Pročitaj mi članak
„Арогантним и неправедним батинањем Пакистана до стања бедне покорности, Сједињене Америчке Државе дословно су га присилиле да изађе из једностраног и нефункционалног не-савеза и припремиле позорницу за одлучујући помак парадигми у регионалној геополитици” – Имран Малик, пензионисани бригадир, бивши војни аташе у Аустралији и Новом Зеланду, генерални секретар „Пакистанског форума за сигурност и развој“
Историјски гледано, између Русије и Пакистана није било дужег временског периода плодоносних односа. Пакистан је након проглашења независности од Британске Индије 1947. године, био ближи Сједињеним Америчким Државама, него Совјетском Савезу, иако се трудио да води што неутралнију политику. Односи између Совјетског Савеза и Пакистана достигли су свој врхунац током владавине Зулфикар Али Буто (1973-1977), када су потписани споразуми о индустријској, енергетској и трговачкој сарадњи.
У блиској сарадњи са ЦИА-ом и уз подршку америчког председника Картера, генерал Зиа-ул-Хак изводи државни удар и уводи диктатуру. Зулфикар Али Буто осуђен је на смрт, а нова власт започиње са исламизацијом државних закона и институција. Амерички председник Реган и даље јача односе с Пакистаном, те преко њега подупире и финансира исламске побуњенике у Авганистану против Совјетског Савеза.
О овом случају говорила је недавно и Хилари Клинтон
Последњих неколико година дошло је до напретка у односима између Русије и Пакистана, кроз билатералне и мултилатералне контакте на највишим нивоима. У јуну 2009. године, пакистански председник Асиф Али Зардари је учествовао на самиту Шангајске организације за сарадњу у Екатаринбургу, где се сусрео са бившим руским председником Медведевом.
Руски лидер је изразио снажну жељу за развојем блиских односа са Пакистаном у свим важним областима, укључујући одбрану, инвестиције и енергетику. Посета Исламабаду, руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, према писању медија означава нов и историјски почетак у међусобним односима двеју земаља.
У Пакистану се начелно слажу с руским ставом о Авганистану, док Русија схвата да ће Пакистан постати главни играч у Авганистану након повлачења НАТО снага. Осим тога, Лавров је критиковао америчке нападе беспилотним летелицама унутар пакистанског територија, назвавши их кршењем пакистанског суверенитета и територијалног интегритета. Пакистан тежи постати пуноправна чланица Шангајске организације за сарадњу у чему јој Русија пружа подршку.
Сједињене Америчке Државе и њени савезници тренутно врше повећан притисак на Пакистан с циљем одржавања и јачања свог утицаја у региону. Притисци су у очитом противречју са пакистанским националним интересима, што је довело до јачања анти-америчког расположења у
земљи.
Пакистан који има традиционално добре односе с Кином, сада их покушава изградити ис Русијом, да би преко пуног чланства у Шангајског организацији за сарадњу решио сопствене безбедносне и економске проблеме, те осигурао могућност за независно вођење спољне политике и мању економску зависност о Сједињеним Америчким Државама и међународним финансијским институцијама под њиховом контролом.
Пакистански аналитичар Фароок Јусаф, запосленик „Центра за истраживачке и сигурносне студије“ у Исламабаду, сматра да једино повећање сарадње са Кином и Русијом може допринети решавању проблема у Авганистану, као и помоћи Пакистану да заштити своје националне интересе.
Како се Пакистан све јаче бори за дистанцирање од САД-а, Русија се природно све више намеће као савезник.
Да се ради о међусобном приближавању Русије и Пакистана сведоче и следеће изјаве: „Москва тренутно посвећује посебну пажњу односима с Пакистаном. Рекао би да је реализација ових односа дошла поприлично касно, али као што руска пословица каже – боље касно него никад“ – Вјачеслав Белокренитски , заменик директора руске академије Института за оријенталне студије у Москви. „
Портпарол пакистанског министарства спољних послова у августу ове године је изјавио „Окренули смо нову страницу у нашим односима са Русијом. То представља значајан помак“.
