У среду (7. новембра) влада Бугарске је објавила да је све спремно за потписивање инвестиционог споразума по питању изградње бугарског дела гасовода Јужни ток.

Међутим, смрт патриарха Бугарске ПЦ Максима натерала је да се ревидирају планови. Уговор са Гаспромом ће бити потписан идуће недеље. Коментар нашег посматрача Петра Искендерова.

Улогу Русије у осигурању енергетске безбедности Бугарске је тешко преценити. Гаспром је једини добављач природног гаса у Бугарску, он има око три четвртине капацитета у националној сфери реализације. Што више, захваљујући руској страни је Бугарска постала важна транзитна карика, одакле се руски гас транспортује у Турску, Грчку и Македонију.

Међутим, влада Бугарске на челу са Бојком Борисовим, која је дошла на власт лети 2009. Године, под предлогом контроле пређашње владе изјавила је о неопходности да поново размотри питање цељисходности учешћа земље у пројекту Јужни ток. При томе је влада Борисова покушала да прикључи Бугарску пројекту Набуко, који конкурише руском гасоводу, а који курира ЕУ, – објаснио је Гласу Русије бугарски политиколог Тодор Биков.

Бугарска се налази под притиском споља – од стране ЕУ и САД. Например, данас се код нас одржава акција за напредовање гаса од шкриљаца. Њом руководе стручњаци из америчке амбасаде у Софији – они агитују, рекламирају, просвећују. То је јасни сигнал. САД настављају обструкцију пројекта Јужни ток и гасног присуства Русије на енергетском тржишту ЕУ. То је давна усмерена политика. Она је створила «алтернативни» пародијни пројекат Набуко у циљу компромитовања пројекта Јужни ток. Логично је што наша влада лавира.

Сада је смер бугарске енергетске политике поново усмерен у правцу Русије. Министар Добрев је назвао Јужни гасни коридор првостепеним за своју земљу, јер он диверзификује испоруке гаса и у Бугарску, и у ЕУ. Узрок је такве трансформације разумљив. Реч је о фактичкој пропасти пројекта Набуко.

Није ни чудо, што Русија очито побеђује ЕУ на енергетском пољу – нарочито узимајући у обзир успешну реализацију другог пројекта – Северни ток – истакао је у интервјуу Гласу Русије председник управе Руско-немачке спољнотрговинске коморе у Москви Михаел Хармс.

Бугарску као и иначе ЕУ приморавају да буду еластичније и објективни чиниоци, повезани са данашњом ситуациојм у Европи. Није преувеличавање да се каже да на став европских земаља озбиљно утичу финансијско-економски чиниоци, – истакао је у интервјуу Гласу Русие руководилац руског Центра Међународна енергетска политика Јуриј Солозобов.

Како је већ изјавила федерални канцелар Немачке Ангела Меркел, Европи предстоји деценија рецесије. Међутим, једно од средства изласка из рецесије је обнављање економске активности, ради чега су потребне испоруке енергената без застоја према прихватљивој за ЕУ цени. Дакле, конфликт с Гаспромом, главним добављачем гаса у Европу, не одговара обективним интересима Европљана.

Руске испоруке покривају, према различитим проценама, од четвртине до скоро половине потреба ЕУ за гасом. То је објективна чиненица, која чини чудним покушаје неких снага и у Софији, и у Бриселу да изолују нашу земљу.