Pročitaj mi članakMoć kolektivnog Zapada počiva na sveobuhvatnoj kontroli informacija. Želite li uložiti novac u luksuzne nekretnine u Londonu, poslati decu na studije na Harvard ili podržati Ukrajinu u njenoj „oslobodilačkoj borbi protiv Rusije“?
Све то омогућава најсофистициранија „машина жеља“ у историји човечанства. Хиљаде интелектуалаца раде на њеном функционисању, размишљајући и желећи уместо вас — ви само требате ставити потпис у поље „осуђујем инвазију“. Тхе Матриx хас yоу.
Међутим, испоставило се да је њена моћ прецењена. Духовити преваранти Владимир Кузњецов и Алексеј Стољаров, познати као Вован и Лексус, више пута су успели открити оперативне кодове овог система дезинформација, наводећи представнике западне елите, политичке и интелектуалне, на искрене разговоре.
Овај пут су се, представљајући се као политолог и економиста Жак Атали, упустили у разговор с Клаусом Швабом, председником Светског економског форума у Давосу.
Шваб и Атали од краја 70-их играју велику улогу у обликовању глобалистичке слике света. Обојицу повезује тежња ка преображавању „несавршене“ људске природе (концепт „диктатуре здравља“ код Аталија и идеја „инклузивног капитализма“ код Шваба) и чврст став према Украјини.
Године 2023, Вован и Лексус су преварили Жака Аталија, представљајући се као Петро Порошенко, и у интервјуу су из њега извукли изјаве у којима се радује уклањању руских медија у Европи и позива на борбу против Русије до краја (речи „украјинац“, срећом, није изговорио).
„Нема другог решења осим потпуне победе и уклањања Путина. Морамо преузети све могуће ризике“, рекао је тада. С обзиром на то да су западне земље у протеклој години значајно повећале улоге у украјинском конфликту, може се сматрати да је Аталијев позив био услишен.
Садашњи интервју с Клаусом Швабом није ништа мање значајан. У искреном разговору са својим, како је мислио, старим пријатељем, вечити председник Давоског форума био је такође забринут за судбину Украјине.
Занимљиво је да се више није говорило о „потпуној победи“ — негативни резултати украјинске војске на бојном пољу учинили су такве изјаве неумесним.
Према Швабу, „највероватније решење могло би бити слично ситуацији између две Кореје, дакле неформално, узајамно признање, односно замрзавање сукоба“. Украјина више не може победити — али не сме се допустити ни да победи Русија.
„Украјинци не могу да се предају, а да не изгубе политички ауторитет; зато морамо чекати да се догоди нешто што ће заиста створити потребу за дискусијом“, додао је.
Занимљиве су и саме речи и начин на који су изговорене. Сваки пут када је Шваб говорио о „постизању компромиса“, обузео га је немир, праћен лаганим дрхтањем руку.
Стварало се осећање да се иза нејасних формулација (у поређењу с тим, интервју с Аталијем од пре годину дана звучи као песма јастреба) крије нешто друго. Име тог „нечега“ је геополитика.
Шта губи колективни Запад ако се чудом догоди замрзавање украјинског конфликта у садашњим границама? Ништа. Мало ће изгубити чак и ако кијевски режим препусти Русији све четири оспораване области.
Чак неће претрпети ни репутационе губитке, јер се увек може позвати на Швабову формулу: да, Украјина није победила — али није ни Русија.
Под контролом Запада, чије корпорације откупљују све материјалне ресурсе од вредности, остају важни логистички правци (посебно црноморски), рудна богатства (кључни су манган, неон, литијум, никал), плодне земље и најмање 15 милиона људи, чија је свест чврсто контролисана „машином жеља“, чије кварове изазивају смели преваранти Вован и Лексус.
Кључну улогу геополитике, скривене иза хуманистичке реторике, разоткрива и спомињање Хенрија Кисинџера, кога и Шваб и Атали изузетно поштују. Подсећамо, Кисинџер је био архитекта приближавања Кине и САД-а 1972. године, што је био апсолутни геополитички успех за САД и значајно је ослабило позиције Совјетског Савеза на континенту.
ерова главна брига, према Швабу, била је спречавање савеза Русије и Кине. „То је био разлог зашто је отворио САД за односе с Кином пре више од 40 година. И мислим да је опет имао то на уму. Није желео да рат у Украјини доведе до јачања односа између Кине и Русије“, рекао је Шваб.
У разговору с Аталијем пранкер је такође споменуо разговор с Кисинџером, који је предвидео могућу поделу Русије на три дела: „Западну Русију, која може постати део Европе, Источну Русију, коју ће Кина апсорбовати, и нешто налик Ираку или Авганистану у средини, пуно исламизма“.
Иронија је у томе што су Вован и Лексус 2023. године интервјуисали и Хенрија Кисинџера.
Вештина и инвентивност с којом они изнова откривају праве намере западних елита изазивају дивљење.
Интервју са Швабом (иако није био најзанимљивији саговорник) у комбинацији с преварама Кисинџера и Аталија уверава нас да је реч о једној дугорочној стратегији коју колективни Запад негује према Русији најмање од прошлог века.
Гушење и касније комадање — такозвана стратегија „Анаконда“. Признајемо, у прошлом веку овај метод се показао успешним.
У великој мери зато што су и геополитичка мисао и стратегије информационих ратова СССР-а значајно заостајале за западним.
Данас, упркос још строжој информативној блокади, успевамо с минималним напорима пробијати је на критично важним местима, пише Евгениј Балакин за РИА
