Прочитај ми чланак

ХОЋЕ ЛИ ДЕМОКРАТИ ПОРАЗИТИ ТРАМПА: Американци данас излазе на изборе за Конгрес

0

Данас у САД избори за оба дома на Капитол Хилу, део гувернера и локалне власти. Републиканци одржавају примат у Сенату.

Дo последњег даха трајала је кампања за данашње изборе за амерички Конгрес, део гувернера америчких држава и локалне власти САД, коју су предводили садашњи и бивши шеф Беле куће, републиканац Доналд Трамп и демократа Барак Обама.

Актуелни председник Трамп бори се да одржи примат своје странке у оба дома конгресног здања на Капитол хилу, како би лакше прокрчио пут за други мандат у Белој кући 2020. године.

ДОДИК

Председник Републике Српске и новоизабрани српски члан Председништва БиХ Милорад Додик позвао је Србе у Америци да гласају за кандидате Републиканске партије:
„Америка, како је рекао Трамп… одбацује идеологију глобализма и подржава доктрине патриотизма у целом свету, чије вредности и ми делимо“, изјавио је Додик и додао да је српска дијаспора јединствена, загледана у матицу и да нема сумње да ће, као и на председничким изборима, подржати Трампа.

С друге стране, Обама, као предводник блока који своје уједињење највише дугује, парадоксално, управо борби против Трампа, тежи да, преузимањем бар једног дома Конгреса, „минира“ политику њујоршког милијардера.

Борба је тесна, показују истраживања јавног мњења.

Процене су да би највећи домет демократа могао да буде освајање 23 места, што би било довољно за већину у Представничком дому.

И историјски, на овим изобрима, странка председника често је губила превласт.

Трамп је, с друге стране, све снаге усмерио ка пружању помоћи Сенату и кандидатима за гувернере. Он ту очекује тријумф републиканаца.

– Мислим да ћемо добро проћи у Представничком дому, али као што знате, мој примарни фокус је на Сенату, и мислим да заиста добро стојимо у Сенату – рекао је и додао да је ентузијазам републиканаца већи него што је икада видео.

Но, ентузијазам да изађу на изборе управо је потребан највише демократама, јер у томе лежи кључ њиховог успеха. Уколико би освојили Представнички дом то би им омогућило да „коче“ спровођење Трампове законске агенде, али и да спроведу истраге његове администрације. Републиканци ће, међутим, скоро је извесно задржати већину у Сенату, где тренутно имају два места више. То значи да ће и даље бити у позицији да потврде евентуалне кандидате за Врховни суд и остале судске номинације.

На такозваним међуизборима, дакле изборима у средини председничког мандата, бира се нови састав Представничког дома и трећина свих сенатора.

Тренутно, Републиканска странка има већину о оба дома Конгреса – у Сенату и Представничком дому.

Избори у Сједињеним Државама: Каква изборна ноћ очекује демократе

Дошао је тај дан. Након дебата, истраживања јавног мњења, месеци предизборних кампања и сати и сати политичких говора, почиње изборна ноћ. У појединим државама одржано је рано гласање и излазност је већ превазишла рекорде ранијих година.

Демократе су пажљиво оптимистичне. Конгесменка Ненси Пелоси отишла је далеко и изјавила да ће освојити већину у Представничком дому.

Такав исход избора драстично би утицао на могућности председника државе и начин на који би демократе могле да надгледају рад администрације Доналда Трампа.

Такозвани талас средњорочних избора, победа која мења политичку мапу Сједињених Држава дешавала се и раније у историји. Да ли треба очекивати још један потрес?

Како долази до таласа?

Како би анализирали феномен, талас настаје онда када једна партија освоји комбинацију више од 20 места у Представничком дому Сједињених Држава и Сенату.

Тако нешто се догодило осам пута у последњих 70 година. Републикански талас 1994. године против Била Клинтона и 2010. против Барака Обаме.

Републиканци у Представничком дому имају 241 представника док демократе имају 194 тако да су промене могуће и ове године.

Ситуација у Сенату је можда наклоњенија републиканцима где демократе бране десет места освојених у државама у којима је Трамп победио 2016. године, иако подгрејана политичка атмосфера лако може покренути олују.

