Финаншл Тајмс пише да је Хрватска понудила Украјини помоћ у обуци тамошњих служби државне сигурности, темељем искуства стеченог у освајању окупираних територија за време Домовинског рата.

Министарство спољних и европских послова поручило је да не зна одакле аутору чланка такве информације, које је за тпортал коментарисао војни аналитичар Игор Табак.

‘Хрватска има малу војску; украјинска војска радикално је већа. Озбиљно је питање како војска која укупно броји две бригаде може обучавати вишеструко већи и технолошко битно разведенији одбрамбени војни састав. Ако и буде говора о каквој обуци, то не може бити обука целих оружаних снага, као ни једина припрема за некакву операцију здруженог типа – тим више што Хрватска и сама муку мучи са здруженим војним деловањима’, рекао је Табак за тпортал.

Европска унија јединствена је у својој подршци Украјини, а једини вид помоћи који је службени Загреб засад признао јест организовање лечења и рехабилитације у Хрватској за припаднике Националне гарде Украјине, страдалих током обављања антитерористичке операције на истоку Украјине.

Министарство спољних и европских послова у среду је потврдило да је пројект рехабилитације украјинских рањеника ‘пред реализацијом’. ‘Украјинске власти затражиле су путем НАТО Сектора за цивилно кризно планирање помоћ у лечењу и рехабилитацији рањеника, на шта је Хрватска позитивно одговорила. Пројекат ће се реализовати у склопу развојне и хуманитарне помоћи МВЕП-а, у сарадњи с Министарством здравља’, поручили су из Уреда гласноговорника МВЕП-а.

Др. Тарас Кузио, бивши директор НАТО-овог Информацијског и документацијског центра у Кијеву, пише као гост-аутор у блогу за Финаншл Тајмс да су сепаратистички избори у Доњецку и Луханску де факто утврдили нову границу између Русије и Украјине те да предложени руски споразум с одметнутим ‘народним републикама’ веома подсећа на признање неовисности Јужне Осетије и Абхазије 2008. године.

Хрватска дијаспора ‘богатија’ од украјинске

Кузио дијагностикује да су Европска унија и Организација за европску сигурност и сарадњу посве подбациле у досадашњим замрзнутим конфликтима, печатирајући руске ‘мировне окупације’ смоквиним листом легитимитета.

Украјини преостају две могућности, а прва од њих је ‘прихватити понуде Хрватске и других у додатној обуци и саветовању украјинских сигурносних снага за подузимање војног напада и поновног заузимања територија које је анексирала Русија’. ФТ пише да су 1991. југословенско-српске снаге поразиле Хрвате, али пет година након тога, након големе подршке из дијаспоре и тајне војне подршке из САД-а и других западних земаља, ‘нове хрватске снаге поразиле су српске сепаратисте и окончале три замрзнута конфликта’.

Кузио проблематизира то што украјинску дијаспору углавном чине ‘професионалци’, а не бизнисмени па располаже с мање новца од ‘пословно оријентисане’ хрватске дијаспоре.

Друга опција, за коју се залаже професор са Свеучилишта Рутгерс Александер Мотyл јест одустајање од енклаве Донбас. У посљедњих пет месеци погинуло је, рањено или нестало најмање 2.000 украјинских војника те непознат број сепаратиста. Према руским невладиним организацијама, погинуло је или нестало између 1.500 и 4.300 руских војника, а број погинулих цивила попео се на три хиљаде.

Пленковић: Можемо понудити искуства из мирне реинтеграције Подунавља

Хрватском еуропарламентарцу Андреју Пленковићу, председнику Делегације ЕП-а за Украјину, није познато на ‘коју понуду Хрватске’ се у чланку за ФТ реферира гостујући колумниста Тарас Кузио са Свеучилишта Алберта у Канади, па је, наводи, не може ни коментисати.

‘ЕУ се залаже за мирно решење кризе у Украјини, која је суочена с хибридном агресијом. У том контексту, као председник Делегације ЕП за Украјину, рекао сам више пута у интервјуима за украјинске медије да Хрватска може Украјини понудити искуства из процеса мирне реинтеграције хрватског Подунавља која је довршена 1998. године.

Реч је о успешном примеру УН-ове мисије који је довео до територијалне целовитости РХ, а који може бити потицајан и користан за Украјину у настојањима да националним мерама, као и кроз међународно помогнути дијалог, оствари мирним путем повратак делова регија Луганска и Доњецка, те Крима, у уставно-правни поредак земље те започне процес помирења’, поручио је Пленковић.

Извор: Т портал