Pročitaj mi članak
Русија жели да у некој од земаља ЕУ отвори ваздухопловно-технички центар који би се осим ремонта бавио модификацијама, модернизацијама и снабдевањем резервним деловима, изјавио је за сплитску Слободну Далмацију генерални директор компаније „Руски хеликоптери“ Aлександар Михејев.
Русија, наиме, намерава да формира центар за ремонт и модификације хеликоптера типа Ми-171 који лете у земљама Европске Уније, пише лист и додаје да ће и Хрватска ускоро имати потребу за ремонтом своје флоте транспортно-јуришних хеликоптера Ми-171Ш.
– Ево, дакле, првог иностраног економског задатка за премијера Тихомира Орешковића. Питање је само једно: хоће ли руска инвестиција завршити у Хрватској, или ћемо се потврдити као мајстори изгубљених прилика, наводи Слободна Далмацја.
Очито је, пише лист, да земље ЕУ-а не могу без сарадње с Руском Федерацијом, и обрнуто. Ни економске санкције нису од коначног и пресудног значења за могућност сурадње с источним привредним дивом. Томе у прилог иде, на пример, сарадња Мађарске с Русијом, од чега обе земље имају знатну економску корист.
С обзиром на то да је Хрватска у НAТО-у, намеће се питање може ли сарађивати с Русијом кад су у питању хеликоптери? Конкуренција Хрватској у овом великом руском пројекту јесу НAТО чланице. При томе посебно ваља истаћи Чешку, која је по питању разних хеликоптерских иницијатива прва у НAТО алијанси.
Извлачи новац из европских фондова, негује добре односе с Русима, а њихови главни симулаторски центар за обуку пилота хеликоптера „ХТП Острава“ у руском је власништву. Ту је и друга чешка фабрика „ЛОМ Праха“, за ремонт хеликоптера Ми-8/171 која има све нове руске сертификате. Aко могу Чеси, ваљда могу и Хрвати, констатује сплитски дневник.
Руси, пише даље Слободна Далмација, рачунају на овај посао с обзиром на то да једино њихови заводи могу вршити радове на новијим верзијама хеликоптера Ми-17.
И остали корисници хеликоптера Ми-171 у ЕУ мораће такође у скоријој будућности послати своје летелице на први ремонт који се сада мора извршити у Русији која једина у овом делу света има услове за ремонт као и документацију за ову и друге сличне варијанте фамилије Ми-8/17.
Овај центар би поред поменутих радова на Ми-171 могао имати сертификат и за остале варијанте хеликоптера Ми-8/17 а наводно би Руси у изградњу и опремање центра уложили око 20 милиона евра. За тако нешто заинтересовани су и ремонтни заводи у Чешкој, Словачкој и Литванији.
У свету се тренутно у употреби налази око 2500 војних хеликоптера Ми-8/17 као и још неколико стотина цивилних. То је велико тржиште које може донети много новца а једна од стратешких одредница даљег развоја Зракопловно-техничког завода (ЗТЦ) из Велике Горице је освајање генералног ремонта овог типа хеликоптера.
Да би хрватски ЗТЦ, који има велико искуство у одржавању Ми-8/17, постао један од озбиљних центара за ремонт овог типа хеликоптера потребно је допунити и усвојити способност ремонта и модификација што би уз добијање одређене опреме, алата и документације омогућило добијање сертификата од произвођача.
Михејев каже да би неки ремонтни центар био легалан мора имати одобрење и континуирану подршку како конструкционог бироа „Миљ“ тако и самог произвођача.
Лист наводи да је Хрватска у протеклих неколико година, услед политичке ситуације у односима Запада и Русије, одбијала неку већу војно-техничку сарадњу са Русијом као и да земље ЕУ ипак не могу без сарадње са њом.
Помињу се и слични ваздухопловни заводи у другим земљама ЕУ који нису прекинули односе, активно сарађују са Русима а уједно настоје и да добију нове послове и прошире сарадњу која би могла подразумевати и отварање ремонтног центра који се нуди и Хрватској.
Нема сумње да би хрватски ваздухопловно-технички завод могао да постане ремонтни центар уколико буде било политичке воље да се тако нешто оствари. Завод поседује солидну инфраструктуру, има добар кадар и богато искуство у одржавању Ми-8/17 који лете изнад Хрватске већ 25 година, наводи сплитски дневник.
Извор: Слободна Далмиција, Информер
