Прочитај ми чланак
(Политика)
Не телефонирајте, не шаљите поруке, не шаљите мејлове, не шврљајте по интернету, плаћајте само у готовини… Једном речју, ако желите да се заштитите од државне присмотре, једини начин да то постигнете јесте да седнете у неку временску машину и телепортујете се бар 40 година у прошлост.
То би била једина могућност да неко данас избегне да буде ухваћен у велику прислушну мрежу чији је врховни поглавица америчка Национална безбедносна агенција (НСА), која своју браћу и сестре, истина не тако моћне, има у свим државама света. Све тајне службе раде,наиме,на истом принципу: хоће да сазнају оно што би неко да сакрије.
А ако постоји појединац који нема баш никакву сопствену тајну, бар малчице зна о тајнама другим, па је и као такав „мета”, или „безбедносно интересантан”, што би се рекло домаћим језиком.
Треба ли због тога постати параноичан и одрећи се технолошких благодети цивилизације? Таман посла. То, уосталом, није више ни могуће: на инфморматици данас почива свака, па чак и најнеразвијенија економија.
Размишљања ове врсте наметнула су открића о којима већ неколико недеља бруји цео свет: да је најмоћнија сила развила мамутски апарат за прислушкивање којем не може – тако се бар тврди – да промакне ништа: од мобилних, преко компјутерских комуникација, до свих осталих дигиталних трагова (плаћање картицом, куповина онлајн, паркинг мобилним телефоном и тако редом). Она све то „усисава” и, истовремено, уз помоћ моћних компјутера и специјалног софтвера, анализира.
Што ће рећи, рудари по огромној количини информативне јаловине у порази за неким обавештајним златним зрнцетом. Нон-стоп, 24 сата дневно, седам дана недељно.
Па кад је тако моћна и свеобухватна, како то да јој је много тога промакло? Није додуше од 11. септембра 2001, оног стравичног напада Ал Каиде на Њујорк и Пентагон, било спектакуларних терористичких диверзија, али било је довољно малих, од који су неке успеле, а неке, неспретношћу извођача, на срећу, омануле.
Да ли је та машинерија уствари направљена да служи самој себи („безбедносна бирократија”) или је створен „шпијунско-индустријски комплекс”, спрега државе и приватних корпорација, да би се зарадиле милијарде? Или да Америка постане тоталитарно друштво, по угледу на оно које су замислили надарени писци попут Кафке, Хакслија и Орвела.
Највероватнији одговор је – од свега помало. Ескалацији свеобухватне присмотре допринело је неколико фактора: прво, велика параноја после „11. септембра”, затим страх америчког председника Џорџа Буша да му се то не понови, онда исто тако решеност Барака Обаме да се неки терористички Перл Харбор догоди за његовог вакта… Кад се томе дода да је циљ националне безбедности постао покриће за употребу сваког средства и убрзање технологије у првој деценији новог миленијума, стигло се до – „Призме”.
Програм свеобухватног прислушкивања свих комуникација чије постојање је открио, по свој прилици, највећи „звиждач” у историји, 30-годишњи информатички техничар Едвард Сноуден, немештеник велике приватне фирме која је кооперант НСА.
Да се све прислушкује знало се, или макар сумњало, одавно, а сада је обелодањено и како се то ради. Тако што је НСА прикључена на „сервере”, централне компјутере који опслужују корисничке компјутере, свих интернет компанија, чији су само петина корисника Американци, а 80одсто ми из остатка света.
НСА је прикључена и на системе телефонских компанија, њена мрежа прислушних сателита и земаљских станица на територијама савезника на свим меридијанима усисава и све друге дигиталне сигнале (а данас је готово све дигитално, електронске јединице и нуле).
Све то су такозвани „метаподаци” – систем се не бави толико конкретним садржајима неке комуникације колико информацијама које је прате: ко, с ким, када, колико дуго… Кад се све то упари (опет аутоматски) са много других информација, метаподаци постају драгоценији од садржаја саме комуникације.
Наравно, по потреби, Велики брат ће прислонити и своје уво. Али пре него што то учини, системи НСА морају да „сажваћу” незамисливу количину сировог материјала. Према подацима компаније „Сиско” која прави уређаје за интернет саобраћај, месечни интернет промет на глобалном нивоу у 2012. је достигао обим од 5.173 петабајта. То је отприлике све што је данас у Конгресној библиотеци, највећем складишту знања света – помножено са 517.000 пута! Или, кад би се претворило у један видео-снимак, да се одгледа, било би потребно 178 миленијума.
НСА је, разуме се, заинтересована и за такозвани „тамни” или „дубоки” интернет: шифроване комуникације и затворене мреже страних држава, што је, уствари, њена главна мисија. То је, међутим, друга прича.
Пошто ће интернет у годинама које долазе расти геометријском прогресијом, НСА у пустињи Јуте гради нови супертајни центар за сајбер-шпијунирање и сајбер-безбедност који ће коштати десет милијарди долара и годишње трошити струје колико 65.000 кућа (годишњи рачун само за струју, то јест погон и хлађење џиновских компјутерских система способних да складиште целокупан интернет саобраћај света износиће четрдесет милиона долара).
Већ је констатовано да су, иако је све тобоже легално покривено, после 2001. сва правила и ограничења бачена кроз прозор. Ако још није тоталитарна држава, Америка је, кажу експерти, сасвим близу тога.
Треба ли због тога сви да ставимо прст на уста и кажемо:„Пст!”? Ма какви. Технологија је постала толико застрашујућа да је због тога постало бесмислено плашити је се. НСА је само бабарога новог доба.
