Америчке Федералне резерве (Фед) подигле су референтну каматну стопу за пола процентног поена, што је најагресивнији потез централне банке САД до сада у њеној борби против инфлације која је достигла 40-годишњи максимум.

 

 

Кључна каматна стопа повећана је на распон од 0,75 до 1,0 посто, а процењује се да ће до краја године уследити још два повећања и да ће бити подигнута на ниво од 2,75 до 3,0 процента. Председник Феда Џером Пауел је, како су то амерички медији пренели, у неуобичајено директном обраћању америчком народу, после дводневне седнице централне банке изјавио да је инфлација превисока и да се одлучно креће у њено обарање.

 

По оцени Ђукића, подизање референтне каматне стопе у Америци у тој борби са инфлацијом која је у марту на годишњем нивоу износила 5,2 одсто, сигурно неће довести до њеног враћања у раније циљани ниво од два одсто.

 

„Сви они који и даље живе у илузији да ће време јефтиног новца потрајати, могу ући у клопку, да буду заробљени дуговима, да не могу да сервисирају дугове и да дође до непожељног сценарија, а то је талас банкротстава. Прва реакција ће бити, што банкари већ предузимају, скок цена позајмица, односно кредита. С друге стране, највише ће тиме бити погођени дужници који су се лако задуживали у претходном периоду, пре свега мала и средња предузећа и грађани“, каже Ђукић за Спутњик.

 

Он сматра да у Америци постоји висок ризик да се привреда земље нађе у рецесији 2023, на шта упућују сви економски параметри. Професор банкарства подсећа да је према званичним подацима пад друштвеног производа у првом кварталу био 1,4 одсто, што значи да се те рецесионе тенденције већ манифестују.

 

„Да ли ће и у којој мери и када, почетком 2023. или касније, Америка ући у рецесију зависи највећим делом управо од динамике повећања каматних стопа америчког Феда“, истиче Ђукић.

 

Тенденција рецесионих притисака на светску привреду је, додаје он, несумњиво присутна, али оно што нас више брине, су дешавања у еврозони. Посебно што је данас курс долара и евра скоро у паритету једна према један. Замислите оне који су се задужили у доларима, а нису се заштитили. Та димензија ће, сматра наш саговорник, још више успорити привредну активност, пре свега еврозоне.

 

 

„Европа има проблем са могућом стагфлацијом, за разлику од Америке чији је проблем рецесија. Много је гора стагфлација. Проблем Европе је што цене расту, а привредна активност успорава. Пад аутоиндустрије Немачке која је носилац привредне активности Европе доводи до још горег успоравања привредне активности у Европи“, каже Ђукић.

 

Он при том упозорава да ће трошковна инфлација бити још жешћа, нарочито уколико у новом пакету ЕУ санкција Русији дође до увођења ембарга на увоз руске нафте. То, уверен је, не може а да се не одрази на још драстичнији скок цена енергената што ће још појачати инфлаторни притисак, али и рецесионе тенденције.

 

Ђукић упозорава да је касније много лакше борити се са последицама рецесије него стагфлације, где инфлација расте, а привредна активност пада. Зато је на потезу Европска централна банка (ЕЦБ) која би рестриктивнијом монетраном политиком требало да крене на обарање инфлације.

 

„Оно што је, међутим, битно истаћи је да ЕЦБ још не намерава да повећава кључну каматну стопу, мада најава нових повећања од стране Феда сигурно притискају ЕЦБ да и она крене у нормализацију монетарне политике, да изађе из зоне нулте каматне стопе“, каже професор Економског факултета.

 

Нема назнака да би ЕЦБ до краја године могла да се ухвати у коштац са инфлацијом и крене са подизањем референтне каматне стопе.

 

Хоће ли, притиснута украјинском кризом и санкцијама уведених Русији које су и њу у великој мери погодиле, допринети да ЕЦБ то ипак у чини у овој години, иако то раније није планирала, нема назнака.

„Задржаћемо постепеност и флексибилност у вођењу наше монетарне политике“, рекла је недавно председница ЕЦБ Кристин Лагард, додајући да ће се каматама бавити када за то дође време.

 

Ђукић сматра да је политика јефтиног новца предуго трајала и да тешка времена чекају дужнике широм света јер ће повећањем каматних стопа сви нагомилани дугови постати изузетно велико оптерећење за све привреде.

 

Светска банка је пре најновије одлуке Феда већ прогнозирала пад глобалне привреде у овој години за готово цео процентни поен, на 3,2 одсто.

 

Апсолутно нема дилеме да ће се за политику јефтиног новца која већ дуго траје бити плаћена енормно висока цена, уверен је саговорник Спутњика.