Pročitaj mi članakRegionalna havarija dogodila se 21. juna na mreži u jugoistočnom delu elektroenergetskog sistema kontinentalne Evrope, a uzrokovala je nestanak struje u većem delu Crne Gore, Albanije, Bosne i Hercegovine i delimično Hrvatske
Комитет за системске операције Европске мреже оператора преносних система електричне енергије (ЕНТСО-Е) је објавио да спроводи детаљну истрагу инцидента који се 21. јуна догодио на мрежи у југоисточном делу електроенергетског система континенталне Европе који је узроковао нестанак струје у већем делу Црне Горе, Албаније, Босне и Херцеговине и делимично Хрватске.Ž
ЕНТСО-Е тренутно прикупља све релевантне техничке податке о овом догађају од електропривреда чији су системи били погођени.
То је уобичајена процедура, која има за циљ да се утврде све околности и да се на основу тог дешавања извуку закључци. Истрага би требало да утврди који је узрок ове хаварије, која је неколико милиона људи у региону оставила без струје – да ли је у питању људски фактор или дотрајалост електроенергетске мреже, након чега ће се донети мере које би предупредиле и смањиле могућност будуће хаварије.
Регионална хаварија догодила се у петак око 12 сати и 25 минута, а струју су након неколико сати добили сви делови четири државе. Стручњаци сматрају да су високе температуре и велика потрошња електричне енергије уз евентуално неки квар изазвале испадање са система првог далековода, док се све даље вероватно дешавало последично.
Технички директор српске берзе струје „Сепекс“ Дејан Стојчевски каже за РТ Балкан да се овакве хаварије не дешавају често, али да су непредвидиве и да их је тешко спречити.
„Ово је трећи инцидент од 2008. године. Један се релативно скоро десио између Италије и Швајцарске, када се Европа ‘поцепала’ на два дела. Ово је ипак било локалног карактера, тако да није захватило већи део континента, већ само део Балкана. Када се погледа број људи који је био погођен ипак можемо рећи да није био велики инцидент“, рекао је он.
„Не знамо шта је било, да ли је у питању само испад система и да је то изазвало квар, да је деловала нека заштита због велике потрошње, јер је дошло до загревања далековода. Иако је потрошња струје већа зими, систем може више да поднесе. Лето је осетљивије, јер је већа температура далековода и критични случајеви су онда чешћи“, објашњава Стојчевски.
Он каже да је Србија остала заштићена и због своје мреже, која је боља у односу на оне у државама региона. Цела Европа је један електроенергетски систем, због чега сви мали електроенергетски системи морају да функционишу тако да не угрозе друге. Србија је повезана са свим суседним земљама, а преко њих са целом Европом, тако да транзитирају и извоз и увоз струје са севера на југ и са истока на запад.
„Нама је већи проблем на северу, између Мађарске и Хрватске и када је велика потрошња, тамо је већи ризик него на југу. Људи раде 24 сата и у комуникацији су. Постоје процедуре како се отклањају кварови. Имају ред искључења струје. Из овога што се догодило ће сада да се учи. Видеће се шта се десило. Једно је питање да ли је човек могао боље да одреагује, а други сегмент је једноставно да се види техника, где треба појачати мрежу, који је проблем и једноставно шта се десило“, каже Дејан Стојчевски.
Он напомиње да узрок може бити банална ствар, од дрвета које није „ошишано“, до прегревања далековода који је изазвао пожар.
Према до сада објављеним подацима, први испад далековода између Подгорице и Рибаревине се догодио у петак 21. јуна у 12:05 сати, због, како је саопштено, пожара испод далековода. Неких 16 минута касније, долази до испада другог далековода који повезује Албанију и Грчку.
Стручњак за енергетику Жељко Марковић каже да балкански „блек аут“ (замрачење), који се догодио у петак на тропским температурама и који је довео до нестанка струје у западном делу Балканског полуострва – у Црној Гори, Албанији , БиХ и Далмацији у Хрватској, није погодио електроенергетски систем (ЕЕС) Србије, јер су „токови активних снага били усмерени у Србију из правца Бугарске, Мађарске и Северне Македоније, док је извоз ишао ка БиХ“.
За сада се само нагађа да је разлог испада првог далековода пожар на далеководу у Црној Гори, али ће истрага утврдити да ли су „испадања“ свих далековода у региону последица те хаварије.
Ово није први инцидент који је погодио електроенергетске системе у региону. Претходних месеци електропривреде Словеније и Србије имале су проблема са хакерским нападима, а стручњаци не искључују ни могућност саботаже у оваквим и сличним хаваријама. Шта се на крају тачно десило, требало би да буде познато псоле детаљен истраге која би могла трајати недељама.
