Као континентална сила, Русија је веома рањива. Са толико економске активности која се налази у близини границе, а са тако мало природних баријера, Русија је у опасности. Зато није никакво изненађење што је руска национална стратегија померање границе ка Западу што је више могуће.

Угледни амерички аналитичар Џорџ Фридман, донедавни директор обавештајне агенције Стратфор, у недавној анализи за магазин Форбс дао је стручни поглед на геополитички положај и стратегију Русије. Он истиче да је Русија због свој географског положаја увек била егзистенцијално угрожена, и да је Украјина и даље питање које ће одредити њену даљу судбину.

Многи људи мисле да мапа служи да само прикаже географију и топографију неке земље, али мапе могу да открију много о политичким, војним и економским приликама једне државе. У ствари, географска мапа је прво место одакле може да се размишља о неке стратегији земље, јер она може открити факторе који иначе нису очигледни. Када се погледа мапа данашње Русије, она показује њен тежак положај после распада Совјетског Савеза и објашњава Путинове дугорочне намере у Европи.

Русија је скоро континентална земља
Један од кључева за разумевање стратегије Русије је њен положај у односу на остатак Европе. Европско полуострво је окружено са три мора. Линија од петрограда до Ростова на Дону грубо дефинише источне границе балтичких држава, Белорусије и Украјине, које леже на источном ободу Европског полуострва. Већи део Европе се налази на мање од 300 миља од мора. Већи део Русије, са друге стране је ефективно без излаза на море. Арктички океан је далеко од њених насељених места, а неколико лука које тамо постоје су углавном неупотребљиве зими.

Европа контролише приступ Русије светским океанима. Европска Русија има три тачке за приступ глобалној поморској трговини. Једна је преко Црног мора и Босфора, под контролом Турске. Друга је од Санкт Петербурга, где бродови морају пловити кроз данске воде. Трећи је дугачак ледени пут, почевши од Мурманска, између Гренланда, Исланда и Велике Британије. Сва три пута је лако затворити. То показује рањивост Русије изазване њеним лошим приступом океанима и воденим путевима, и такође објашњава зашто је Русија у суштини континентална земља, јер приступ земље мору у великој мери може утицати на њену економску и политичку снагу.

Западна граница је од кључног значаја за Русију
Руска реалност се лако може схватити из карата које приказују густину становништва, пољопривредна подручја и железничку мрежу. Становништво Русије је згуснуто дуж њене западне границе са Европом и њене јужне границе са Кавказом (подручје између Црног мора и Каспијског мора на југу). Сибир је слабо насељен. Реке и инфраструктура теку ка Западу. Средишња подручја руске пољопривреде су такође југозападу. Клима у Северној Русији није добра за развијену пољопривреду, што чини руску границу са Украјином и границе на Кавказу и у централној Азији виталним.

Као и код распореда становништва, западу и југ Русије су њене најдрагоценије пољопривредне површине. Значај западних и јужних региона се може видети и у транспортној структури земље. Железнички саобраћај је и даље од кључног значаја, а железничка мрежа је такође оријентисана на западу и југу. Само две железничке линије повезују европске делове Русије са пацифилким приморским регионом, а већина Сибира нема транспортну мрежу. Ова три фактора показују основни унутрашњи образац Русије. Њен примарни фокус и рањивост су на западу, са секундарним интересом на Кавказу. Сибир је на карти велик, али његов највећи део је минимално насељен и има малу стратешку вредност.

Граница према Западу, односно европски део представља језгро Русије, а све друге области на истоку Азије представљају периферију.
Русија је изгубила своју тампон зону против Запада

Као континентална сила, Русија је веома рањива. Налази се на европској равници, са неколико природних баријера који могу да зауставе непријатеља који долази са запада. Источно од Карпата, равница окреће на југ, и отвара врата за улаз у Русију. Поред тога, Русија има неколико великих река, што отежава унутрашњи транспорт и даље смањује економску ефикасност. Са толико економске активности која се налази у близини границе, а са тако мало природних баријера, Русија је у опасности. Зато није никакво изненађење што је померање границе ка Западу што је више могуће руска национална стратегија.

Прва група земаља на европском полуострву, гледано са Истока су Балтичке земље, Белорусија и Украјина.

Оне пружају дубину са којом Русија може да се заштити, а такође могу да обезбеде додатне економске могућности. Пре почетка Првог светског рата, руска граница је била на западу,а њена контрола над делом Пољске је била од посебног значаја. Када је Немачка 1941. поново напала Русију, њен продор је био врло дубок, али је на крају Русија је победила својом стратешком дубином, која је исцрпела Немце, и жилавошћу својих трупа. Да је Руси нису имали, изгубили би рат. Због тога је руска стратегија на крају Другог светског рата била да гурне своје границе што даље на Западу. Тада се Русија, ондосно СССР највише проширила, све до источне половине Немачке. То је била идеална геостратешка позиција Русије, али је она представљала и егзистенцијалну претњу остатку Европе.

