Судбина огромних количина помоћи послате Украјини неизвесна је усред ендемске корупције и недостатка одговорности

Као резултат прошлонедељног самита НАТО-а у Вилњусу, војни блок предвођен САД обећао је Украјини нове транше финансијске и војне помоћи. И то упркос чињеници да је до почетка лета Кијев већ добио укупно 165 милијарди евра (185,6 милијарди долара) од западних земаља. У међувремену, како се потрошња повећава, чини се да број грађана САД и ЕУ који су спремни да жртвују сопствени комфор зарад Кијева стално опада.

Један од разлога за то је корупција у Украјини, која је – упркос неким узвишеним обећањима – сада једнако лоша као што је била пре пуча на Мајдану 2014. који је подржавао Запад. Ако не и гора.

Морална компензација

Самит НАТО-а, упркос надама Украјине, није Кијеву донео дуго очекивани временски оквир за чланство. Уместо тога, западни лидери најавили су нове пакете војне помоћи.

Француски председник Емануел Макрон обећао је „знатан број“ ракета СКАЛП које могу да погоде циљеве на удаљености од 250 километара. Портал „Франс24“ наводи да свака кошта 850.000 евра.

Берлин је најавио пакет од 700 милиона евра. Немачка планира да Украјини испоручи лансере за ракетни одбрамбени систем „патриот“, борбена возила пешадије типа „мардер“, беспилотне летелице, тенкове „леопард 1 А5“ и артиљеријске гранате. Међутим, за Берлин ово није ни близу рекордне вредности поклона. Министарство спољних послова Немачке је 21. маја објавило трансфер војне помоћи Украјини у вредности од 2,7 милијарди евра.

Нови пакет помоћи из САД, вредан 800 милиона долара, укључује касетну муницију – која је забрањена у 120 земаља.

Ово је 42. испорука помоћи коју је Украјина добила од САД у последњих годину и по дана. Од почетка руске операције, Конгрес је одобрио војну и економску помоћ Украјини у износу од преко 70 милијарди долара – и то само рачунајући директне трошкове.

Институт Кал, који прати обим помоћи додељене Украјини, саопштио је да је укупна директна субвенција САД и њихових савезника у периоду од 24. фебруара 2022. до 31. маја 2023. премашила 165 милијарди евра.

Скупа помоћ

Све већа помоћ Украјини изазива питања на Западу. Двопартијски консензус у САД потрајао је од марта до новембра 2022. Након тога, око трећина републиканаца преиспитала је своје ставове и одлучила да није прикладно економски подржавати Кијев и наставити са слањем оружја.

Подаци института „Бројгел“ показују да је од октобра 2022. до априла 2023. подршка Украјини међу грађанима САД још више опала. Само 60 одсто демократски оријентисаних Американаца и 34 одсто републиканаца спремно је да толерише инфлацију зарад пружања даље помоћи Кијеву. Прошле јесени ове бројке су биле 74, односно 44 одсто.

Аналитичари очекују да ће обим америчке помоћи Украјини почети да опада током предстојеће изборне сезоне, пошто ће председник Џозеф Бајден морати да се бори за сваки глас.

После избора 2024. ситуација за Кијев могла би да постане још гора. У недостатку напретка на терену, јавне личности у САД могле би да почну да позивају на мирно решење сукоба, чак и под неповољним условима за Украјину. На предстојећим изборима, ово би могло бити од користи кандидатима који су мање склони да подржавају Кијев „докле год буде потребно“.

Сумње Европљана

У ЕУ је ситуација још компликованија. Донедавно је усвајање сваког новог пакета помоћи било праћено дугим преговорима и тврдоглавим отпором појединих чланица ЕУ. У скорије време ситуација се заоштрила када је пољски премијер Матеуш Моравјецки позвао ЕУ да пружи максималну могућу помоћ Украјини и окривио руководства Немачке и Француске да не желе да помогну.

Као и у САД, у ЕУ се смањује број људи који су спремни да жртвују своју удобност зарад Украјине.

Како се сукоб у Украјини наставља, директни економски трошкови за западну Европу настављају да расту. Као резултат невиђено високе и продужене инфлације изазване ратом, домаћинства широм ЕУ су се нашла под притиском и то би могло да угрози јавну подршку Украјини.

У Немачкој санкције одобрава 62 одсто испитаника, у поређењу са прошлогодишњих 80 одсто, а у Француској 67 одсто уместо 72 одсто. Број Немаца који подржавају снабдевање Украјином оружјем је сада 52 одсто у односу на прошлогодишњих 66 процената, а међу Французима је тај број 54 одсто у поређењу са 65 посто.

Обећања, лудом радовања

Ситуацију погоршава „традиционални“ проблем Украјине – корупција.