Значајни помаци се не догађају само на релацијама САД-Пакистан и Русија-Пакистан, већ и на релацијама Саудијска Арабија-Индија и Саудијска Арабија-Пакистан. Новинар пакистанског Трибуна, Ариф Рафик, пише да нема кризе на релацији Саудијска Арабија-Пакистан, али да се нешто озбиљно догађа између двају влада.
Пакистанце брину све бољи односи између Саудијске Арабије и Индије – пакистанског првог регионалног противника. Саудијци више нису само извозници нафте у Индију, већ и важан трговачки партнер на другим подручјима, а дошло је и до оснивања заједничког одбора за одбрамбену сарадњу.
Индијци пак с друге стране већ разматрају последице руског приближавања Пакистану, а Сандип Дикхит, новинар Хинду, закључује да су растући руско-пакистански односи стварност, с којом ће Индија морати живети. Он преноси да се индијски дипломати слажу са својим руским колегама, да су главни разлози зближавања Русије и Пакистана – економија и осигурање Русије од религијског екстремизма. „Ми не спавамо при овим збивањима. То је сасвим у контексту Авганистана“ – изјавио је индијски званичник.
Русији је свакако у интересу да учврсти позицију у Јужној Азији, те очува мир и стабилност у односима Пакистана и Индије, да би обе државе дошле до пуноправног чланства у Шангајској организацији за сарадњу.
Тренутни узлет у везама између Русије и Пакистана може довести до развоја дугорочне економске сарадње. Руски Газпром понудио је техничку и финансијску помоћ у изградњи ТАПИ гасовода (Туркменистан-Авганистан-Пакистан-Индија), док исто нуди и за гасовод Иран-Пакистан, који би требао бити продужен до Индије.
Пакистан је стога кључна држава не само за будуће рјешавање авганистанског проблема, већ и кључна енергетска транспортна рута од Блиског истока и Централне Азије до Индије која због брзог економског раста постаје све већи конзумент енергије. Пакистан и сам пати од недостатка гаса, те му је изградња гасовода привредни приоритет. Гасовод Иран-Пакистан, ће ојачати везе двају држава, а Саудијска Арабија томе контрира јачањем веза са Индијом.
Пацификација милитантних исламистичких групација које су настале као плод здружене америчко-саудијске политике током хладног рата, биће главни изазов целој регији и прва препрека у стабилизацији Пакистана.
Око 60% пакистанских муслимана су барлевија које следе традиционалну суфијску интерпретацију ислама која је умерена, док 15% популације чине Деобанди, реформистичко-модернистичка верзија ислама која се последњих деценија развијала уз саудијску новчану потпору. Запањујући је несразмера медреса (исламских школа) у Пакистану, иако Деобанди чине 15% становништва, 64% свих медреса је у њиховим рукама, наравно изграђених саудијским новцем.
Иако се Сједињене Америчке Државе боре против радикалног ислама у Јужној и Централној Азији, остаје нејасно да ли они само дестабилизују тај простор, те тиме спречавају партнерско повезивање Русије, Ирана, Пакистана, Индије и Кине? Ако би дошло до снажнијег повезивања Пакистана и Русије, поставља се питање не би ли се Американци поново ослонили на своје савезнике из хладног рата, као што су то учинили у Либији, или тренутно чине у Сирији?
Развој Пакистана по америчко-саудијском моделу довео је ову државу у слепу улицу. Последња истраживања показују да 74% Пакистанаца сматра САД непријатељском државом, док само 8% сматра САД партнером. Недостатак гаса у Пакистану узрокује вишегодишњу енергетску кризу, посебно недостатак струје, што доводи до сталних редукција, које додатно дестабилизују и слабе привреду ове сиромашне земље.
Пакистан се налази на стратешки важној позицији те представља мост или коридор према другим регионима. Због тога би зближавање Русије и Пакистана било од велике важности за целу регију, па чак и целу Азију. Улазак Пакистана у Шангајску организацију за сарадњу могао би бити пут према стабилизацији, те економском напретку ког би подстакла разноврсна енергетска снабдевање земље.
(адванце)
