Pročitaj mi članakEU je izglasala novi zakon koji će preoblikovati i ubuduće nadzirati onlajn svet.
Блок је на јучерашњој пленарној седници изгласао Закон о дигиталним услугама (ДСА) који ће приморати технолошке компаније да преузму већу одговорност за садржај који се појављује на њиховим платформама.
Према новом закону, који је усвојен на коначном гласању са 539 гласова за, 54 против и 30 уздржаних, онлајн платформе – попут друштвених мрежа и онлајн трговина – мораће да предузму додатне мере у циљу заштите корисника од нелегалног садржаја и робе.
Нове обавезе укључују брже уклањање нелегалног садржаја и робе, објашњавање корисницима и истраживачима како функционишу њихови алгоритми, предузимање строжих мера против ширења дезинформација и сузбијање садржаја „који има негативне ефекте на основна људска права“. Компаније ће се суочити са казнама до шест одсто годишњег промета за непоштовање прописа.
„ДСА ће унапредити правила за све онлајн услуге у ЕУ“, рекла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен у изјави.
„Водимо се принципом да оно што је нелегално ван мреже, треба да буде нелегално и на мрежи. Што су платформе веће, већа је и њихова одговорност.”, додаје она.
Маргрет Вестагер, европска комесарка за конкуренцију која је предводила већи део технолошке регулативе блока, рекла је да ће нови закон „позвати платформе на одговорност за ризике које њихове услуге представљају за грађане и друштво у целини“.
ДСА не треба мешати са ДМА или Законом о дигиталним тржиштима, који је договорен у марту.
Оба акта утичу на свет технологије, али ДМА се фокусира на стварање једнаких тржишних услова за све технолошке компаније, док се ДСА бави начином на који компаније контролишу садржај на својим платформама. ДСА ће стога вероватно имати непосреднији утицај на кориснике интернета.
Шта све подразумева нови закон?
-Забрањено је циљано оглашавање засновано на религији, сексуалној оријентацији или етничкој припадности појединца. Ни малолетна лица не могу бити предмет циљаног оглашавања.
-Велике онлајн платформе, као што је Фејсбук, мораће да учине рад својих алгоритама за препоруке (нпр. који се користе за сортирање садржаја на фиду или предлагање филмова и серија на Нетфликс) транспарентним за кориснике.
-Корисницима такође треба омогућити систем препорука који није заснован на профилисању. У случају Инстаграма, на пример, то би значило хронолошки фид.
-Великим компанијама биће забрањена „манипулација платформамама које утичу на демократске процесе и безбедност“.
-Онлајн платформе ће, уз јасно објашњење, уклањати незаконит садржај и обезбедиће корисницима могућност жалбе.
-Највеће онлајн платформе биће у обавези да обезбеде кључне податке истраживачима како би „пружили бољи увид у то какви све ризици на мрежи постоје“.
-Онлајн продавнице мораће да чувају основне информације о трговцима на својој платформи како би пронашли појединце који продају илегалну робу или услуге.
-„Тамни обрасци“ — збуњујући или обмањујући кориснички интерфејс дизајниран да усмери кориснике да донесу одређене одлуке које штете њиховој приватности — биће забрањени. „Потребан је један клик да допустимо Гуглу да прикупља податке које хоће и веома дугачак процес како би се то исто компанији онемогућило. Уз све то, велики број опција су нејасне и обмањујуће. Када региструјете налог, дизајн и поставке усмеравају корисника према подешавањима која подстичу праћење“, истакла је Урсула Пачл, директорка Европске потрошачке организације.
-Велике платформе мораће такође да уведу нове стратегије за суочавање са дезинформацијама током криза (одредба инспирисана недавном инвазијом на Украјину).
-Сузбијање дипфејка (деепфаке) – слика и видео записа који су изманипулисани помоћу софтвера.
ДСА ће, као и ДМА, правити разлику између технолошких компанија различитих величина. Што је већа компанија, биће већа и одговорност.
Велике компаније — оне са најмање 45 милиона корисника у ЕУ, попут Мете и Гугла — суочиће се са највећом контролом. Ови гиганти већ неко време лобирају како би ублажили захтеве ДСА, посебно оне који се односе на циљано оглашавање и предају података спољним истраживачима.
Иако се законодавство односи само на грађане ЕУ, ефекат ових закона ће се сигурно осетити и у другим деловима света.
Док законодавци у САД, који и сами теже да обуздају технолошке гиганте сопственим прописима, траже инспирацију у правилима Европске уније, остаје још да видимо да ли ће гиганти применити јединствену стратегију за садржај и узети релативно строге прописе ЕУ као мерило за све, или примењивати правила селективно у односу на тржиште.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 6, 2022
