Савремени „паметни“ телефони скупљају податке о својим корисницима „горе него Штази“ и шаљу их матичним компанијама „гуглу“ и „еплу“, који затим те податке продају оглашивачима, упозорио је бивши амерички припадник америчких „морнаричких фока“ и оснивач приватне војне корпорације „Блеквотер ворлдвајд“ Ерик Принс у интервјуу за Такера Карлсона.

Он напомиње да, након скорашњег проширења ноторног шпијунског закона, тим подацима неометано могу приступити и америчке безбедносне службе.

„Идентификација за оглашавање је попут 25-цифреног алфанумеричког кода који се налази на вашем телефону, који (прикупља податке о томе) где идете, шта купујете, кога зовете и шта гледате. Чак ради и са апликацијама на вашем телефону, а које су такође направљене помоћу ‘гугловог’ комплета за развој софтвера. Они (програмерима) плаћају више да убаце ‘гугл’ куке како би те апликације могле да укључе микрофон, камеру, или ГПС на вашем телефону, тако да ваш телефон заправо постаје… уређај који прикупља све и свашта о ономе што радите“, каже Принс.

Како додаје, „сваки део тих података се прикупља, анализира и препродаје оглашивачима“.

„Спровели смо студију у којој смо пратили телефон са ‘гугловим’ услугама или ‘ајфон’… Око три ујутру смо приметили огромну количину података како напушта телефон. Тада телефон заправо контактира матицу и извози све ваше податке“, истиче он. 

Након што је Сенат одобрио поновно усвајање Закона о надзору страних обавештајних служби (ФИСА) који садржи амандман који је драматично проширио списак ентитета који су у обавези да саучествују у шпијунским активностима америчких обавештајаца, федерални агенти могу без судског налога добити приступ свим тим подацима које прикупљају „Гугл“ и „Епл“ зарад реклама, упозорава Принс.

„Дакле, нова ФИСА (представља) велико проширење. Она налаже да сваки федерални агент, из било ког разлога, без оправдане сумње или судског налога, може приморати било коју компанију која поседује те податке да их преда“, рекао је Такеров саговорник.

„Осетљиви“ подаци у рукама америчких обавештајаца 

Потврда да амерички обавештајци приступају овим подацима се може наћи у новом документу о „оквиру политике о комерцијално доступним информацијама“ Националних обавештајних служби, тела које надгледа рад свих 18 америчких обавештајних агенција, укључујући ЦИА и ФБИ, пише независни истраживачки новинар Кит Кларенберг.

„Како се примећује у документу Хејнсове, ‘комерцијални субјекти тренутно прикупљају невиђене количине личних података из различитих извора’. То укључује ‘мобилне телефоне, аутомобиле, кућне апарате и друге личне уређаје’. Ове информације се затим стављају на располагање ‘разноликој скупини купаца, укључујући профитне и непрофитне субјекте, стране противнике и домаће и транснационалне организације’. Америчка ‘обавештајна заједница’, признаје њен директор, рутински користи прилику да ‘приступи, прикупи и обради'“ те податке, пише Кларенберг.

Ови подаци могу бити „интимне“ и/или „осетљиве“ природе, а који укључују „личне атрибуте… расу или етничку припадност, политичка мишљења, вероисповест, сексуалну оријентацију, родни идентитет, медицинске или генетске информације, финансијске податке или било које друге податке“ који имају „потенцијал да изазову значајну штету, срамоту, непријатност или неправедност према особи или особама описаним у подацима“, наводи се у документу.

Даље, на основу тих података се „током дужег временског периода могу установити обрасци о животу; открити личне преференце или идентифкатори; олакшати предвиђања о будућем деловању; омогућити активности циљања; открити практиковање права појединаца“, али се у документу не пружа јасан одговор на то колико ће америчке обавештајне агенције бити ограничене при куповини тих података, истиче Кларенберг.