Pročitaj mi članak
Након спреченог „напада“ на Централну банку у Њујорку, поново је подгрејано питање да ли прикривени агенти ФБИ спречавају терористичке нападе или заправо охрабрују нападаче да спроведу своје фантазије у дело?
Нападач је хтео да буде 21-годишњи Квази Мохамед Резванул Ахсан Нафис из Бангладеша – он је планирао да дигне банку у ваздух са 450 килограма експлозива. Само, то није био експлозив него безопасна маса коју је младом џихадисти подвалила управо Федерална полиција, преко својих сарадника који су глумили Нафисове саборце. „У Америци се жестоко расправља да ли прикривени агенти спречавају терористичке нападе или заправо охрабрују нападаче да спроведу своје фантазије у дело?“, пита се Мителдојче цајтунг, наводећи да обе стране имају своје аргументе.
„ФБИ се позива на бројне покушаје напада који су последњих година спречени једино зато што су агенти били убачени у терористичке мреже. Критичари се наслањају на речи једног судије који је, током једног од процеса 2009, рекао да полиција заправо од људи ствара терористе. Шта је истина, а шта лаж? Америчко друштво након напада од 11. септембра 2001. толерише безмало свако проширење полицијских компетенција – само ако ће то спречити нове нападе. То није увек задовољавајући одговор, али јесте некакав одговор“, пише Мителдојче цајтунг.
Наговорили га на „напад“
Зидојче цајтунг нотира: „Младић из Бангладеша никада не би набавио материјал за бомбу без помоћи службе. Не би он покушао ни напад, који би му засигурно донео доживотну робију, да га један информант из ФБИ није на то наговорио. Борба против злочина који не постоје у САД узима орвеловске размере“, пише угледни минхенски лист, наводећи подужу листу сличних примера.
Лист пише да ФБИ у датим случајевима заправо није уклонио никакву опасност: „Претња се инсценира како би се спектакуларно отклонила – један од мотива за то је и да се преплаше потенцијални прави нападачи. Чињенице на први поглед оправдавају ову методу – од 11. септембра у САД није било исламистичког напада у великом стилу (изузимајући масакр који је један починилац на своју руку извео у Форт Худу).“
Такозвано превентивно гоњење (Преемптиве Просецутион) је очигледно узело маха, а правне основе за такав рад полиције знатно су ојачане. „Превентивно гоњење показује колико је страх од исламистичког терора променио Америку. Ипак, то одвраћа поглед од правих опасности. Од 2009. до 2011. спречено је и ухапшено 26 нападача са исламистичким мотивима. У истом периоду ухапшено је 55 десничарских ектремиста који су такође планирали терористичке нападе – али ниједан од тих 55 није ухапшен уз помоћ превентивног гоњења“, закључује Зидојче цајтунг.
(DW)
