Pročitaj mi članakArbitražni sud u Holandiji je 10. maja (svibnja) proglasio Rusiju krivom za štetu koje je nanesena krimskim biznismenima koji su se 2014. preselili u Ukrajinu.
Кијев легитимно може одузети руску државну имовину широм света, а ово је право наводно стекао одлуком Сталног арбитражног суда у Хагу, који је стао на страну украјинских фирми.
Наиме, суд је обвезао Русију да украјинским подузећима надокнади штету узроковану губитком имовине на Криму, након што се становништво полуострва 2014. на референдуму одлучило за уједињење с Руском Федерацијом
Према иницијативи коју је на суду покренуо украјински Нафтогаз, приближан износ накнаде би требао износити 8 милијарди долара.
„Према Конвенцији из Њујорка из 1958. године о признавању и извршењу страних арбитражних одлука, сада украјинска страна може надокнадити штету запљеном руске имовине било где у свету”, рекао је Андерс Аслунд, виши члан Атлантског већа, утицајног америчког тинк танка са седиштем у Вашингтону.
„Странка победник у спору има право наплатити штету државном имовином практично било где у свету. И земље Запада стварно тако поступају, јер су судски трошкови високи, процеси су спори, али то функционише“, написао је Аслунд на свом Твитеру, уз напомену “како украјинске фирме још увек могу много тога да учине”.
Наравно, Кремљ је реагирао на одлуку Арбитражног суда у Хагу, који је обвезао Русију да украјинским фирмама плати штете које су наводно претрпјеле због поновног уједињења Крима с Руском Федерацијом.
Секретар руског председника Дмитриј Песков је рекао како за Русију ово уопште није тема разговора, обзиром на чињеницу да се Москва на овом суђењу не сматра странком у процесу.
“Москва не сматра да је странка у тужби коју су украјинске фирме поднијеле против Русије”, истакнуо је Песков.
Као што смо рекли, 10. свибња је Арбитражни суд у Хагу пресудио у корист украјинских фирми и наложио накнаду штете због пословних губитака након уједињења Крима с Русијом 2014.
Међутим, није тачно да се спомиње свота коју спомиње Нафтогаз и према пресуди је Русија дужна платити накнаду од 159 милиона долара.
У већу Руске Федерације су ову одлуку назвали “пристраном”, а холандске судије “исполитизиранима”. Додали су како би Русија морала уложити у жалбу против суда, након што предочи објективне чињенице о неутемељености захтјева украјинске стране. Но, како је Дмитриј Песков рекао да руска држава није странка у поступку, овај је корак непотребан.
Осим тога, пресуда ствара преседан за покрајине или аутономне републике у свету које су се одцијепиле и чију је одлуку подржао Запад. У том би случају Стални арбитражни суд у Хагу могао запримити приличан број тужби и све решити у корист државних или приватних подузећа која су из “политичких разлога” остала без територија на којем су пословала.
И за крај, није јасно како се ова пресуда уклапа у политичко стајалиште Кијева да је Крим привремено окупирани територија и подмирује ли овај износ укупну штету или само ону коју су украјинска подузећа претрпјела од 214. до 2018. године?
Дакле, није баш све тако једноставно како тврди Андерс Аслунд, виши члан Атлантског већа, тинк танка унутар којег је, међу осталима, разрађена стратегија украјинског преврата и стварања напетости између Украјине и Русије.
