Pročitaj mi članak
Ванредни парламентарни избори који су у недељу 17. јуна одржани у Грчкој, нису показали очигледног победника. Међутим, гласови који су дати десничарско-централистичкој странци Нова демократија (око 30%) заједно с резултатима Свегрчког социјалистичког покрета ПАСОК (12%) , који је заузео треће место, требало би да буду довољни за формирање владајуће коалиције јер победник на изборима по Закону добија бонус од 50 посланика у Парламенту од 300 чланова.
То практично значи да се излазак Грчке из еврозоне, који је био известан пре само неколико дана, одлаже најмање до 2013. године. “ Стабилан темељ за коалициону владу“, „Гласање које даје наду“… су неки од наслова проирежимских новина.
Левичарска радикална коалиција СИРИЗА (SYRIZA), која се залаже за коренито разматрање односа Атине и Европске уније, добила је чак 2 7 одсто гласова и остварила најбољи резултат у историји, али недовољан за формирање Владе.
Хонгконшки берзански индекс Hang Seng и други азијски показатељи пословне активности већ су реаговали на победу умерених снага у Грчкој значајним порастом. Председник Европског савета Херман ван Ромпеј и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозу у заједничкој изјави су истакли да ће „наставити да се односе према Грчкој као према члану породице ЕУ и еврозоне.
– Грчка не може да дозволи себи да изгуби ни минут – изјавио је лидер Нове демократије Антонис Самарас.
Међутим, неколико дана пре гласања чинило се да чланство Грчке у зони евра нема перспективу. Ситуацију која је настала у земљи уочи других по реду ванредних парламентарних избора за последњих месец и по дана, сликовито изражава натпис на зиду у туристичком рејону Плака у Атини. Он гласи: „Потребан премијер-министар. Квалификација или мозак се не траже“.
Заиста, предизборни програми главних политичких партија ни издалека нису били оригинални. Главни раздор је било питање да ли ће Атина да испуни споразум са Европском заједницом. Овај документ је омогућио Грчкој да добије први пакет финансијске помоћи усаглашене на линији ЕУ и ММФ у износу од 130 милијарди евра, као и да рачуна на даље транше – али само под условом најстроже буџетске дисциплине и наглог смањења државних трошкова и социјалних програма.
Ипак, кредитни споразум или како су га сами Грци назвали „Меморандум“, у садашњем облику не може да се испуни, сложили су се и десничари из Нове демократије и левичарски радикали из СИРИЗА.
Вођа СИРИЗЕ Алексис Ципрас је изјављивао да је споразум с ЕУ „ствар прошлости“ и обећао је да ће његов кабинет са Бриселом започети преговоре о новом меморандуму.
– Уколико ЕУ не учини неке уступке, то ће значити да Брисел жели да уништи нашу земљу, људе и нацију – изјавио је Ципрас.
Његов главни супарник у борби за дужност премијера, председник Нове демократије Антонис Самарас, јавно је предлог коалиције СИРИЗА назвао „зборником економских стрипова“, али је са такође обећао да ће започети преговоре са повериоцима из ЕУ и ММФ који би олакшали услове за добијење међународне финансијске помоћи.
– Грци су гласали за то да остану у еврозони – изјавио је Самарас после затварања бирачких места.
Судбина грчке економије и чланства земље у еврозони поново је у рукама поверилаца. ММФ је неколико недеља пре избора изабрао да се повуче у страну и апеловао да се сачека на формирање Владе. Званичну позицију ММФ-а изнео је његов званични представник Дејвид Хоули:
– С нестрпљењем чекамо да успоставимо контакт с Владом чим буде формирана. У Европској унији је настао озбиљан раскол у вези са грчким питањем.
Директор европске Централне банке Марио Драги је већ ставио до знања да, иако лично подржава чланство Грчке у еврозони, неће га чувати по сваку цену. Сличне изјаве су дали Немачка и Француска.
Немачки министар финансија Волфганг Шојбле је изразио мишљење да без обзира на то каква Влада буде у Грчкој, неће се ништа променити у реалној ситуацији у земљи која се налази у тешкој кризи због погрешног економског управљања које траје деценијама.
Француски председник Франсоа Оланд је такође убеђен да Атина треба „да се придржава својих обавеза“ уколико жели да остане у зони евра. Ипак, истакао је да иако у ЕУ има земаља које би волеле да окончају присуство Грчке у њој, лично је за то да Грчка остане у еврозони.
Ново гласање је показало да је грчке бираче напустио „дух протеста“ јер су 6. маја водеће странке попут Нове демократије и ПАСОК-а имале знатно мањи број гласова.
По једном сценарију, Грчка остаје у еврозони и битно смањује трошкове, а према другом излази из еврозоне уз даље сиромашење и друге озбиљне последице. Којим путем ће се ситуација развијати, зависи и од расположења у Европској унији. Наредне године ће се одржати општи избори у Немачкој, која игра кључну улогу у економском спасењу Европе.
У сваком случају, Грчка је добила на времену да покуша да регулише своје несугласице с Бриселом. Следећи самит ЕУ ће бити одржан крајем јуна, где ће се разнатрати грчко питање заједно са „проблематичним земљама“ Шпанијом и Италијом.
Уколико до тада грчки политичари успеју да се договоре о стварању радно способне коалиције прихватљиве за Европску унију – Атина ће моћи рачуна на нове финансијске инјекције и на одређено ублажавање услова кредитног споразума. На ово је на дан гласања већ алудирао министар иностраних послова Немачке Гидо Вестервеле, који је истакао да Грчка треба „да се придржава својих споразума с међународним кредиторима“.(Глас Русије)