Ветар дува у леђа демократама, али успутни догађаји, попут расправе о номинацији Брета Кавана, оставили су простора за промене.

Док Сједињене Државе гласају, историја можда може да нам да неки наговештај о томе како ће изгледати политичка мапа када се преброје гласови.

Кампања и новац

Новац покреће (политички) свет.

Количина новца коју су кандидати, партије и независне групе добиле показатељ су изборних мишића који су одраз снаге рекламирања и организације изборних кампања.

Такође су и одраз ентузијазма донатора.

За време републиканског таласа 1994. године, републикански кандидати за Председнички дом добили су знатно више индивудуалних донација, које су ограничене законом. Републиканци су тада преузели већину у Предсавничком дому први пут након 1949. године.

Срећа је 2006. године послужила демократе када је прикупљање донација у питању. Четири године касније, републиканци су поново добили више новца и повратили контролу над Представничким домом. Највећи број гласова освојили су 2014. године када су добили најјачу већину у последње 83 године и добили Сенат.

„Када су у питању средњорочни избори, дугогодишњи службеници често изборну трку дочекају неспремни када се нађу очи у очи са финансијски јаком и такмичарски настројеном кампањом противника“, каже Џефри Скели из центра за политику на Универзитету Вирџиније.

Tanjug/AP

Популарност председника

Средњорочни избори сматрају се врстом референдума о популарности тренутног председника.

Када су незадовољни председником, гласачи бес искаљују према његовој партији.

Гласачи партију председника који је популаран награде или макар не казне.

Преглед истраживања о популарности председника Сједињених Држава у последњих 60 година говори у прилог овој тези.

Популарност Доналда Трампа је упадљиво стабилна упркос метежу који је обележио годину и по дана владавине.

Крајем августа, истраживања су показазивала да је 40 одсто људи задовољно председником. Непосредно пре изборе, број је остао непромењен.

То није добра вест за републиканце. Трамп се борио против разних политичких трзавица, али непопуларност може скупо коштати партију на средњорочним изборима.
Истраживања јавног мњења

Истраживања јавног мњења завснивају се на једноставном питању упућеном бирачима – кога ћете подржати на изборима?

Средњорочни избори укључују борбу за 435 места у Представничком дому, што значи да у њима учествује најмање 870 кандидатаиз две највеће партије, плус независни кандидати и предтавници других партија.

Свака борба је прича за себе, свака изборна јединица има своје интересе, а сваки округ има својствен демографски идентитет.

Због тога делује невероватно да се исход избора може свести на само једно питање у истраживању.

Ипак, генеричко питање се показало као невероватно прецизан показатељ када су у питању средорочни избори.

„Истраживање јавног мњења показује политичку климу у држави“, каже Ален Абрамович, професор политичких наука на Универзитету Емори.

„Истраживање сматрам мерилом политичког расположења међу бирачима“.

Подршка демократама забележена пре средорочних избора 1958, 1982 и 2006. године показала се као тачна – партија је прошла боље од републиканаца.

У априлу 2018. чинило се да су републиканци у одличној форми и да ће спремно дочекати новембар. Ипак, до средине септембра, демократе су водиле.

Иако се тренд раста популарности демократа смањио, тренутно вођство у популарности је на доњој граници на којој би требало да буде да би дошло до плавог таласа.

Привреда

Доналд Трамп и републиканце инсистирају на добрим економским показатељима како би убедили гласаче да заслужују сву контролу у Вашингтону.

Ипак, историја нас учи да јака привреда не гарантује успех председниковој партији.

Када су демократе 1994. године изгубиле Конгрес, привредни раст био је виши од четири одсто, иако је незапосленост била нешто виша него што је сада.

Док јака привреда није најважнији чинилац, слаба привреда је смртна пресуда за актуелног председника.

То се десило 1958. године када су гласачи казнили републиканце.

 

Мали пад раста БДП у трећем кварталу 2018, у комбинацији са незапосленошћу која је најнижа у последњих 49 година и уз назнаке раста плата, показују да САД средорочне иозборе дочекује са јаком привредом.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!