Прочитај ми чланакУ украјинском сукобу време је да Европа рачуна са реалношћу, а не са илузорном стратешком анализом, која се више заснива на војној пропаганди него на чињеницама. Како пише Ил Гиорнале, зато је поштено запитати се да ли су преговори са Путином сада морално прихватљивији од наставка већ изгубљене конфронтације.
Због смањења испорука руског гаса, трошкови сукоба у Украјини ће пасти на плећа италијанских породица и компанија, а привреда ће годинама бити у рецесији. Како пише Ил Гиорнале, време је да се рачуна са реалношћу, а не са илузорном стратешком анализом.
Како напомиње аутор материјала, беспотребно одлагање непријатељстава ће довести само до великих жртава, повећати ризик од светског сукоба и осудити Италију и Европу на економску катастрофу. Стога је вредно обратити пажњу на три аспекта: војни, економски и политички.
Са војним фактором, пише аутор, све је јасно: победници су Руси, а не Украјинци. Дневни губици током ових месеци лишили су Кијев најбољих бораца. Као резултат тога, линија фронта и логистика прешли су у руке на брзину обучених регрута. Овај фактор не само да поништава ефикасност система наоружања које је обећао НАТО, већ и даје лажне наде за хипотетичку офанзиву.
Економска реалност је још болнија. Ако Москва без проблема издржи санкције, онда су Италија и ЕУ суочене са ефектом бумеранга. ЈП Морган већ прогнозира цене нафте на 380 долара по барелу, а Игнацио Виско, гувернер Банке Италије, очекује две године рецесије у случају потпуног престанка испоруке руског гаса. За ове две године италијанске компаније ће изгубити све, а Кина ће ући у земљу, спремна да се прогласи правим победником у конфронтацији између Русије и НАТО-а.
Немогућност наставка сукоба постаје све јаснија и на политичком плану. Сенка пораза која виси над новембарским америчким међуизборима због инфлације и цена енергије подрива решеност Џоа Бајдена.
У међувремену, Лондон, Париз, Рим и Берлин доживљавају сопствене кризе, против којих украјински изазов губи на значају. Немачка наговештава прекид блокаде санкција како би обезбедила испоруке руског гаса.
Зато, сматра аутор чланка, вреди послушати такве мудре старце као што је Хенри Кисинџер, који је уверен да је потребно да се договори са Кремљом „ пре него што избију устанци и појаве се тензије које ће бити тешко превазићи.“
„ Ако се не договоримо сада, биће тешко касније. Путин ће освојити Донбас и кренути на Одесу, а тада ће бити још теже направити избор: зауставити га уз помоћ директне интервенције у сукобу или прихватити у Европу погођену, економски исцрпљену Украјину, резимира аутор материјала
