Европа у страху од америчких избора: Нисмо спремни за повратак Трампа

09:40 25.01.2024.

Европа се плаши да ће уколико бивши амерички председник освоји други мандат на изборима у новембру, морати више да се ослони на сопствене снаге, нарочито када је у питању војна способност

Доналд Трамп је добио предизборе код републиканаца и у држави Њу Хемпшир. Тиме расте вероватноћа да ће управо он у новембру бити супарник председнику Џоу Бајдену, баш као и пре четири године, пише „Дојче веле“.

Не само да анкете дају реалну шансу да се Трамп врати у Белу кућу, „Њујорк тајмс“ пише да је у Давосу, међу политичарима и шефовима фирми, владао утисак да се светске елите већ припремају на повратак Трампа.

За многе у Европи то је хорор-сценарио, констатује немачки медиј.

Кристин Лагард, председница Европске централне банке, оценила је да је евентуални Трампов повратак „јасна претња“ за Европу.

Белгијски премијер Александер де Кро сматра да би у том случају „Европа више него икад морала да се ослони само на себе“.

Бивши шведски премијер Карл Билт рачуна да би са Трампом Сједињене Државе одустале од климатске политике, да би НАТО учмао, а да би се Трамп састајао с „ортацима“, Путином и Орбаном, и да би се заоштрили трговински ратови.

Како се припремити за евентуални други Трампов мандат? Суда Дејвид-Вилп, директорка берлинске канцеларије америчког Немачког Маршаловог фонда, каже да Европа најпре мора да се позабави својим војним капацитетима.

„Европа мора да постане снажан играч, војно, у конвенционалном смислу. Да буде у стању да се стара о безбедносним питањима у свом непосредном суседству“, каже она за „Дојче веле“.

Немачки посланик Јирген Харт, спољнополитички портпарол посланичке групе конзервативних опозиционих демохришћана, мисли да Немачка није спремна за повратак Трампа.

„Премало смо урадили у последње три године да помогнемо Бајдену да докаже да је стил сарадње према Европи успешнији од Трамповог стила сукобљавања. Нити смо пробали да развијемо заједничку стратегију према Кини, нити смо се држали договора кад су у питању наши издаци за одбрану. То се само донекле променило под притиском рата у Украјини“, каже Харт.

Што се тиче погледа на сукоб у Украјини, Дејвид-Вилпoва каже да у обе америчке партије постоји начелна подршка за Украјину, иако се она међу републиканским конгресменима смањује.

„Без обзира ко буде победио у новембру, мислим да већина Американаца сматра да Европа треба да сноси већи део терета кад се ради о војној помоћи и обнови Украјине. Јер, то је на европском континенту“, каже она.

У европским престоницама прибојавају се и Трамповог односа према НАТО-у. Европски комесар за заједничко тржиште Тјери Бретон недавно је пред Европским парламентом испричао да је Трамп као председник САД у једном разговору наводно рекао шефици Европске комисије Урсули фон дер Лајен да „ако Европа буде нападнута, никад нећемо доћи да вам помогнемо“.

Трамп већ годинама избегава да се прецизно изјасни о томе да ли би војно прискочио у помоћ партнерима у НАТО-у, ако би неки од њих био нападнут, наводи се у тексту.

„Зависи од тога да ли нас третирају примерено. Видите овако: НАТО је искористио нашу земљу, а европске земље су од тога имале користи“, рекао је Трамп о томе средином јануара.

Политичар из редова демохришћана Харт мисли да није реално да Трамп откаже Европи нуклеарни штит. Јер, како каже, никоме не иде у прилог да се опет распали трка у атомском наоружавању. Додаје и да садашњи нуклеарни капацитети Француске или Велике Британије нису ни близу америчким.

Харт закључује да ће се „на крају све свести на то да ми морамо да уплатимо већи финансијски допринос за ту заједничку тактику одвраћања“.