна догађања“.
„Латинска Америка је почетна тачка дубоког револуционарног устанка којег су арогантне силе гушиле на најгоре нељудске начине“, истакао је ирански председник.
Такође је напоменуо да су народи Латинске Америке и Кариба сада спремни остваре своје револуционарне и хумане идеале, уз потпору револуционарних покрета. Посебно се осврнуо на председника Венецуеле те истакнуо како је Хуго Чавез организовао велики и снажан покрет који се супротставио империјализму у регији у време када је тај исти империјализам регију сматрао својим „властитим двориштем“.
„Упркос томе што су међународни насилници покренули сву силу да зауставе талас борбе за независност, правду и слободу – идеале за које се боре земље ове регије, нису успели и сада су беспомоћни против овог широког и снажног фронта држава Латинске Америке“, истакао је ирански председник.
Иран и државе Латинске Америке већ неко време немају само дипломатске, већ и блиске пријатељске односе. На последњој турнеји широм Латинске Америке, ирански председник Ахмединеџад посетио је низ држава регије и био дочекан изузетно пријатељски. „Ми гледамо како се капиталистички систем распада – он је дошао пред зид. Долази ново време у којем ће се поштовати сва људска бића једнако и њихов начин размишљања који ће се темељити на правди“, рекао је Ахмединеџад у јануару ове године након састанка с Фиделом Кастром у Куби. Притом је Фидел истакао: „Ми смо били, јесмо и остаћемо пријатељи“.
За многе ће овај однос изгледати као типичан пример стратегије „непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ“. Да ли је заиста тако? Овај пример међурегионалне сарадње ипак показује један нови заокрет у светској политици, правац који је у правом смислу интернационалног, а не појединачно националног, карактера. Развој којем сведочимо већ неко вриеме у примарни фокус ставља државни суверенитет, задњи бастион отпора од тзв. „Новог светског поретка“ чији је коначни циљ подређивање свих народа света: истој економији, истом социјалном моделу, истој политици и – на крају – истој култури. Државе Латинске Америке, нарочито Куба, препознате су по свом секуларном и социјалистичком уређењу. С друге стране Иран у самом службеном називу државе истиче како се ради о „Исламској“ Републици. Ипак, управо ови квалитетни односи на релацији Иран – Латинска Америка, показују како се државе међусобно могу – кад желе – итекако поштивати и вредновати, без обзира на унутрашњу социјалну-политику.
У све ово идеално се уклапа ревитализација Покрета Несврстаних, који је од самог оснивања у Београду почетком 60-их, имао управо ове хумане и правичне вредности у својој есенцијалној основи. НАТО пакт је желео моделовати свет по својој слици, исто то је настојао остварити и Варшавски пакт. Покрет Несврстаних је тада био битна кочница овим експанзионистичким тенденцијама, а након изузетног пораста милитаризма од стране НАТО пакта од 2001 до данас, јасно је да ће Покрет Несврстаних поновно морати да одигра своју важну и историјску улогу. Иран је преузео председавање до 2015 када кормило преузима Венецуела.
Наравно, ово није решење које ће до 2018. учинити свет потпуно сигурним, праведним и слободним, али је итекако добар почетак.
(advance)