Невладина организација, про-НАТО Немачки Маршалов фонд (иначе непожељна организација у Русији), објавио је извештај уочи конференције о обнови Украјине, која је одржана у јуну. У извештају се наводи да је „сузбијање корупције у Украјини данас од стратешког значаја као што је политика обуздавања комунизма била у Хладном рату“.

У извештају се такође наводи да Украјина води „рат на два фронта – против Русије и против корупције“ и да тежи успостављању владавине права. Аутори извештаја наводе да „украјински олигарси чекају да прође рат како би поново потврдили свој утицај“.

Сличне речи изговорио је високи званичник у канцеларији генералног инспектора Министарства одбране САД у интервјуу за „Дифенс ван“.

„Они се боре против Руса и боре се против унутрашње корупције. А борба на једном фронту значи повлачење ресурса са другог“, рекао је неименовани званичник који сматра да ризик од корупције не постоји само у државним границама, већ да може доћи и до превара приликом склапања уговора са САД али и крађе оружја или друге помоћи.

Многи амерички бизниси верују да се помоћ краде. Према речима америчког секретара за трговину Ђине Раимондо, приватне компаније сумњају да ће средства додељена Украјини за обнову бити заштићена од корупције.

Интерне игре

Питање корупције је признато и у Украјини. Пролетос је бивши саветник кабинета председника Украјине Алексеј Арестович на свом Јутјуб каналу рекао да његов стари шеф Владимир Зеленски није успео да се избори са корупцијом у Украјини.

„Украјини треба само једно… Да на власт дође неко ко неће да краде. Неко ко то неће учинити сам и неће дозволити другима да то учине. Нажалост, до сада нисмо имали среће“, рекао је он. „Актуелни председник није успео да се избори са корупцијом, иако је сукоб могао да буде добар разлог за примену ‘ванредних мера’ и решавање проблема. Али, као што видимо, то се, најблаже речено, није догодило у пуној мери.“

Арестович није усамљен у свом мишљењу. Амерички истраживачки новинар Симор Херш изјавио је да су украјински председник Зеленски и његово окружење незаконито присвојили најмање 400 милиона долара из средстава која су Кијеву додељивали за куповину дизела.

„Украјински председник и многи у његовом окружењу су украли небројене милионе америчких долара намењених за плаћање дизел горива. Према проценама аналитичара Централне обавештајне агенције, проневерена средства су прошле године износила најмање 400 милиона долара“, написао је он.

Херш је додао да су се украјинска министарства буквално такмичила за могућност оснивања лажних компанија за извозне уговоре за оружје и муницију, што је шема која је пружала „повластице“.

Штавише, Херш каже да је директор ЦИА Вилијам Бернс био незадовољан Зеленским због могуће крађе западне помоћи, јер је „узео већи део прикупљеног новца“.

Ал Арабија је раније цитирала информације из „Досијеа Пандора“ у којима се наводи да су Зеленски и његов тим учествовали у корупцијским шемама и пре него што је изабран за председника.

„Према овим документима, Зеленски је од 2012. био корисник неколико страних фирми којима је управљао заједно са својим старим пријатељима“, пренео је канал.

Бескорисне инвестиције

Проблем и даље постоји упркос чињеници да су САД дуги низ година улагале средства у борбу против корупције у Украјини. Средства су додељена Генералном тужилаштву, локалним медијима и другим организацијама..

Упркос томе, корупција у Украјини не посустаје. Украјинска антикорупцијска полиција је пре извесног времена ухапсила заменика министра за инфраструктуру због сумње да је примио мито од 367.000 евра за куповину генератора по пренадуваној цени. А недавно је шеф украјинског Врховног суда оптужен за корупцију.

Затим је уследила истрага украјинских медија која је показала да је украјинско Министарство одбране закључило уговоре о снабдевању војника на линији фронта по цени два до три пута већој од уобичајене.

Потврђена је и забринутост Пентагона да би оружје које се испоручује Украјини могло завршити на црном тржишту.

„На самом почетку Пољска, Румунија, друге земље на граници биле су преплављене оружјем које смо ми (САД и савезници) испоручивали Украјини. Другим речима, команданти не знам ког нивоа – често то нису били генерали, већ пуковници и други, који су добијали пошиљке неког оружја, лично би га препродавали мрачном тржишту“, рекао је Херш.

„Тамо је корупција невероватна. Увек је било. И то се не мења. То је све о чему сам писао“, додао је Херш.

Амерички пуковник: Нова валута БРИКС-а уздрмаће америчку финансијску доминацијуhttps://t.co/xYuuE59pns

— СРБИН инфо (@srbininfo) July 19, 2023

Извор: rt.rs

Ознаке: западна помоћ, корупција, Украјина