Pročitaj mi članak
Кина више нема ни жеље ни могућности да поштује позив Денг Сијапинга: „Да кријемо наш потенцијал” и „Да чекамо згодну прилику”. Изгледа да је прилика већ ту и да Поднебесна прихвата изазов Сједињених Држава, укључујући и војну сферу
Русија је потребна Западу због супростављања Истоку. Није случајно премијер Велике Британије Дејвид Камерон почео да говори о идеји уједињене Европе – о држави која се простире од Атлантика до Урала.
Можемо да претпоставимо да је изјава Путина о неопходности стварања Евроазијске уније још више узнемирила Вашингтон. Наравно, и Исток и Запад брине питање: са ким ће да буде Русија? За сада се главни интереси руског режима, а нарочито крупног бизнеса и федералне извршне власти, виде на Западу. Али, какве су перспективе западне оријентације руске политике? По мом убеђењу – далеко од најбољих
Светски финансијски олигархат имплементира у живот стратегију расутог светског поретка, ослањајући се на новац. Федерални резервни систем, групе Ротшилда, Рокфелера и Ватикан остварују финансијску колонизацију човечанства, прикривајући је реториком о демократији и сл., подређујући све гране бивствовања интегралном кретању капитала и критеријуму добити
Убацивање у туђу цивилизацију, нарочито на равноправним условима, није могуће. Могућа је само апсорпција слабе цивилизације од стране јаче. При чему обавезно уз смену идентитета апсорбоване
Пише: Леонид ИВАШОВ
ДАНАС је већ свима јасно да су пропали велики планови и тежње великих држава и регионалне творевине. Нада, која је тињала у току прве деценије овог столећа – била је узалудна. Свет је, као и пре Првог и Другог светског рата, замро у стању неодређености, страха и депресије.
Нису се обистинили планови САД у смислу изградње монополарног света. ЕУ је изгубила сваку наду да ће „мека” Америка у лику Барака Обаме дати Европи могућност да се ослободи туторства Вашингтона и да добије главну улогу у светској политици.
Кина више нема ни жеље ни могућности да поштује позив Денг Сијапинга: „Да кријемо наш потенцијал” и „Да чекамо згодну прилику”. Изгледа да је прилика већ ту и да Поднебесна прихвата изазов Сједињених Држава, укључујући и војну сферу.
Повећава се кинеско војно присутство у Азијско-Пацифичком региону, Народна Република Кина је заједно са Русијом уложила вето у Савету Безбедности УН на пројекат резолуције о Сирији. Као одговор на америчку војну акцију у Пакистану, не без притисака Пекинга, блокирана је југоисточна рута снабдевања трупа САД и њихових савезника у Авганистану. Истина, Русија је притекла у помоћ Американцима дозволивши транзит робе кроз своју територију.
„Није као што је било”
Крајем ХХ века Вашингтон је још имао илузију о монополарној глобалној владавини. Данас САД, иако држава највишег ранга, губе контролу над светским тековинама, а америчка елита са зебњом говори о начинима преживљавања друштва.
У овој ситуацији је интересантно да се пропрати еволуција становишта геополитичког пројектанта Збигњева Бжежинског. Баш он живописао је својој у „Великој шаховској табли” и другим радовима и говорима „лепоте” и неизбежност светског поретка под покровитељством Сједињених Држава.
У суштини, Бжежински је правио геополитичку поделу света у складу са интересима Америке, конкретно, америчке елите. Да се присетимо његових изјава у вези Руском Федерацијом као што су: да ће будући светски поредак бити изграђен на крхотинама Русије, за рачун Русије и против Русије.
Нарочиту пажњу Бжежински је посвећивао Евроазији, пошто је он апологета тезе Х. Макиндера која гласи: светско господство је могуће само у случају надмоћи на овом континенту, што није оствариво без надмоћи над Русијом.
„Америка – пише Бжежински, – заинтересована је да сачува и учврсти постојећи плурализам на мапи Евроазије, спречивши формирање непријатељске коалиције, а камоли државе која је у стању да је изазове”. За Бжежинског је очигледно да у „средњорочној перспективи поменуто треба да уступи место појави све битнијих и у стратешком смислу компатибилних партнера, који би могли под управљањем Америке да помогну у стварању трансевроазијског безбедносног система”.
О којој је реч непријатељској према САД коалицији и о којој држави, која је способна да Америци упути изазов, мислим да је јасно: Русија и Кина првенствено.
А ево шта приповеда исти тај Бжежински 14. октобра 2011. у Нормандији приликом примања награде А. Токвила: „Данашње Сједињене Државе и читав западни свет нису онакви какви су били пре. Западни свет се налази у фази опадања због одсуства воље за јединством”.
Зашто је потребна Русија?
Може да се полемише о томе да је одсуство воље ка јединству главни узрок опадања Запада, али опадање САД и Запада – то је свршена чињеница. Из Бжежинског говори пројектована геополитика Запада – зато то није просто констатација опадања већ обновлени геополитички пројекат америчких и европских елита, пре свега финансијских. Мада ни Запад не представља више јединствену целину, то су две различите цивилизацијске суштине, које се налазе у стању геополитичке конфронтације.
