Pročitaj mi članakPritisak porodice doprineo je tome da se gej populacija u Čečeniji, toj većinski muslimanskoj regiji na jugu Rusije, oseća progonjeno.
Десетине људи су побегле и некима су одобрени азили у иностранству, због извештаја о томе да чеченске снаге безбедности отимају и муче оне који су наводно геј. Чеченски званичници поричу извештаје о злостављању.
AFP
Новинарка ББЦ Олга Просвирова интервјуисала је двоје од оних који су у страху побегли. Обоје су тражили да остану анонимни, стога су имена промењена.
Марко, Чеченка у раним двадесетим, никад неће заборавити дан када је њена породица открила да је она геј.
„Рекли су ми: ‘Или ћемо те убити или ћемо те закључати на психијатрији и бацити кључ. Једина алтернатива томе јесте да се подвргнеш егзорцизму.’“
Марко сада привремено живи у једном од највећих руских градова, где чека да добије сва документа како би заувек напустила Русију.
Чеченски вођа Рамзан Кадиров остаје при ставу да у тој републици нема хомосексуалаца. Али прошлогодишња истрага новинара Нове газете открила је да чланове чеченске ЛГБТ популације редовно туку и муче. Неки су, наводно, чак убијени.
Однос полиције и ЛГБТ заједнице: „понижавајући“
Фејсбук против говора мржње, насиља
Портпарол г. Кадирова, Алви Каримов, одбацио је те оптужбе, изјавивши новинској агенцији Интерфакс: „Чак и ако такви људи постоје у Чеченији, наше снаге реда не би морале да се баве њима, пошто би их њихова родбина једноставно послала на место са ког се никад не би вратили.“
Марко каже да је од своје четврте године знала да се разликује од других.
„Као тинејџерка сам често помишљала на самоубиство“, изјавила је руском ББЦ-ју. „Али онда сам одлучила да им нећу приуштити то задовољство. Побећи ћу и радићу све оно о чему сам одувек маштала, по сваку цену, свиђало се то њима или не.“
Муслимански егзорцизам
Пре него што је напустила Чеченију, Марко је прихватила захтев своје породице да се подвргне егзорцизму. Њен брат ју је одвео у локалну џамију, где јој је мула рекао да ју је запосео ђаво.
„Држао ми је главу и читао стихове из Курана, и знала сам да треба да се понашам као запоседнута особа“, каже она. „Видела сам довољно снимака на Јутјубу да бих знала шта да радим, тако да сам се увијала, викала и говорила да се у мени налази седам демона.“
После два сата, каже она, сви су се обрадовали и рекли да сам излечена. „’Ура!’, узвикивали су. ‘Више ниси лезбејка!’“
Пронашли су једног младића за њу и рекли јој да ће се удати, али недуго потом она је успела да побегне.
Пошто је дала овај интервју и захваљујући помоћи једне ЛГБТ организације, Марко је отишла из Русије и започела нов живот у иностранству. Каже да сада жели да остави прошлост иза себе и живи са својом дрвојком, коју је упознала преко друштвених мрежа.
„Само желим да живим, да имам децу и да будем срећна“, каже она.
Међународна димензија
Активисти за геј права протестују испред руске амбасаде у Лондону прошлог лета
Тешко је сазнати колико Чечена попут Марко је успело да нађе уточиште изван Русије, пошто многе службе за имиграцију не бележе сексуалну оријентацију оних који траже азил.
Прошле године је немачко Министарство спољних послова изјавило да је прихватило једног геј мушкарца из Чеченије и да разматра још четири пријаве. Литванија је прихватила двоје, а Француска једног.
„НЕ БИРАЈУ ТЕРОРИСТИ ЖРТВЕ, већ Господ бира Своје мученике“ https://t.co/48nLSH9npQ
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 27, 2018
Белгијски медији су известили да је Белгија издала хуманитарне визе четворици геј Чечена, тако да из Москве могу да авионом стигну до Белгије.
У Канади је азил осигуран за више од двадесет геј и бисексуалних мушкараца из Чеченије.
Игор Кочетков, вођа руске ЛГБТ мреже, је изјавио Новој газети да је током протекле године његова организација помогла 114 особе из Чеченије које су тврдиле да их прогоне због њихове сексуалне оријентације.
Чеченски лидер Рамзан Кадиров је чврст савезник руског председника Владимира Путина
Руслан је растрзан између љубави према свом дечку и љубави према својој породици. Он је побегао из Чеченије пошто су га месец дана држали затвореног.
„Још као дечаку су ми се свиђали момци“, каже Руслан, који је сада у својим тридесетим. „Али када су моји рођаци сазнали да сам геј, одузели су ми пасош, документа и мобилни телефон, и држали ме закључаног у мојој соби више од месец дана.“
Једног дана је успео да изађе и позајми комшијин телефон. Касније те ноћи, његов дечко је дошао да га прокријумчари у други град.
Живот у лажи
Руслан је помињао „велику чистку гејева у Чеченији“.
Рекао је да би Кадировљеве снаге „нашле неког и тукле га све док не би одао имена других.
„Неке би ухватили и бацили у подруме у којима би их брутално пребијали. Неке никад нису пронашли: њихова родбина их није тражила, зато што је тврдила да су их они осрамотили.“
Русланов нови живот је тежи него што је мислио да ће бити. Време углавном проводи кријући се у стану; а кад изађе, главу крије испод капуљаче.
Како би зарадио новац, недавно је делио летке за кампању прошломесечних председничких избора, али јендом је налетео на полицијску патролу и побегао је назад у свој стан.
За разлику од Марка, он није одлучио да ли ће отићи из Русије. „Не знам шта се дешава код куће [у Чеченији]“, каже он. „Мој брат ме вероватно тражи: вероватно се обратио полицији.“
Када говори о својој породици и свом дому, тешко сузбија сузе. Каже да му недостају мајка и млада нећака, која ускоро треба да се уда.
„Цео живот сам поштовао наше обичаје, према Курану“, каже он. „Али просто не могу да наставим да живим у лажи. Једино што желим јесте да моја нећака, коју много волим, не мисли лоше о мени и да јој њен муж неће рећи: ‘Твој ујак је геј, твоја породица је нечиста.’ Молим се Алаху да је поштеди тога.“
