Početkom februara američki ministar odbrane Ešton Karter, objašnjavajući zašto Pentagon traži od Kongresa 583 milijarde dolara za vojni proračun u fiskalnoj 2017. godini, prvi put je javno, doduše još načelno, progovorio o novoj ratnoj strategiji SAD.

Почетком фебруара амерички министар одбране Ештон Картер, објашњавајући зашто Пентагон тражи од Конгреса 583 милијарде долара за војни прорачун у фискалној 2017. години, први пут је јавно, додуше још начелно, проговорио о новој ратној стратегији САД.

“Данас је развој безбедносних прилика у свету драматично различит од ситуације с којом смо се суочавали у последњих 25 година… Због тога морамо из темеља променити досадашњу војну доктрину и тому прилагодити наше војне потенцијале.

”Та промена стратегије је логична, објашњавају амерички војни стратези, јер је донедавно Пентагон био заокупљен борбом против побуњеника и илегалних војних јединица, као што су Талибани у Афганистану, ИСИС у Ираку, Сирији, Либији или пак ограниченим интервенцијама у Србији и на Косову.

Сукоби који лако измичу контроли

Након што је, међутим, Москва подржала побуњенике у Украјини, окупирала полуострво Крим те се војно ангажовала у рату у Сирији, а Пекинг започео градњу поморских војних база на вештачким острвима у Јужнокинеском мору, Пентагон је био присиљен, тврде у Вашингтону, започети с припремама за вођење конвенционалих ратова већих размера против Русије и Кине.

Досадашња стратешка фокусираност на борбу против тероризма и диктатора, више није довољна па је, сматра службени Вашингтон, ваља проширити на разраду стратегије за вођења глобалних сукоба с Кином и Русијом. А такви сукоби могу врло брзо измаћи контроли и довести до атомског рата. До каквог је преокрета дошло најбоље илуструје изјава генерала Филипа Бридлова, војног команданта НАТО, који је објаснио да је пре три године у обавештајном одељењу америчке војске за Русију радило око 1.000 стручњака, а данас их је запослено већ тринаест хиљада. Важно је подгревати атмосферу глобалних сукоба.

Пентагон се, дакле, одлучио вратити стратегији која је важила за време Хладног рата, а то значи да се Русији и Кини мора наметнути трка у наоружању, коју они не могу пратити ни војно ни економски. САД, наиме, има војни буџет већи од седам најјачих војних сила заједно. Док ће САД у 2017. за војне сврхе потрошити 587 милијарди долара, Кина ће уложити у војни буџет око 145 милијарди долара, Саудијска Арабија 81,45, Русија око 70, а Велика Британија 60 милијарди долара…

Супер моћном и утицајном америчком војно-индустријском лобију важно је подгевати атмосферу глобалних сукоба и несигурности како би се што више новца из државног буџета преусмеравало у војну индустрију. А, то се поклапа с настојањима Пентагона да наметне трку у наоружању како би што више исцрпило економском кризом и санкцијама озбиљно начету руску економију. Али, и присилио Кину да науштрб стандарда грађана јача своје војне потенцијале што би, надају се у Вашингтону, могло довести до незадовољства и немира у земљи.

Пуно оружја, а нема противника

Након завршетка Другог светског рата, када је наступило раздобље Хладног рата, САД су биле концентрисане на могући велики сукоб, па и атомски рат с Москвом. Након пропасти СССР, када је нестао највећи противник, Американци су добили отворене руке па су се почели, без икаквих ограничења, ангаживати у ратовима средњег и мањег интензитета. Додуше, с ужасним последицама: страховитим страдањима становника Средњег Истока и Авганистана. С обзиром на то да се у тим ратним операцијама нису дирекнто конфронтирали са Русијом и Кином, није било страха од ескалације сукоба.

Након што се Русија озбиљно војно ангажовала у ратним операцијама у Украјини и Сирији, па чак користе базе у Ирану за нападе на положаје ИСИС, а Кина је пак кренула заузимати стратешке војне позиције у Јужном кинеском мору, ситуација се у односу између великих сила из темеља променила. Москва и Пекинг директно су се супроставили донедавној неоспорној америчкој војној и политичкој доминацији у свету, па је Вашингтон остао потпуно затечен таквом демонстрацијом силе. Засад није нашао прави одговор на те изазове.

Припреме за руску инвазију

Нова америчка стратегија најпре се почела реализовати у Европи, прецизније, на ратом захваћеном подручју Украјине, на територију Пољске те три балтичке државе, Литваније, Латвије, Естоније. Тамо НАТО пакт већ дуже време доводи тешко наоружање, појачава војну присутност на граници са Русијом те континуирано одржава војне вјежбе.

