Прочитај ми чланак

„Гардијан“: Словачка би ускоро могла да постане савезник Русије

0

Европска унија и НАТО ускоро би могли да имају нов унутрашњи проблем

Словачка би могла да постане нови савезник Русије након парламентарних избора 30. септембра на којима се предвиђа повратак Роберта Фица: човека који хвали Москву и који се угледа на Виктора Орбана, пише за „Гардијан“ Џон Кампфнер, извршни директор „Четам хауса“.

До скора, Словачка је била једна од најистакнутијих присталица Кијева и прва земља НАТО-а која је Украјини послала борбене авионе. Ако Фицо буде изабран, земља би могла да направи заокрет од 180 степени и да подршку Владимиру Путину, а то би значио унутрашњи проблем за ЕУ и НАТО.

Истраживачки центар „Глобсек“, који мери политичка савезништва бивших комунистичких држава и делимично је финансиран из САД и ЕУ, објавио је истраживање које је показало да 50 одсто Словака верује да су САД безбедносни ризик, што је нагли скок у односу на пре само неколико година, док само 40 одсто Словака верује да је Русија првенствено одговорна за сукоб у Украјини – најмањи проценат у централној и источној Европи.

Неколико година након распада Чехословачке 1993. године, нова независна словачка држава, већ је била разлог за забринутост на Западу. Док су друге посткомунистичке државе прихватиле либералну демократију са ентузијазмом, амерички државни секретар Медлин Олбрајт назвала ју је „црном рупом“ у региону. Чланство у НАТО-у је одложено. На крају се придружила Алијанси 2004. године, и исте године постала је део ЕУ. Претпоставка је тада у обе ове институције била да је Словачка коначно имала устаљен идентитет и сређен скуп савеза.

Затим је дошао Фицо, парадигма популисте. Као премијер између 2006. и 2010, а затим од 2012. до 2018. године био је, за домаћу публику, жестоки противник Запада, иако је пазио да се не противи међународном статусу кво, пише „Гардијан“.

Оно што се потом догодило потресло је Словачку до сржи. Јан Куциак, млади истраживачки новинар, истраживао је корупцију која укључује Фицову владу, субвенције ЕУ и италијанску мафију. Дана 21. фебруара 2018. године, Куцијака и његову вереницу, Мартину Кушнирову, археолога, убиле су плаћене убице у њиховом стану у Братислави.

У највећим демонстрацијама од Плишане револуције која је срушила комунизам 1989. године, десетине хиљада Словака изашло је на улице да изрази бес. На крају су Фицо и цео његов кабинет били приморани да поднесу оставку, али не пре него што је оптужио америчког милијардера Џорџа Сороша да подстиче протесте, пише директор „Четам хауса“.

У јуну 2019. еколошки активиста и правница Зузана Чапутова је победила на председничким изборима. Неколико месеци касније изгласана је нова влада. У року од неколико недеља од ступања на дужност, међутим, почела је пандемија, а са њом и проблеми.

Словачка је имала четири премијера у протекле четири године. Узастопне коалиције су долазиле и одлазиле, борећи се да се изборе са ковидом, инфлацијом, енергетском кризом и ратом. Последња администрација је пала у децембру, подсећа Кампфнер.

А сада се Фицо враћа. Како наводи аутор текста у „Гардијану“, ова „копија Орбана“ осудила је украјинске фашисте и одлуку владе да испоручи све оружје које има у Украјини. Затим је Чапутову назвао „америчким агентом“, а недавна хапшења шефова обавештајних служби као „пуч предвођен полицијом“.

Фицова странка Смер-СД је у анкетама испред осталих партија. Потпредседник странке Лубош Блаха сукоб у Украјини види као сукоб Русије са Западом мање у војном смислу, а више као културни рат.

„Ми то видимо као посредни рат Сједињених Држава против Русије на украјинској земљи“, каже он. „Питање није у Русији и демократији. Ради се о томе да Русија штити њихов културни, национални идентитет од ове либералне маније на Западу“.

Опасност је ту, али има још много да се игра, јер анкете можда не одражавају праву слику ствари, покушава у оптимистичном тону да заврши Кампфнер. „Оно што је ван сумње, међутим, је да је Фицо поново велики играч и да је политика коју заступа поново у моди. То је мера колико је политика постала збркана и колико је вера у либералну демократију нарушена овде у срцу Европе“.