Pročitaj mi članakU pariskoj bolnici gde se uz podršku države narkotici uzimaju pod nadzorom lekara: Prostor od gotovo 450 kvadrata udaljen samo nekoliko metara od sale gde na svet dolaze bebe.
Улаз у салу намењен наркоманима
У париској болници где се уз подршку државе наркотици узимају под надзором лекара: Простор од готово 450 квадрата удаљен само неколико метара од сале где на свет долазе бебе.
ПАРИЗ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА
Лепо време, душу дало за разна задовољства, дозвољена, забрањена и она због којих се, зарад мира у кући, зажмури на једно око. Стицајем необичних околности, неко ће их одсад наћи и у париској болници Ларибоазијер.
Француске власти отвориле су овде прву салу за токсикомане у којој ће зависници моћи, уз стручну помоћ и обезбеђене хигијенске услове, да се дрогирају под медицинским надзором. Прва соба за „сигурно фиксање“, коју су протекле недеље обишле министарка здравља Маризол Турен и градоначелница Париза Ан Идалго, већ је требало да почне да ради, али због мањка особља прве клијенте ће примити тек данас.
Очекује се да свакога дана стручну помоћ у „фиксању“ потражи око стотину људи. Многи неће доћи. Имају страх од евиденције и прогањања.
Простор од 450 квадратних метара обухвата предворје, чекаоницу и салу за конзумацију. Њиме управља асоцијација „Гаја“, баш у циљу борбе против токсикоманије. Конзуматори ће сами морати да доносе дрогу. Француска се на овај начин придружила Аустралији, Данској, Канади, Луксембургу, Немачкој, Норвешкој, Холандији, Швајцарској и Шпанији, у којима је рад оваквих установа дао позитивне резултате.
На пријемном одељењу Хитне помоћи, насмејана шалтерска службеница љубазно објашњава пут. Излази се на улицу, продужава даље уз болничку капију, све до улаза у – породилиште. Веровали или не, соба за „убадање“ налази се одмах преко пута акушерског одељења. Ко рађа десно, а ко се дрогира – лево. Иронија је хтела да само кораком раздвоји живот од смрти.
– Ми смо здравствени радници – кратким коментаром избегава сваку полемику сестра која придржава трудницу.
– Ионако су се овде дрогирали на све стране, целом улицом. Ено, доле, на паркингу, чувар понекад мора да их испрска сузавцем да би се разишли – каже нам власник радње Давид.
Не смета му то што ће имати несвакидашње комшије.
Споља, за разлику од унутрашњости, и целе болнице која је уређена по последњим стандардима, прихватилиште за наркомане делује застрашујуће. Врата запуштена, прилаз упрљан… На улици, тачно преко пута тешких, спољних сивих металних врата пакла, налази се бутик за крпљење и шивење одеће.
– Боље је овако. Сад ће да дођу, приме своју дозу и лепо оду. Њима ће бити лакше, а и нама. Нису они лопови. Ево, и ја се дрогирам по цео боговетни дан кафом – развлачи Давид уста у широк осмех, тврдећи да га много више нервирају неке друге неправде, због којих, како каже, размишља да се можда једном пријави као председнички кандидат у његовој Обали Слоноваче.
На улици, прођоше неки, бацише гомилу смећа. Осећа се мирис мокраће. Човек, испред, са штакама. Стиже му такси. Обавештење да је цело место под видео-надзором. Свакакав свет мува се овуда, у кварту око Северне железничке станице. У непосредном суседству је и чувена пијаца на Барбесу, колористичко стециште трговаца најразличитијег порекла.
– Чуо сам, читао сам у новинама – вели један и пазари гуаву.
– Немам појма. Нисам овде тим поводом – одриче госпођа у шареној афричкој одори.
– Важно је да је у оквиру болнице – каже она с друге стране тезге.
– Је ли почело да ради? – интересује се средовечни купац.
У кафеу на ћошку, слична размишљања.
– Ионако их је било овде – релативизује један гост.
– Није добро овако подстицати људе на дрогирање. Сад ће долазити из целог Париза – не слаже се други.
Болница у којој се налазе породилишта и сала за токсикоманију
Из броја 1 уредне стамбене зграде османовског стила у Улици Гија Патена, француског лекара и писца из 17. века, који је инспирисао Молијера, одакле поглед директно пада на окупљалиште токсикомана, излази господин у суботњем оделу.
– Ех, када бисте само знали шта ми све виђамо овде свакога дана – слегну раменима.