Тако је, примера ради, 5.000 естонских војника, уз помоћ војних трупа с око хиљаду људи из Латвије, Литваније, Немачке, Холандије и Португала, неколико месеци учествовало у маневрима којима је био циљ припремити се за одбрану од могуће руске инвазије. У Латвији је одржана вежба Летњи штит с више од хиљаду војника, док је у Литванији 5.000 војника демонстрирало бојеву спремност у вежби названој Челични вук. НАТО јединица за брзе интервенције.

У јуну је америчка војска ваздушним мостом пребацила више хиљада падобранаца и пешака у Естонију, Латвију и Литванију. Све те активности окруњене су монументалном вјжбом Анаконда у Пољској у којој је учествовало више од 31.000 припадника НАТО пакта. Паралелно с том демонстрацијом силе одржана је и поморска вежба БАЛТОПС 16, која је симулирала ратне операције у Балтичком мору, у близини Каљнграда, руске енклаве између Пољске и Литваније.

На недавном самиту у Варшави донесена је одлука о оснивању јединице НАТО за брзе интервенције од 4.000 војника. Они ће бити распоређени у четири батаљона, који ће бити стационирани у Латвији, Литванији, Естонији и Пољској. НАТО је за програм “Еуропеан Реассуранце Инитиативе” прошлих година одвајао по 789 милиона долара, но већ 2017. планирају уложити 3,4 милијарде долара, а највише тог новца користиће се за размештање моторизованих оклопних дивизија на северу Европе.

Путин планира 2.000 војних вежби

Руси, који од давнина доживљавају Украјину као своју неупитну зону утицаја, на такве активности НАТО пакта, очекивано, нису остали дужни. Руски министар одбране Сергеј Шојгу најавио је да ће се у близини граница с Летонијом, Естонијом, Латвијом и Пољском до краја године одржати више од две хиљаде војних вежби, а највећа ће бити Кавказ 2016. Колико су то озбиљни маневри најбоље показује податак да је само на једним таквим вежбама учествовало више од 80.000 војника с 12.000 возила.

Рат је од 2014. део свакодневице дуж руско-украјинске границе, гдје су цела села уништена у дво и по годишњим артиљеријским сукобима. У Украјини је погинуло око 10.000 људи, расељено их је око 1,7 милиона… Због свега тога не чуди што се у последње доба реч рат одомаћила у Европи: постала је неизбежни дио реторике белгијског премијера Шарла Мишела, немачке канцеларке Ангеле Меркел, француског предсједника Франсоа Оланда, украјинског председника Петра Порошенка, руског председника Владимира Путина, па чак и папе Фрање.

“Несигурност је реч коју смо чули пуно пута, но права реч за ситуацију је – рат!”, изјавио је папа Фрања коментаришући убиство католичког свештеника у Француској, којега су погубили ИСИС терористи.

Након деценије мира и напретка у Европу стиже хаос

Након последњег терористичког напада у Ници, француски премијер Мануел Валс изјавио је како је његова земља у рату у иностранству, али и код куће. Премијер је праву: Француска учествује у ратним операцијама у Ираку, Либији и Сирији, али и у неколико афричких држава, па је због тога била погођена с више ужасних терористичких напада. Седам деценија мира у Европи, економског и до сада невиђеног технолошког напретка, међусобне повезаности и зависности, мултикултуралности, колективне одбране и сигурности, урушило се застрашујућом брзином.

Рат у Украјини, тероризам, ратне игре НАТО пакта и Русије, страх од руске интервенције који се надвио над Летонијом, Латвијом, Естонијом, Пољском, претња грађанским ратом у Турској, милиони избеглица из Авганистана, Либије, Сирије, Ирака, Африке, градња зидова и постављање бодљикавих жица широм европских граница те незадрживи раст национализама и расне нетрпељивости, у потпуности су променили политичку те војно-безбедносну ситуацију у Европи.

ЕУ подређена америчким интересима

Под притиском стварног или вештачки изазваног страха од руске агресије те бруталних терористичких напада исламских терориста, ЕУ се, беспомоћна и уплашена, у потпуности подредила америчким политичким, војним и економским интересима. Премда су они неретко у супротности с националним интересима дела чланица ЕУ. Недавно се ситуација у Европи додатно заоштрила: руски министар обране Сергеји Шојгу оптужио је украјинске власти да су у терористичком нападу на Криму убиле два руска војника, што је одмах изазвало раст напетости између две државе.

Руске трупе распоређене у подручјима близу украјинске границе, одмах су стављене у стање приправности, а уз пограничне трупе ангажоване су и ваздушне снаге, Северна флота и падобранци. Уз већ раније саграђено ново војно командно место у Вороњежу, 150 километара удаљеном од попришта сукоба, у новоизграђене базе дуж руско-украјинске границе рапоређене су три нове дивизије с по 10.000 војника. Оне су, тврди Шојгу, одговор на оснивање четири батаљона НАТО.

