Прочитај ми чланакХашки тужилац Серж Брамерц рекао је за љубљанско “Дело“ да тај суд није политичка установа и да се није судило народима већ оптуженима за тешке ратне злочине.
Он је истакао да осуђени починитељи злочина нису војници који су се борили за домовину, своја села или породице.
ФОТО: flickr.com – Friends of Europe
“Они су заповедници који су убијали ратне заробљенике заштићене Женевском конвецијом. Нема ништа херојског у спаљивању села, исељавању људи из њихових домова или подстицању војника на масовно полно насиље“, рекао је Брамерц.
Он је истакао и да је пресуда Ратка Младићу пресуда њему и само њему, а не пресуда народу.
“Врло је важно да заедјница из које је починитељ разуме да ми то знамо да разликујемо. Треба истицати како осуђеници у Хагу нису хероји, него они који се лажно представљају као бранитељи свог народа, а заправо су искористили и издали његово поверење за своје личне и политичке интересе“, навео је Брамерц.
Према његовим речима, потребно је да се од починитеља злочина ограде политичари и да не користе националистичку реторику, чиме оживљавају тамне духове из деведесетих година, те додао да је важно деловање невладиних организација.
“Такав пример је једно удружење младих из Хрватске које се отвореним писмом извинило припадницима српског народа за злочине почињене у Олуји. То је историјска чињеница коју хрватска страна радо негира“, истакао је Брамерц.
Како је навео, многи ратни злочинци су иначе “нормални људи који у ратним околностима измакну контроли и раде ствари које би у нормалним околностима биле незамисливе“.
Подсетимо, за злочине почињене од 1991. до 1995. године на територији Републике Хрватске, Тужилаштво Хашког суда подигло је 12 оптужница против укупно 18 политичких, војних и полицијских службеника бивше Југославије, Србије и Хрватске.
Генералима Анти Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу судило се за злочине над крајишким Србима почињеним током и након операције “Олуја” у лето 1995. године.
У првостепеном поступку, генерали Готовина и Маркач једногласно су проглашени кривим и осуђени на 24 односно 18 година затвора, док је генерал Чермак ослобођен. Суд је утврдио да је постојао удружени злочиначки подухват, у коме су учествовала двојица генерала, а на чијем челу је био Фрањо Туђман.
Међутим, Жалбено веће је генерале ослободило тесном већином гласова. Ослобађајућа одлука била је донета на основу другачијег тумачења изведених доказа.
Жалбено веће је прво укинуло део пресуде за противправно и неселективно гранатирање Книна, Бенковца, Грачаца и Обровца, што је био основ да кључни елементи првостепене пресуде одлуке у воду.
Пресуда за Олују сматра се једном од најконтроверзнијих у хашком трибуналу, јер су на основу истих доказа претресно и Жалбено веће дошли до супротних закључака. Додатну контроверзу унело прегласавање унутар Жалбеног већа у односу 3:2 у корист ослобађајуће пресуде, а остао је забележен и неуобичајено оштар тон судија Кармела Ађуса и Аугустина Покара, који су се успротивили ослобађању хрватских генерала.
