Прочитај ми чланакДоста је знакова да се одређени степен трезвености коначно враћа у неке делове америчког естаблишмента.
У аналима руско-америчких односа тешко је пронаћи тренутак кад је управник Кремља звао колегу из Беле куће да изрази личну захвалност и поштовање за велики допринос америчке Централне обавештајне агенције (CIA) и њеног шефа руској националној безбедности. Највећа иронија је у томе што је актуелни шеф Кремља бивши официр КГБ. Владимир Путин никад не престаје да изненађује.
То што је Кремљ у недељу саопштио да је Путин телефонирао америчком колеги Доналду Трампу требало би да отвори очи сваком ко је насео на пропаганду САД о Путину као демону који се спрема да прогута Запад или на руску пропаганду која наивне и лаковерне наводи на идеју како је свет подељен на две једнаке половине од којих једна представља добро, а друга зло.
Земље попут Турске, Ирана и Египта – али и Венецуеле и Северне Кореје – посебно би требало да обрате пажњу на то да се ситуација у свету мења и да долази до формирања међународног поретка који је много сложенији него што би неки од њих волели. Шта је навело Путина на тако неуобичајен потез?
Прво, Кремљ осећа да се истрага о наводном руском мешању у прошлогодишње америчке изборе врти укруг и да ће пре или касније морати да се оконча. Зато је могуће замислити будућност у којој се плима русофобије у САД повлачи, остављајући иза себе много шута и рушевина, али и простор за почетак санације и реконструкције.
СТРАНЦИ У НОЋИ
У сваком случају Путин је разумео дубински симболизам и значење одлуке CIA да проследи кључне обавештајне податке о безбедности његовог родног града, који има посебно место у његовом срцу и којим се поноси цео руски народ.
Цела ситуација веома подсећа на странце у ноћи, који размењују погледе. Кључ је у интерпретацији геста CIA, која је послала сигнал да Русију опет види као пословног партнера у професионалном смислу и да процењује да ће се односи ускоро нормализовати.
Најзанимљивије је то што је CIA једноставно игнорисала санкције Обамине администрације против Русије. Путин је обећао Трампу да ће Кремљ запамтити овај племенити гест и да ће, у случају потребе, ФСБ узвратити на исти начин.
Да ли је CIA могла деловати на своју руку? Не знамо који канал је користила. Али Путин изгледа уверено да је Мајк Помпео, шеф CIA, донео одлуку. Вероватно је Помпео, уз Трампово одобрење, разговарао са руским амбасадором Анатолијем Антоновим. Путин је наглашено затражио од Трампа да пренесе његове речи захвалности Помпеу лично.
Све ово се догађало непосрдно пре понедељка, дана када је председник Трамп требало да изложи нову америчку Стратегију националне безбедности. Није ли CIA чула саветника за националну безбедност Х. Р. Мекмастера како пре само недељу дана Русију проглашава „ревизионистичком силом“, која прети самим темељима светског поретка и међународног система који су САД мукотрпно градиле у периоду након Другог светског рата?
Два телефонска разговора Трампа и Путина у три дана окренули су рачуницу. Прво је Трамп у четвртак позвао Путина да му се захвали за пријатељску опаску о САД на његовој годишњој конференцији за медије у Москви, а позив у недељу је такође последица Путинове жеље да изрази захвалност Трампу за одобрење иницијативе да се проследе витални обавештајни подаци о терористичком нападу у Санкт Петербургу.
ТРАМП СВЕ ВРЕМЕ БИО ГЛАС РАЗУМА
У последње време доста је знакова да се одређени степен трезвености коначно враћа у неке делове америчког естаблишмента, као и схватање да је Трамп све време био глас разума кад је тврдио да ће амерички интереси бити на добитку ако дође до сарадње са Путином и прихватања руске помоћи. Што је још важније, Кремљ осећа да се Трампове порођајне муке ближе крају.
Наравно, ту су и негативне вести. Пре само десет дана државни секретар Рекс Тилерсон Русију је током своје европске турнеје, на којој је посетио три државе, представио као „непријатеља“. Осим тога, 9. децембра дошло је до неке врсте трвења између америчких и руских борбених авиона изнад Еуфрата.
Али будите сигурни да ће се „радни ручак“, који су у понедељак поподне у Вашингтону имали амерички државни подсекретар Шенон и руски амбасадор Антонов пажљиво пратити и у удаљеним местима попут Пекинга, не би ли се уочили евентуално још неки знакови пробијања леда. Антонов је синоћ рекао да су два телефонска разговора између Путина и Трампа показала да су „наше земље потребне једна другој. Наше земље дефинишу заједнички програм акција за јачање глобалне безбедности“.
М. К. Бадракумар је више од 29 година био индијски каријерни дипломата и амбасадор у Узбекистану (1995-1998) и Турској (1998-2001). Води блог „Indian Punchline“ и редовно пише за „Asia Times“ од 2001. године