Залихе хране и воде

Само ове године у близини руско-украјинске границе Руси су одржали око 300 војних вежби. Таква војна ангажованост оправдава се у Москви настојањем да се спрече нови упади терористичких група из Украјине, али и одговором на гомилање трупа НАТО пакта на њеним границама. Но, у Вашингтону су уверени да Руси стварају железни, непробојни обруч око Украјине како би у сваком тренутку могли извршити инвазију на ту државу. Међутим толико војске на релативно малом простору носи са собом ризике од случајних инцидената или обрачуна који зачас могу ескалирати у сукобе непревиђених размера.

Украјина, која је и пре најновијег пораста напетости била крајње забринута због повећане присутности руске војске на својим границама, сада најављује нову моблизацију. Због свега тога не чуди што Немачка доноси закон по којем ће грађани морати да имају залихе хране, лекова, воде за најмање десетак дана, а истовремено ће се здравствени систем припремати за ванредне ситуације. Како што се гради или обнавља инфраструктура за војне јединице и јединице за хитне интервенције.

Претеривање због страха

Премда се то оправдава припремама за несреће већих размера, као што су поплаве, потреси, терористички напади, они су ипак највећим делом последица заоштравања односа у Европи и страха од Русије. Поучени грозним искуством из историје, Немци, Пољаци, Чеси, Словаци, Естонци, Литванци не могу се ослободити оптерећења Русијом, понекад у тој фобији вероватно и претерају, па не чуди што их део чланица ЕУ не разуме и не подржава довољно.

Слично се понаша и Финска: премда није чланица НАТО савеза и Европске уније, одлучила је, због страха од руске инвазије и новог избегличког таласа, ојача војну сарадњу са САД и НАТО и повећа конролу на својим границама.

По Европи се дижу челични зидови и ограде

И Шведска је одлучила проширити сарадњу с НАТО пактом: уступиће своју териториуј за вежбе, интензивирати сарадњу у војној обуци и размени информација, појачати контролу граница те заоштрити критеријуме за добијање виза и азила.

Норвешка је пак одлучила да изгради челичну ограду те карауле на артичкој граници с Русијом како би спречила могућу најезду избеглица. Прошле године у ту је државу илегално ушло око 5.500 избеглица, углавном из Сирије, али многи сумњају да су пребези само изговор, а да је прави циљ дати Русима до знања да је Осло одучио да се одлучно одупре евентуалној агресији. Латвија и Естонија такође подижу челичну ограду на граници с Русијом дугу готово 400 километара.

Литванија која нема границу с Русијом, спровела је делимичну мобилизацију, како би могла учествовати у заједничким војним вежбама. Мађарска је пак одлучила довршити градњу челичне ограде на граници са Србијом и Хрватском, а повећала је и број граничних полицијских патрола. Због тога је ангажовала 3.000 нових полицајаца па их сада у земљи има више од 47.000.

Турска – држава проблем унутар НАТО савеза

“Граница се не брани цвећем и плишаним животињама, она се може заштити само оградом, армијом и оружјем. И ми ћемо тако учинити”, закључио је мађарски председник Виктор Орбан.

Турска је након неуспелог покушаја државног удара захладила односе с САД те се активно укључила у ратне операције у Сирији. Стога се у тој земљи више не води само грађански рат: на сиријском тлу дошло је до директног сукоба целог низа држава. Иако је изгледало да ће доћи до приближавања Москве и Анкаре након што је Русија осудила турску интервенцију у Сирији, поновно је дошло до захлађења.

Када се томе придодају врло напети односи Анкаре са Вашингтоном и Бриселом онда више нема дилеме да је и Турска постала, премда је чланица НАТО, озбиљан политички и војни проблем за САД, ЕУ и Русију.

Перманентно ванредно стање

Сви ти сукоби, војне вежбе и припреме за рат у Европи показују да се нове америчке и руске војне стратегије најпре почеле сукобљавати у Европи. Због тога што постоји истовремено неколико кризних жаришта, спор око Украјине, терористички напади, избегличка криза, пораст национализма, излазак Велик Британије из ЕУ, није тешко уочити да Европа живи у некој врсти перманентног ванредног стања.

Једина је утеха да у Европи апсолутно никоме не одговара рат: Русија је економски преслаба да би могла финансирати сукобе већих размера и отворити неколико фронтова; напросто је немогуће замислити да би Москва напала неку државу чланицу НАТО пакта. Истовремено, рат у Европи толико би уназадио те економски и политички упропастио чланице ЕУ и НАТО пакта да ће свака држава предузети све да очува мир те избегне било какве озбиљније конфликте с Русијом.

Izvor: kurir.rs

Oznake: EU, Litvanija, Rusija, SAD