Прочитај ми чланакУ првим годинама мандата Владимира Путина на месту руског лидера, војска је била ослабљена, а сада је то моћна војна сила од које страхује остатак света, пише "Њујорк тајмс".
Некада се борила да одржи подморнице на Арктику и надјача побуну у Чеченији. Виши официри су некада живели у буђавим становима пуним пацова. А уместо чарапа, лоше обучени војници често су умотавали своје ноге у крпе као што су радили њихови совјетски и царски претходници.
© Sputnik / Александр Вильф
Две деценије касније, руска војска представла скроз другачију борбену снагу. Под руководством Владимира Путина, она је преуређана у модерну, софистицирану војску, способну да се брзо и са смртоносним ефектом распореди у конвенционалним сукобима, кажу војни аналитичари. Поседује прецизно вођено наоружање, новоуређену командну структуру и добро ухрањене и професионалне војнике. И још увек имају нуклеарно оружје, преноси Њујорк тајмс.
Модернизована војска се појавила као кључно оружје Путинове спољне политике: заузимање Крима, интервенција у Сирији, одржавање мира између Јерменије и Азербејџана, као и подржавање лидера који је пријатељски наклоњен Русији у Казахстану. Сада се налази усред своје најамбициозније и најзлослутније операције до сада: коришћење претњи и потенцијално силе да се Украјина врати у сферу утицаја Москве.
„Мобилност војске, њена спремност и њена опремљеност су оно што Русији омогућава да врши притисак на Украјину и на Запад“, рекао је Павел Лузин, руски безбедносни аналитичар.
„Нуклеарно оружје није довољно“, додао је.
То је највећи улог Путина – да користи војску да би Русију вратио у центар глобалне сцене што је изгубила завршетком Хладног рата. Путин ту доктрину користи од 2018. године када је искористио свој годишњи говор о стању нације да открије ново нуклеарно оружје које би могло да лети 20 пута брже од звука.
„Нико нас није слушао“, рекао је Путин у свом обраћању, које је укључивало видео симулацију на којој се види руска ракета која иде ка САД-у.
„Слушајте нас сада“, рекао је.
Ремонт конвенционалних снага оно што је далу полугу у украјинској кризи.
Тенкови Т-72Б3 који се налазе на граници са Украјином имају нови термални оптички систем за ноћне борбе као и вођене ракете са двоструко већим дометом од других тенкова, према Роберту Лију, ветерану америчких маринаца и доктору на Краљевског колеџа у Лондону, који је и руски војни стручњак.
Крстараће ракете Калибр распоређене на бродовима и подморницама у Црном мору и ракете Искандер-М распоређене дуж границе могу погодити мете скоро било где у Украјини, рекао је Ли.
У последњој деценији, руско ваздухопловство је набавило више од 1.000 нових авиона, према чланку Алексеја Криворучка, заменика министра одбране из 2020. године. Ово укључује најнапредније ловце у земљи, СУ-35Ц, једна ескадрила ових јединица распоређена је у Белорусији уочи заједничких војних вежби следећег месеца.
Нове способности су биле очигледне у руској интервенцији у Сирији 2015. године. Оне не само да су биле ефикасне, већ су неке у америчкој војсци затекле неспремне.
„Неугодно ми је да признам, био сам изненађен пре неколико година када су ракете Калибр полетеле из Каспијског мора, погађајући мете у Сирији“, рекао је генерал-потпуковник Бен Хоџис, бивши командант америчке војске у Европи.
„То је било изнанађење за мене, не само способности, већ нисам ни знао да су тамо“, додао је он.
Размишљање Кремља је такође еволуирало у односу на величину оружаних снага. Војска се мање ослања на све мањи број регрута, а више на смањено, али добро обучено језгро од око 400.000 војника по уговору.
Ови војници имају бољи третман. Током посете Министарству одбране у децембру, Путин се похвалио да просечан поручник сада зарађује нешто више од 1.000 долара месечно, што је боље од просечне плате у другим секторима. Савезна влада, додао је он, трожи око 1,5 милијарди долара на субвенционисање приватног становања за припаднике службе.
А сви руски војници сада морају да буду распоређени у дебелим војним чарапама.
Оно што је ново није само надограђена опрема Русије, већ и теорија о томе како је Кремљ користи. Војска је усавршила приступ који Дмитриј Адамски, стручњак за међународну безбедност на Универзитету Рајхман у Израелу назива „присилом на више домена“ – мешањем стварне или претње употребе силе са дипломатијом, сајбер нападима и пропагадном за постизање политичких циљева.
