(Александар Павић)

Дан уочи Дана победе, Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен поручио је из Варшаве да својом агресијом на Украјину Русија „подрива мир и безбедност у Европи“, и да ће НАТО прилагодити тој тобожњој „новој реалности“ своје „одбрамбене“ планове, као и планове о размештању трупа на својој источној граници.

“Руска агресија на Украјину подрива мир и безбедност на старом континенту. Русија тврди да су наше активности непријатељске. То није истина. То је апсурдно. Наш одговор је солидарност савезника“,изјавио је Расмусен 8. маја после сусрета са председником Пољске Броњиславом Коморовским.[1]

Поштенији приступ цинкароша који је тајно снимао свој разговор са Владимиром Путином[2]и није се могао, нити се може очекивати. Јер НАТО, који је легитимно у очима многих некад представљао симбол „слободе и демократије“, па и „одбране од тоталитаризма“, претворио се, падом Берлинског зида, у сушту супротност те симболике.

За већину Срба и оних који су истински били привржени Југославији, лажи и замене теза које изговара дански потрчко нису ништа ново: тај занат су НАТО чиновници који данас обасипају свет лажима о Украјини и својој нечасној, подривачкој, терористичкој улози у украјинском крвопролићу – исковали на простору бивше СФЈР током 1990-их година, оставивши иза себе смрт, разарање, пустош, беду и дужничко ропство.

Као што је прљава игра подривања и крвавог разбијања СФРЈ била потребна НАТО лешинарима као оправдање за очување те алијансе, која је требало да се расформира на исти начин као и Варшавски пакт, тако им је сада истомерно прљава игра потребна у Украјини, да би оправдали своје даље агресивно, милитаристичко и предаторско ширење на исток, ка главној мети – Русији, па онда и Кини.

НАТО је главна данашња опасност по светски мир. Срби на простору бивше СФРЈ су то први на својој кожи осетили, и дужност нам је да ту истину сведочимо, у свако време и на сваком месту. Јер, нити је та хладноратовска творевина престала да води рат против нас до дан-данас, нити је престала да представља опасност за остатак света. Напротив.

И недостојно би било бираним речима квалификовати гласноговорнике агресије као што је одлазећи Расмусен, јер су им руке већ увелико огрезле у крви Украјине, као што су огрезле и у крви бивше Југославије. Нема разлога бирати речи за ратне злочинце само зато што носе скупоцена одела, излазе из скупоцених лимузина и миљеници су орвеловских западних медија. То је увреда за све њихове жртве, које и данас падају у Украјини и Сирији, као што су јуче у Југославији и Либији, као што ће сутра, нажалост, на неком другом месту, док год НАТО у садашњем облику постоји. Расмусен је у Варшави, уочи Дана победе, проговорио гебелсковским речником. Тек када то више не буде било прихватљиво и могуће, победа ће бити наша.

 

[1] http://www.nspm.rs/hronika/anders-fog-rasmusen-nato-ce-nastaviti-da-jaca-prisustvo-na-istoku.html

[2] http://fakti.org/globotpor/danci-priznali-da-je-rasmusen-2002-tajno-snimio-privatni-razgovor-sa-putinom

(Фонд стратешке културе)

Ознаке: Александар Павић, Андерс Фог Расмунсен, НАТО