Pročitaj mi članak
Увођење евра у Летонији, пропрац́ено је неповерењем и у другим земљама зоне евра, али и у самој Летонији. Јер само петина становништва те земље подржава увођење те валуте. Чему онда одрицање сопственог „лата“?
Након финансијске кризе и збивања у многим земљама зоне евра где се показало како тамошње финансије ни издалека нису тако солидне као што се чинило, све је дубље неповерење према свакој наредној земљи која приступа евро-зони. Летонија је заправо тек четврта земља бившег социјалистичког блока, која уводи заједничку валуту ЕУ и чини се да је, слично као и у Естонији, велику улогу имала политичка, а не привредна одлука. А та политичка одлука је веома једноставна: што даље од Русије и заједничке совјетске прошлости са великим и моц́ним источним суседом .
Естонију само Фински залив у Балтичком мору дели од северног суседа, који је такође у зони евра, али многи грађани Европе тешко да ће се уопште сетити да су на неком производу видели натпис „Маде ин Латвиа“ . Словенија се одлучила за евро, јер јој је зона евра најважније извозно подручје, а још је бољи пример за то јесте Словачка. Мало је познато да је Словачка заправо земља која спада међу рекордере по извозу и која извози далеко више него што увози (2013. увоз 58,59 милијарди евра , извоз 62,14 милијарди).
И Летонија извози, али то су ретко производи које ћете пронац́и на полицама самопослуга. То су пре свега дрво и дрвена грађа, али своје производе извози и летонска рударска индустрија, пре свега производе од челика, ту су затим и машиноградња, мада ни производи хемијске, прехрамбене и текстилне индустрије нису занемарљиви. Ипак, најважнији трговински партнери ове земље су и даље Русија, а потом и Скандинавске земље – око осам одсто производа извози се у Немачку.
Летонија зарађује и од свог географског положаја јер тамошње луке, пре свега лука у Риги и даље служе за транспорт робе из Русије. Међутим, све је то сразмерно скромно: извоз је 2011. био на нивоу од око 8,5 милијарди евра, а увоз 10,8 милијарди.
То је донекле и разлог због којег чак и међу евроскептицима у Немачкој, једва да ико проводи бесане ноћи због ове нове чланице зоне евра. Она већ и са својих два милиона становника спада у категорију „лагане привреде“ зоне евра. Али влада у Риги је у протеклом периоду и више него уредно испунила све домаће задатке, па је према актуелном државном буџетском дефициту, укупном дугу и стопи инфлације, заиста узорна нова чланица зоне евра.
Није згорег рећи, да првог дана 2014. године, заправо нестаје највреднија валута Европе. Један летонски лат вредео је чак један евро и четрдесет центи – и тренутно само три валуте у читавом свету, имају већу вредност од летонске. То је донекле и резултат готово бизарне рачунице када се Летонија опраштала од Совјетског Савеза и где је 1993. одређен курс од 200 (тада већ привременог летонског) рубаља за један лат. Разлог за тако високи курс била је жеља да се и за најмањи апоен, кованицу од једног сантиментра може нешто купити. А кутија шибица је тада коштала две летонске рубље.
У затвор за песимизам
Али тако драгоцена валута не значи да се и благостање грађана Летоније може упоредити са Оманом или Кувајтом (земљама са јаком валутом). Вец́ по структури извоза се лако може видети како Летонија, уз Бугарску и Румунију још увек спада међу најсиромашније земље Европске уније. Напори владе у Риги да испуни услове за прихватање евра су обичним становницима живот учинили још тежим.
Исто као куриозитет може звучати и чињеница да је влада у Риги, око 2007. била чак спремна да „стрпа у затвор“ економске стручњаке, који су прорицали тешке дане за летонску привреда, под оптужбама за ширење лажних навода који узбуђују становништво. Те црне прогнозе не само да су се испуниле, него је Летонија једна од земаља коју је најтеже погодила економска криза. Она је у Летонији почела 2007. а две године касније је БДП ове земље пао за катастрофалних 18 одсто, уз стопу незапослености која премашује 20 одсто.
Грчка је данас преузела од Литваније председавање Европској унији, а за приоритет је поставила у наредних шест месеци економски раст, запошљавање и кохезију, даљу интеграцију и стабилност еврозоне, миграције и заштиту граница, и поморску политику.
Представљајући грчке приоритете уочи Нове године у Бриселу, заменик шефа грчке дипломатије Димитрис Куркулас рекао је да ће се Грчка снажно залагати за наставак проширења ЕУ и честитао Србији на “историјском кораку” који представља почетак преговора са ЕУ о чланству.
Уследиле су заиста ригорозне мере штедње летонске владе. Готово је преполовљен број државних службеника, а и онима које је још плачала држава, плате су смањене и за 40 одсто.
Привреда је почела полако да се опоравља и у протеклих пар година је бруто друштвени производ указивао на примеран раст од 4-5 одсто. Али и данас се привреда Летоније још није вратила на ниво пре кризе.
Влада у Риги се нада да ће од прихватања евра као националне валуте имати користи од нових инвестиција у земљи . На жалост, протеклих година је списак земаља Европске уније које се надају некаквим инвестицијама постао прилично дуг.
Летонија највероватније неће моћи да обрадује тамошње грађане ни повећањем плата.
У поређењу са Европском унијом, и на том плану Летонија је при дну лествице. Продавачица месечно просечно зарађује око 240 лата или око 340 евра.
Службеник у државној служби може да рачуна на око 570 евра, а за високе плате сматрају се износи од хиљаду евра, које добијају стручњаци у телекомуникационом сектору и менаџери у банкама. При томе, тако је углавном у Риги, прилике ван главног града су другачије.
Истовремено, већи део привредног потенцијала ове земље груписан је у самој метрополи, што се одражава на примања грађана у руралним срединама.
Грађани Летоније се боје како ће доласком евра, скочити, јер и у тој малој, сразмерно сиромашној земљи сада ће да вреде иста привредна правила као и у Минхену, Милану или Паризу.
Министар финансија Летоније Андрис Вилкс тврди како су у суседној Естонији након што је увела евро, цене порасле за „само 0,2-0,3 одсто“. Али и Летонци већ одавно знају, колико могу веровати политичарима, па тако и према последњим испитивањима само 21 одсто становника поздравља увођење евра.