Сада Русија нема шта да изгуби

После распада СССР, повлачење руских снага натраг на линију која раздваја земљу од Европског полуострва је било без преседана. Руска граница веома дуго није била тако близу Москве. Запад је увукао Балтик у НАТО, чиме се Санкт Петерсбург нашао само сто миља од земље чланице НАТО.

Кључна земља за Русију након 1991. године је Украјина, јер украјинска граница пролази кроз срце главних руских пољопривредних, транспортних и густо насељених области. Са руске тачке гледишта, они не само да су изгубили кључну тампон зону, већ су и украјинске снаге непријатељски настројене према Русији сада премештене на руску границу. Чињеница је да је овај сценарио ставио Русију у незавидан положају, и то значи да је мало вероватно да ће она дићи руке од украјинског питања. Русија не сме да претпостави да интерес Запада у региону долази из добрих намера. Истовремено, Запад не може претпоставити да ће се Русија -ако поврати Украјину- ту и зауставити.

Због тога, реч је у класичном случају када две силе мисле најгоре о намерама оне друге. Међутим, Русија заузима слабију позицију, јер је изгубила први појас Европског полуострва. Она се зато бори да одржи физички интегритет своје Отаџбине. Русија нема способност да пројектује значајну силу јер су њене поморска снаге затворена, а не може само из вазуха да подржи велике копнене снаге. Иако се умешала у сиријски сукоб да покаже своје војне способности и поврати утицај на Запада, ова операција је изолована од главних интереса Русије. Њено примарно питање су западна граница и Украјина. На југу, фокус је на Кавказу.

Јасно је да је руска економија, заснована на извозу енергије, је у озбиљној невољи због пада цена нафте у протеклих годину и по дана. Међутим, Русија је увек била у озбиљним економским невољама. Њена економија је била лоша и пре Другог светског рата, али је она ионако добила рат, мада по цену коју би само неколико других земаља могле да поднесу.
Тешкоће уједињавају Русе

Када је грчки историчар Тукидид, пишући о Пелопонеском рату Атине и Спарте (431-404. г п.н.е) описивао разлику између њих, истицао је да је Атина имала одличну луку Пиреј. С друге стране, Спарта није била поморска сила. Атина је била много богатија од Спарте, јер је могла да се бави међународном трговином, али јој је то богатство донело два проблема. Прво, богатство ствара луксуз, а луксуз корумпира. Друго, веће искуство у познавању света ствара моралну двосмисленост.

Спарта је имала далеко мање богатство од Атине, јер није изграђена трговином, већ кроз тежак рад. Тамо су слабо познавали свет, али су зато имали једноставан и снажан осећај за добро и лоше. Борба између Атине и Спарте је била борба снаге стечене богатством са снагом стеченом кроз напор. Такву разлику можемо видети и између Европе и Русије.

Европа је окренута свету и стекла је велику моћ својим богатством, али је склона крвавим унутрашњим сукобима. Русија, иако више провинцијална, је више уједињена него подељена, а своју снагу је стекла напором који је предузимала ради превазилажења тешкоћа. Она је у географски рањивом положају; њено језгро је затворено и без излаза на море, а путеви којима њени бродови морају прећи да би приступили океанима се могу лако затворити.

Према томе, Русија не може бити Атина. Она мора бити Спарта а то значи да мора бити континентална сила и преузети културни карактер Спарте. Русија мора имати снажне трупе за копнене ратове, а њена производња мора бити у стању да одржава њену војску и да обезбеди разуман животни стандард њеним грађанима. Али у погледу благостања Русија не може да се такмичи са Европом.

Дакле, није просперитет оно што повезује земљу заједно, већ идеализовано заједничко мишљење и лојалност према Мајци Русији. И у том смислу, постоји дубока провалија између Европе и САД (који користе просперитет као разлог за лојалност својих грађана) и Русије (за коју лојалност грађана произилази из моћи државе и урођеног руског нацоналног осећаја).

Подршка идеји руске нације је и даље снажна, упркос постојању различитих етничких група широм земље. Све ово даје Русима добре шансе. Колико год њихова економија у овом тренутку била лоша, једноставност њиховог географског положаја у свим аспектима им даје могућности да могу да изненаде своје противнике, и да можда буду још опаснији.

Извор: Курир

Oznake: Rusija, Sparta, Forbs