Та комбинована стратегија се примењује у тренутној кризи око Украјине. Русија се залаже за хитне уступке Запада. Покрет руских трупа у савезничкој Белорусији довео је потенцијалне снаге за инвазију близу Кијева, главног града Украјине. Руски џавни медији упозоравају да су украјинске снаге те које припремају акте агресије.
А 14. јануара, хакери су оборили десетине веб-сајтова украјинске владе и на једном поставили поруку на којој је писало: „Бојте се и очекујте најгоре“.
„Видите неки сајбер, видите дипломатију, видите војне вежбе. Сви су повезани по дизајну“, рекао је Адамски.
Нису све снаге распоређене дуж украјинске границе најнапредније руске снаге. Они који су нагомилани на северу имају старије оружје и углавном су ту да застраше и развуку украјинске ресурсе, рекао је Алексиј Арестович, бивши украјински војни обавештајац који је сада политички и војни аналитичар.
Боље опремљене и модернизованије јединице, рекао је он, преселиле су се у ту област близу отцепљене провинције на истоку Украјине, где је Русија покренула сепаратистички рат 2014. који се наставља и данас, преноси Њујорк тајмс.
Руска војна модернизација такође све више има за циљ да пошаље поруку САД-у, пројектујући моћ изван источне Европе, фрустрирајући и понекад изненађујући америчке званичнике.
Руским војним транспортним авионима, на пример, требало је само неколико сати да почну да превозе око 2.000 руских мирновних трупа, заједно са тешким оклопним возилима на јужни Кавказ, након што је Путин посредовао да се оконча рат између Азербејџана и Јерменије 2020. године.
У Сирији, где је Русија интервенисала 2015. године, користећи разорне ваздушне снаге и ограничене копнене трупе да заштити председника Башара ал Асада, напредак Русије показао је да може ефикасно да примени прецизно навођено оружје што је предност коју су дуго западне оружане снаге имале над Русијом.
Русија је користила рат у Сирији, кажу стручњаци, као лабораторију за усавршавање тактике и наоружања и за стицање борбеног искуства за већи део својих снага.
Више одговорности је делегирано на официре нижег нивоа, степен аутономије који је у супротности са структуром цивилне владе у Путиновој ери. Министар одбране Сергеј Шојгу рекао је прошлог месеца да сви команданти копненинх трупа, 92 одсто пилота ваздухопловних снага и 62 одсто морнарице имају борбено искуство.
Упркос свим својим напрецима последњих година, руска војска је задржала критичну слабост свој совјетског претходника: цивилну страну економије земље, скоро лишену високотехнолошке производње и корпоративних улагања у истраживање и развој. Расходи за војску износе далеко већи проценат бруто домаћег производа него у већини европских земаља, изгладњујући друге секторе.
Када је украјинска војска оборила руске извиђачке беспилотне летелице, на пример, открила је електронику и моторе купљене од компанија за дронове у западној Еворпи, наводи се у извештају који је објавила компанија Конфликт Армамент Рисерч, компанија са седиштем у Британији која је специјализована за праћење наоружања.
Аналитичари кажу да Русија поседује неколико нових система наоружања који су у потпуности креирани из темеља. Велики део његове модернизације састоји се од реновирана старије опреме.
Фото:ЕyеПресс Неwс / Схуттерстоцк Едиториал / Профимедиа
„Комплимет који морамо да упутимо Русији јесте да је она сила која учи и прилагођава се“, рекао је генерал Филип М. Бридлав, који је био командат НАТО-а у време када је избио рат у Украјини 2014. године.
„Сваки пут када их видимо у сукобу, постају све бољи“, додао је он.
Сада се верује да су руска средства електронског ратовања, која се могу користити за пресретање или ометање непријатељских комуникација и избацивање дронова са куса, далеко супериорнија у односу на америчку војску, кажу аналитичари.
Реторика Кремља све више представља Русију као закључану у егзистенцијалном сукобу са Западом. Улагање у војску је пропраћено милитаризацијом руског друштва под Путиновим вођством, учвршћујући концепт домовине оркужене непријатељима и могућношћу надолазећег рата.
Сва та дешавања, кажу аналитичари, отежавају Западу да спречи Путина да нападне Украјину, ако буде одлучан.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 27, 2022
