Прочитај ми чланакНа фону грозничавих покушаја Европске комисије да нађе „политичко-еколошке“ начине да блокира изградњу гасовода „Северни ток – 2“ и полу-тајних преговоре Србије, Грчке и Бугарске о заједничкој изградњи терминала за пријем течног природног гаса у грчкој луци Александрополис за потребе Украјине, Русија повећава производњу гаса и гасних испорука у Европу. Последње рачунице дозвољавају да претпоставимо да ће раст производње гаса у текућој години постати рекордни у последњих 25 година.
Према подацима Росстата, обим производње гаса у периоду јануар-септембар текуће године, увећан је за 13,3% у поређењу са аналогним периодом 2016. године и износио је 438 милијарди кубних метара. Притом, сагласно прогнозама руског Министарства енергетике, крајем године обим производње гаса може се повећати до 657 милијарди кубних метара.
Руске компаније су током 2016. године (пре свега (ПАО „Газпром“) увећале производњу гаса само за 0,7%, а током две претходне године забележен је пад производње гаса. Он је током 2015. године износио 1%, а 2014. године – 4,5%.
Према оценама самог „Газпрома“, један од кључних фактора раста производње била је рекордна потражња за руским гасом у европским земљама, па је ту демонстриран раст за 11,3% за првих девет месеци 2017. године. „То је историјски максимум извозних испорука гаса из наше земље, за све време постојања и развоја индустрије гаса као привредне гране“ – истакнуто је у „Газпрому“. За период од 1. јануара до 15. октобра текуће године, „Газпром“ је увећао производњу гаса за 18,4%, а укупни извозни показатељ у земље изван граница некадашњег СССР-а порастао је за 10,3%. [http://www.vestifinance.ru/articles/92465]
Највећи раст потражње за руским гасом забележен је у Аустрији, Немачкој, Словачкој и Чешкој – другим речима у земљама Централне Европе које заузимају кључна места у географији европских гасних токова. Извоз руског гаса у Немачку порастао је за 9,7%, у Аустрију – за 48,3%, у Чешку – 27,5%, у Словачку – 31,4%. „У Аустрију и Словачку „Газпром“ је већ испоручио више него за целу 2016. годину. Тако је за 9,5 месеци 2017. године у Аустрију испоручено 6,4 милијарди кубних метара руског гаса, за 2016. годину – 6,1 милијарду кубних метара, у Словачку – 3,8 и 3,7 милијарди кубних метара у одговарајућој размери“ – саопштавају из ПАО „Газпром“.
Још један илустративан показатељ нарастања обрта у делатности компаније, постала је чињеница да је она у текућој години већ два пута повећавала планиране обиме производње. Првобитни план за 2017. годину је предвиђао увећање производње гаса за 2,7%, до 430,44 милијарде кубних метара после раста производње у 2016. години од 0,14 до 419,1 милијарде кубних метара. Међутим, током каснијих корекција „Газпром“ је увећао рачунице по планирању производње гаса по резултатима 2017. године до 460 милијарди кубних метара. [http://www.vestifinance.ru/articles/92438]
Што се тиче извозних планова, по рачуницама за цео текући период године, то садашња ситуација дозвољава да прогнозирамо достизање нивоа од 190 милијарди кубних метара. То ће представљати највећи показатељ извоза како за сву историју руске гасне индустрије, тако и за сву историју делатности самог ПАО „Газпром“. На тај начин може бити обновљен извозни рекорд забележен током 2016. године када је компанија испоручила у земље изван некадашњег СССР-А рекордних 179,3 милијарде кубних метара гаса. [http://www.vedomosti.ru/business/articles/2017/10/17/738133-eksporta-gazpromu?utm_campaign]
На фону горе указане позитивне и за Европљане угодне динамике испорука руског гаса низу земаља-чланица Европске уније, са сада већ манијачком упорношћу покушавају да се супротставе руским пројектима у области гаса испорученог путем гасовода. Последњи акт сличне анти-руске хистерије постала је изјава Данске да намерава да хитно промени национално законодавство које се тиче, ни мање ни више, него распореда овлашћења међу државним институцијама, с тим да се нађе правна зачкољица за забрану изградње гасовода „Северни ток – 2“.
Према важећим правним нормама Данске, пуномоћ да отклони захтев за изградњу гасовода има искључиво Данска енергетска агенција, и то само у случају ако пројекат представља претњу за екологију Балтичког мора. Међутим, овај аргумент не може бити примењен за гасовод „Северни ток – 2“ пошто он понавља маршруту већ постојећег гасовода „Северни ток“ који је био успешно изграђен и пуштен у експлоатацију, између осталог и уз сагласност Копенхагена.
Противнике пројекта није задовољила оваква правна колизија и влада Данске је хитно припремила законски пројекат који омогућава право да забрани изградњу новог гасовода већ не Данској енергетској агенцији, него министарству иностраних послова. Шеф данског спољнополитичког ресора Андерс Самуелсен рачуна да ће нови документ бити донет од стране парламента почетком 2018. године.
Пикантност ситуације огледа се у томе што у самој Данској потреба за руским гасом у последње време расте великим темпом, чак и по средњим показатељима Европске уније. Према подацима компаније ВР, за период 2014-2016. године, општа потрошња гаса у земљи остала је на стабилном нивоу од 3,2 милијарде кубних метара. Међутим, улога руског гаса у структури националне потрошње за тај исти период је порасла за више него четири пута – до 1,75 милијарди кубних метара у 2016. години.
Представници оператора пројекта „Северни ток – 2“ – компаније Nord Stream 2 AG – већ су ставиле до знања да могућа блокада изградње гасовода у територијалним водама Данске неће бити фатална и да компанија унапред планира алтернативне маршруте (тим пре што се ради о делу дужине од 139 километара). Уколико влада Данске заузме непомирљиву позицију по питању изградње гасовода „Северни ток – 2“, маршрута може бити измењена – подвукао је с тим у вези представник компаније – оператора пројекта, Јенс Милер. Према његовим речима, у том случају гасовод ће проћи кроз искључиво економску зону Данске: „У складу са Конвенцијом ОУН о морском праву, тамо постоји право за изградњу гасовода“. [https://www.vedomosti.ru/business/articles/2017/09/04/732111-gazproma-danii-severnii-potok?utm_campaign]
На аналоган начин и руска страна има могућност за реализацију својих пројеката и у Јужној Европи – чак и у случају појаве бугарско-српско-грчког „блока“ по питању течног природног гаса. Конкретне и веома осетљиве губитке у том случају ће поднети европски потрошачи – који су се нашли у улози таоца сопствених политичких махинатора и комбинатора…
