Европска унија водила је тешку борбу против незапослености у 2013. години. Критичари би рекли да је било много састанчења, премало новца и помало мудровања. Упркос напорима европских политичара, млади људи и даље имају веома слабе шансе да нађу посао.

Година иза нас била је прави хорор за европска тржишта рада. Незапосленост је у оквиру евро-зоне била преко 12 одсто, што је највиша вредност од како се врше заједичка мерења за ову монетарну унију 17 земаља. Посебно су тешко погођене државе на југу Европе: Португалија, Шпанија, Италија и Грчка, објашњава грчки посланик Константинос Каракунис. Његова домовина и даље грца у економским проблемима: „У Грчкој се заиста дешава хуманитарна катастрофа. Незапосленост је огромна, негде око 27 одсто. Код младих је на 60 одсто. То је нешто незапамћено. Знам да и Шпанија има сличне проблеме“, каже овај грчки политичар.

У 2014 години, како тврди европски комесар Оли Рен, економија евро-зоне требало да полако почне да расте. Истовремено, Рен упозорава да неће бити наглих промена на тржишту рада, односно да ће број незапослених остати на истом нивоу.

Председници и премијери европских земаља су се у више наврата састајали и договарали о борби против незапослености, поготово међу млађима од 25 година. Међутим, ти разговори још увек нису уродили плодом. Последњи самит те врсте одржан је новембра месеца у Паризу, где је председник Француске Франсоа Оланд поменуо три „кључне речи“ које привлаче пажњу политичара: “То је реч ‘брзина’, зато што је ствар хитна. Затим ‘солидарност’, јер не желимо да изгубимо читаву једну генерацију. И коначно, то је ‘квалитет’, јер желимо само образовање које младима даје праву перспективу.“

Председник Европског парламента Мартин Шулц упозорио је политичаре да криза на тржишту рада носи озбиљне последице: „Овај проблем не дотиче само младе, већ и њихове породице и њихове родитеље. Друштво које има довољно средстава да спаси своје финансије и своју валуту требало би да буде способно и да младим људима пружи поуздану и трајну шансу.“

Испитивање европске агенције за статистику Евростат показује да је Мартин Шулц у праву. Наиме, ризик од сиромаштва драстично је порастао – угрожена је једна четвртина свих Европљана, односно 125 милиона људи. Агенција Евростат тврди да су угрожени и дуготрајни циљеви ЕУ, названи Агенда 2020.

Држава гарантује посао или школовање

Премијери и председници су се договорили да уложе додатних шест милијарди евра у запошљавање и образовање младих. Додуше, тај новац ће бити употребљен само у регионима где је незапосленост међу младима већа од 25 одсто. Најутицајнији европски политичари, укључујући ту и Ангелу Меркел и Франсоа Оланда одлучили су се на нивоу Европске уније младима „гарантује посао“. Другим речима, сваки млади човек би требало да у року од четири месеца по завршетку школе нађе приправничко место, да продужи школовање, или да оде на праксу. Многи стручњаци за тржиште рада то су доживели као лепу идеју коју је тешко спровести у пракси. Међу њима је и италијански стручњак Масимилионо Машерини, који ради за један истраживачкуи институт у Даблину. „Многе државе чланице немају институције које могу да пруже такву врсту услуге. Управо те исте државе имају високу стопу незапослености, а због привредне ситуације више немају средстава.“ Још увек се не зна колики ће бити учинак ове иницијативе међу младима.

„Радна места не стварају политичари“

Фински министар за Европску унију Александар Стуб остаје скептичан: „Европа и државе чланице нису одговорне за привредни раст. За то би у Немачкој требало да се побрину немачки радници и немачки предузетници. Морамо да донесемо законе који ће то подржати у Европској унији и у државама чланицама“ каже Стуб. Фински министар под тим подразумева укидање непотребних прописа, нижи порези и мање задуживања. Финска тренутно такође има повећану стопу незапослености и пролази кроз болну реконструкцију индустрије.

Незапосленост младих у ЕУ

И истраживач тржишта рада Масимилилано Машерини не подржава краткорочне мере ни скупе програме за запошљавање. Он сматра да би чланице Европске уније, укључујући ту и италију, требало да се саме реформишу, а не да се обраћају Бриселу. Машерини тврди да многи проблеми потичу из структуре у самим земљама и да су били видљиви још пре светске кризе.

Млади жртвовани због одраслих

„Многим државама-чланицама потребне су реформе тржишта рада, да би решиле своје проблеме. Тржишта рада су тако затворена да млади ту немају шансе. Може се рећи да је будућност омладине жртвована на олтару прошле генерације“ каже Машерини. Многи радници су били исувише добро заштићени од отказа, а код запошљавања нових радника често је веома тешко склопити флескибилан радни уговор.

Ипак, донекле помажу пројекти које спроводи приватни сектор. Наиме, у Шпанији и Грчкој настају нови центри за стицање квалификација уз помоћ немачких фирми, а те фирме врше и селекцију и нуде приправничка места у Немачкој. Међутим, то није довело до великог преокрета, макар током 2013. године. Тек два до три одсто свих Европљана раде у иностранству, упркос томе што су у ЕУ отворене границе. Надлежни комесар Европске уније Ласло Андор најавио да намерава да смањи бирократске препреке за запошљавање у иностранству током следеће године. Следећи самит који ће се бавити незапосленошћу планиран је за крај марта 2013, када ће Европском унијом председавати Грчка. „Тада морамо да имамо конкретне резултате“, каже грчки посланик Константинос Каракунис.

(Дојче веле)

Oznake: ekonomska kriza, EU, nezaposlenost.