Комитет је њихов статус дефинисао као «неутрални», тј. без везивања за своју земљу јер репрезентацијама ових држава није дозвољено такмичење. Зато је Селективна дискриминација прецизнији слоган овогодишњих Игара.

 

 «Извршни комитет МОК донео је одлуку да индивидуални неутрални спортисти, који су прошли квалификације по одговарајућим квалификационим системима међународних федерација, могу добити право да учествују на Олимпијским играма у Паризу 2024. године. Индивидуални неутрални спортисти су спортисти са руским или белоруским пасошем» — каже се у саопштењу МОК-а.

 

У МОК су још изјавили да ће дозвољавати учешће конкретном спортисти по строгим правилима још и приликом селекције за Игре. Њима ће бити забрањено да се такмиче у екипним спортовима, да активно подржавају специјалну операцију ОС РФ у Украјини, да потписују уговоре са оружаним снагама и органима националне безбедности и да демонстрирају било какву државну и националну симболику.

 

Исте захтеве мораће да поштује и помоћно особље. Питање да ли ће руски и белоруски атлетичари наступити на Олимпијади 2024 решено је почетком 2022. године. У почетку је МОК био за њихово учешће, али је неколико земаља, међу њима Пољска, прибалтичке земље и Украјина, запретило да ће бојкотовати Игре у случају да руски спортисти буду позвани.

 

 „Једно је потпуно јасно: ми не говоримо о руским или белоруским спортистима, ми говоримо о неутралним спортистима који поштују другачије услове које смо прописали као и одсуство било каквог идентификовања са својом државом и Националним олимпијским комитетом уз потпуно поштовање антидопиншких правила“, објашњавају у МОК-у.

 

Жељу да се руски спортисти врате на међународна такмичења, „подержао“ је 2. фебруара ове године и шеф Олимпијског комитета САД (USOPC) Џин Сајкс, међутим, како то често бива код Американаца, васпитаних у духу језуитске традиције, само у случају да ако „обезбеди приступ турнирима искључиво неутралних и «чистих спортиста“.

 

Фактички, сличан приступ познаје и екстериторијално право САД у односу на „непожељне“ спортисте лишавајући их поштене борбе за олимпијске медаље.

И даље тврдите „Игре, отворене за све“?

 

Међу онима који су били за то да се руским спортистима дозволи учешће на Олимпијади биле су УН и председник државе домаћина Емануел Макрон. Истина, последњи је седео на две столице и био још смешнији од својих покровитеља из САД-а.

 

Остаје отворено питање: да ли шеф француске државе може да пресече испољавање расизма и ксенофобије француских и западних навијача, који су последњих година буквално преплавили олимпијске игре, и да обезбеди да правосудни органи контролишу екстремистичка расположења навијачких група и муслиманских етничких банди.

 

Зато се може изразити сумња да ће француске специјалне службе бити у стању да одрже мирну атмосферу на предстојећим такмичењима.

У некој мери, спортисти из свих држава и различитих националности били су изложени дискриминацији.

 

У жељи да ограниче сексуални живот спортиста француске власти су у олимпијском селу поставиле искључиво једнокреветне собе. Тешко да ће то да утиче на силно заљубљене да задовоље своје основне инстинкте, али је сигурно ће то бити још један преседан (или отварање „Овертоновог прозора“) у уплитању глобалиста у лични живот људи преко експериментисања на олимпијцима.