А како тече развој латиноамеричке цивилизације? Далеко од тога да тежи савезу са САД. У јужном делу Америчког континента данас Кина појачава своје присутство. У регион се враћа Русија.
Африка је силно узнемирила Вашингтон активношћу М. Гадафија, који је покушао да консолидује Афрички савез (АС) и да истисне амерички долар увођењем златног динара приликом плаћања за природне ресурсе. А још преко АС на континент снажно улази Кина.
У геополитици САД-а непромењена остаје пажња према евроазијском континенту, пре свега према Русији. Раније због светског господства, сада ради преживљавања и очувања статуса доминантне светстке државе.
Бжежински је у својим последњим изјавама открива велику геополитичку тајну: спашавање Запада (као што је то било не једном у историји) није могуће без учешћа Русије. А ево и друге тајне Бжежинског: свет тежи ка биполарности по оси Запад-Исток. Карактерна фраза: моћ Истока константно расте на позадини опадања Запада.
Русија је потребна Западу због супростављања Истоку. Није случајно премијер Велике Британије Дејвид Камерон почео да говори о идеји уједињене Европе – о држави која се простире од Атлантика до Урала.
Можемо да претпоставимо да је изјава Путина о неопходности стварања Евроазијског савеза још више узнемирила Вашингтон. И наравно и Исток и Запад брине питање: са ким ће да буде Русија? За сада се главни интереси постојећег руског режима, а нарочито крупног бизнеса и федералне извршне власти, виде на Западу.
Али какве су перспективе западне оријентације руске политике? По мом убеђењу – далеко од најбољих.
У најмању руку – није разумно
Запад више није монолитан као што је био у време хладног рата. Унутар њега постоје три оштро конкурентне снаге: САД у савезу са Великом Британијом, Канадом и Мексиком, савез западноевропских држава на челу са Немачком (условно ЕУ) и финансијско-генерацијска заједница.
За сада доминира Америка, која је под контролом финансијких кућа. Мада се већ примећује (за сада не јавно) слабљење британско-америчког сродства и зближавање Лондона са јеврејским капиталом и Државом Израел. При чему сваки од три „савезника” има глобални план: Британија не заборавља свој сан да поврати доминантан положај у свету помоћу стварања глобалне империје у сенци, Ротшилди већ врше водећи утицај на светску економију и политику, у Тел-Авиву није изгубљена, већ напротив јача вера у „вечно царство Израела”.
Поврх свега, Ротшилди активно раде у Кини, фаворизујући везу фунта-јуан уместо долара.
Осим тога, западно друштво се озбиљно успорава у свом развоју. Не само у економији, већ и у сфери културе, морала, науке, образовања и сл. Сасвим је другачије на Истоку. Зато у најмању руку није разумно покушавати са „убацивањем” у друштво са нејасном перспективом.
И на крају, класици геополитике а и сама историја потврђују, да убацивање у туђу цивилизацију, нарочито на равноправним условима, није могуће. Могућа је само апсорпција слабе цивилизације од стране јаче. При чему обавезно уз смену идентитета апсорбоване.
Да подвучемо црту испод геополитичке ситуације у савременом свету:
прва деценија новог столећа постала је деценија неоправданих нада великих држава и америчког туторства, које није добило водећу улогу;
Кина је изазвала САД, које губе контролу над светским процесима, а елита Сједињених Држава говори о задацима преживљавања америчког друштва;
Русија је потребна Западу за супростављање Истоку;
при општем слабљењу држава на просценијум излази глобални финансијски олигархат у циљу стварања јединственог планетарног монетарног простора уз светску владу под његовом контролом;
националне државе константно губе контролу над својом територијом, финансијска олигархија ослањајући се на затворене клубове стиче власт на Западу и шири је на Исток;
препорођују се цивилизације Истока, а народи Запада почињу борбу против финансијског капитала;
транснационално друштво уз помоћ новца и мрежног управљања диктира вољу државама и светским цивилизацијама, финансијска интернационала преко двеста година врши утицај на формирање историјских процеса и данас држи под својом контролом преко 70 посто светских монетарних ресурса, преко 80 посто водећих СМИ, као и наоружане и специјалне снаге из сенке, глобалну нарко-мафију, НАТО, ОЕБС, ПССЕ и сл.;
финансијски олигархат имплементира у живот стратегију расутог светског поретка, ослањајући се на новац, Федерални резервни систем, групе Ротшилда, Рокфелера, Ватикан, остварује финансијску колонизацију човечанства, прикривајући га реториком о демократији и сл., подређујући све гране бивствовања интегралном кретању капитала и критеријуму добити.
Данас, на глобалној мапи света назиру се три водећа геополитичка центра: Северна Америка, Европа и Кина. Сваки од ових центара формирао је свој сопствени финансијско-економски систем, има и проширује зоне доминантног утицаја, ослања се на јаке оружане снаге, који су способни да делују у било којој тачки земљане кугле, у Светском океану, у свемиру. Између горенаведених центара моћи се води непомирљива борба за контролу над кључним регијама у свету, стратешким комуникацијама и глобалним ресурсима.
(Аутор је руски генерал-пуковник, председник Академије геополитичких проблема и доктор историјских наука)
Факти
