Прочитај ми чланак
ОЕЦД предвиђа да ће до 2030. године готово половина светског становништва да живи под стресом због воде, једни због жеђи, други због поплава.
Глобална криза захватила је воду.
Климатске промене за које многи научници криве неодговорно понашање великих сила, највећих светских одашиљача издувних гасова, изазивача ефекта стаклене баште, изазивају паралелно – велике суше и масовне поплаве.
Иако је, гледано из космоса, две трећине наше планете прекривено водом, поглед са земље одаје сасвим другачију слику. Свега два и по процента те воде је употребљиво за пиће.
„Слика угинуле краве у пустињи коју евоцира свако помињање глобалне кризе воде, за многе људе је стварност. Али, у тој кризи постоји много више димензија,“ каже професор Џеф Дебелко, стручњак за екологију са универзитета Охајо, преносе Новости.
Али, касније би вода могла све више да се користи као економска и политичка полуга, па чак и оружје међу државама. Бране би могле да се користе за контролу водоснабедавања суседа, или за њихово плављење. Бране, канали, пумпе…би могли да се нађу и на мети терориста.
Јер, висока вода поплава, или подизања нивоа мора, услед пустошећих олуја, подједнако је смртоносно, колико и “класична” жеђ због несташице питке воде. Глобални пораст становништва за милијарду до 2025. године само ће, предвиђају стручњаци, да искомпликује ствар.
Не само да ће становништво да се повећа, него ће и њихова станишта да се помере према градовима, па се предвиђа да ће до 2050. године чак две трећине човечанства да живи у њима. А то значи да ће потребе за водом, већ критичне у сушним деловима света, додатно да се повећају. Последице су бројне, од исхране до индустрије.
Неке богатије земље, као што су Кина, Саудијска Арабија или Јужна Кореја, стога, већ запоседају интересантна земљишта у земљама у развоју. Према предвиђањима Групе за водне ресурсе, до 2030. године потражња воде би могла да превазиђе “понуду” за чак 40 процената.
Убрзана потрошња воде већ је забележена на северу Африке, Блиском истоку и Азији. Према подацима организације УН за храну и пољопривреду за мање од 40 година, једна од пет земаља у развоју неће имати довољно воде.
Симптоматичан је пример Индије, где су сателитски снимци на северу земље, открили забрињавајући степен исушивања тла због великог обима иригације. Подземне воде се смањују за чак 30 сантиметара годишње, претећи кризом у снабдевању драгоценом течношћу за око 115 милиона људи.
Према подацима УН, коришћење подземних вода се укупно утростручило за последњих 50 година. У Кини и Индији те воде се троше брже него што могу да се обнове.
Резултат тога је да половина глобалног становништва живи у земљама у којима постоје озбиљни проблеми снабдевања водом. Тај тренд додатно се убрзава због сечења шума, исушивања земљишта, лошег одржавања водоводне инфраструктуре у градовима.
Климатске промене су “окидач”, како за несташицу воде, тако и поплаве. Прво су најбоље илустровале суше, у појединим деловима света, укључујући и Србију.Врелина у САД и Европи, за коју Панел за климатске промене, тврди да ће само да се повећава наредних година, већ је проузроковала ланчану реакцију последица, од којих је најзначајнија скок цена хране.
На удару су најсиромашнији који троше више од половине прихода на храну. Исти узрочник, с друге стране, производи у другим деловима света супротан ефекат – масовних поплава:
„Знали смо одувек да урагану као што је био “Сенди” може да стигне до Њујорка. Али, то се сад догађа уз повишени ниво мора, који се и даље повећава,“ примећује специјалиста за суше са Колумбија универзитета у Њујорку Ричард Сигер.
До средине века годишње отицање воде у неким тропским крајевима ће да се повећа на 20 до 40 процената, док ће да се смањи за 10 до 30 одсто у неким већ сувим областима, предвиђа Панел за климатске промене.
То би могло да погоди многе безводне области од Медитерана, преко делова САД, јужне Африке, североисточног Бразила, до Аустралије.
Више од шестине светског становништва се ослања на воду од топљења глечера. Али, због климатских промена, предвиђа амерички Национални обавештајни савет, то притицање ће да се смањи и почне да изазива проблеме са снабдевањем водом.
Све у свему, ОЕЦД предвиђа да ће до 2030. године готово половина светског становништва да живи под стресом због воде, једни због жеђи, други због поплава. Ризици од суша и претераног изливања вода до краја века ће да се повећавају.
На посебном удару су урбане области света у развоју, али водене стихије могле би да се развију до таквих размера да да наруше и добро контролисану структуру какву сада, углавном, имају Сједињене Државе.
Национални обавештајни савет, штавише, предвиђа да би читаве државе могле да се нађу у проблемима због воде, када незадовољно становништво излије гнев на владе.
Уколико се проблеми не буду решавали на време, предвиђа се да ће снабдевање водом да се компликује, а ризици од болести, енергетских недаћа, отворених сукоба – биће неизбежни.
(Новости)
