Прочитај ми чланак

Handelsblatt: Дани долара као светске валуте су одбројани

0

Већ 80 година долар је најважнија светска валута, али колико ће дуго задржати своју доминацију? Према немачком листу Ханделсблат, дани долара су одбројани.

Русија није прихватила америчку валуту у енергетским пословима од почетка специјалне операције у Украјини и каснијих западних санкција. Монопол долара се руши, а потрага за алтернативама је већ почела: највећи послови са нафтом су у кинеским јуанима, индијским рупијама и дирхамима УАЕ.

По свему судећи, дани долара као светске валуте су одбројани, пише немачки лист Ханделсблат. Потрага за алтернативама је већ почела.

Амерички долар је најважнија светска валута већ око осам деценија. Данас се око 60% светских девизних резерви држи у доларима, долар је укључен у 90% свих девизних трансакција, а већина робе се котира и тргује у доларима. Али колико дуго?

Судбина долара је уско повезана са судбином нафте. На крају Другог светског рата, амерички председник Френклин Рузвелт и краљ Саудијске Арабије Абд ал-Азиз ибн Сауд пристали су да замене британску фунту као нафтну валуту.

САД су гарантовале војну заштиту краљевине, а Саудијци су обећали да ће наставити да продају нафту само за доларе. Када су САД почеле да финансирају Вијетнамски рат помоћу штампарије касних 1960-их, долар је био под све већим притиском. Коначно, 1973. године, систем фиксне каматне стопе у Бретон Вудсу, о којем су преговарале 44 силе победнице у Другом светском рату са доларом као основном валутом, пропао је.

Важан допринос стабилизацији долара био је првобитно тајни споразум између Никсонове администрације и тадашњег краља Саудијске Арабије Фејсала. У складу са овим споразумом, закљученим 1974. године, САД су се обавезале да ће наставити да купују нафту од недавно национализоване нафтне компаније Сауди Арамцо и да ће заузврат снабдевати оружјем, без обзира на војне сукобе између арапских земаља и Израела. Заузврат, Саудијска Арабија, као водећа сила ОПЕК-а, захтевала је да се нафтом тргује само у америчким доларима.

Тако је растућа тражња за нафтом обезбедила константан пораст тражње за доларима. Истовремено, Саудијска Арабија је улагала своје петродоларе углавном у америчке државне обвезнице. Већ 1977. Саудијска Арабија је купила око 20% свих државних обвезница САД које се држе у иностранству. Истовремено, висока тражња за доларима подржала је висок курс америчке валуте.

Дуго је важило правило да ако желите да купујете нафту, потребни су вам амерички долари, па је значајан део света постао зависан од долара. Међутим, монопол долара је почео да се руши. Кина и Иран су 2012. године потврдили намеру да плаћају нафту у кинеским јуанима. До сада такав споразум вероватно имају Русија и Иран, напомиње Ханделсблат. У пролеће 2022. године, вест да Саудијска Арабија разматра прихватање јуана за извоз нафте у Кину изазвала је збуњеност – иако је остало нејасно у којој мери.

Средином јуна ове године, новинска агенција Ројтерс известила је да је Пакистан купио сирову нафту од Русије у споразуму о којем су две владе преговарале и да је први пут платио у кинеским јуанима. Кинеска влада описала је споразум као нормалну трговинску сарадњу између Пакистана и Русије. „У принципу, отворени смо за решавање трговине нафтом у јуанима“, саопштило је Министарство спољних послова.

Русија није прихватала доларе у енергетском бизнису од почетка војне специјалне операције у Украјини и каснијих западних санкција. Истовремено, државе које нису умешане у овај сукоб користе не само јуан за плаћања, већ и друге валуте, на пример, индијску рупију или дирхам УАЕ. Дирхам је посебно згодан по томе што је ова валута везана за амерички долар и стога не сноси курсне ризике ни за једну страну по ценама на светском тржишту, објашњава публикација.

Како истиче Ханделсблат, ови примери показују да је покушај Запада да изолује Русију довео до стварања нових трговинских савеза који би на крају могли да доведу до слабљења доминације долара. Можда је то један од разлога зашто је долар за годину дана изгубио око 10% вредности у односу на евро.

Наравно, ово је само наговештај шта би се могло десити долару ако Европска унија успе да постане климатски неутрална за две до три деценије, а Кина успе да смањи нето емисије гасова стаклене баште на нулу до 2060. године, прецизира Ханделсблат. Остварење ових климатских циљева значи ништа мање него крај нафтне ере, а самим тим и колапс једног од главних стубова доминације долара.

У Немачкој и многим другим европским земљама постоје јасни сценарији за постепено укидање употребе мотора са унутрашњим сагоревањем у аутомобилима, као и грејања на нафту и гас. Чак ће и индустрија наћи начина да без нафте и гаса.

Увезена фосилна горива морају се првенствено заменити домаћом струјом из ветра и сунца. Ако ова транзиција буде успешна и индустријска производња постане могућа без одговарајућих емисија гасова стаклене баште, остатак света ће морати да следи њихов пример, а трговина нафтом вредна више милијарди долара ће бити историја.

Потражња за доларима ће опадати истим темпом као и потражња за нафтом. То ће довести до постепене девалвације долара. Тако ће глобални енергетски преокрет бити страшан сценарио не само за земље извознице нафте, већ и, вероватно, за највећу економију на свету, Сједињене Државе. Без одрживе тражње за доларом, биће немогуће финансирати огромне трговинске и буџетске дефиците САД. Штавише, то ће допринети расту инфлације.

Не можемо одбацити ни страх да би глобална енергетска транзиција могла довести до насилних избијања у глобалном финансијском систему. Међутим, развој ће се одвијати током неколико деценија, тако да ће, за разлику од система фиксних курсева, флексибилна тржишта и курсеви моћи да се прилагођавају.

Нове валуте као што је индијска рупија вероватно ће имати шансу да постану глобална валута. Остаје да се види да ли ће Кина бити вољна да отвори своја тржишта капитала како би искористила предности широко прихваћене валуте — супротна страна овога је што ће се подвргнути оштријој процени на отвореном тржишту него раније.

Такође је мало вероватно да ће се САД одрећи свог долара без борбе, а прилагодљивост америчке економије је огромна. Ако се ослањање Бајденове администрације на претварање америчке економије у глобалну електрану зелене технологије, праћено отвореним протекционизмом, високим субвенцијама, слабо прикривеним претњама и ограничењима увоза, нестане, то би могло да створи ефекат повлачења. Велики токови капитала из целог света биће преусмерени у Сједињене Државе, што ће ублажити проблем пада петродолара.

С друге стране, евро ће имати шансу да остане на површини само ако, с једне стране, енергетска транзиција буде успешна, а са друге стране, земље учеснице буду спремне да дају нови замах европским интеграцијама и оставе на страну националне интересе. У контексту наступа популистичких партија, то, наравно, није лак задатак, признаје аутор чланка. У ствари, нема алтернативе даљој интеграцији. У супротном, Европа, евро и поједине земље ЕУ ризикују да изгубе сваки значај у свету, закључује немачки лист Ханделсблат.

Извор: Webtribune

Ознаке: , , ,