Прочитај ми чланакЕвропски парламент је на сједници у Страсбоургу гласао за блокаду исплата новца из општег буџета земаљама чије се владе мијешају у послове судова, не санкционишу корумпиране званичнике и ометају новинаре, преноси Евроњуз. Мађарска и Румунија су прве на удару да изгубе новац из кохезијских фондова.
„Већ годинама смо болно свјесни да правни механизми у Европској унији не могу зауставити владе на овом опасном путу. Финансијски интереси ЕУ требају заштиту од губитака који су изравна последица непридржавања владавине права. Европска унија би требала бити у стању подузети одговарајуће мјере, укључујући ограничавање, смањење или чак суспензију приступа средствима ЕУ”, рекао је у током расправе Петри Сарвамаа, посланик финских демохришћана.
foto: snappygoat
Прије неколико мјесеци је Европски парламент, због нарушавања демократских начела, одобрио је примјену дисциплинских мјера против Мађарске. Земљи се може ускратити право гласа у Вијећу Европске уније. Будимпешта је осуђена и због одбијања прихваћања миграната.
Tamás Deutsch, посланик владајуће странке Фидес у Европском парламенту, тражио је да се не пооштравају казне против Мађарске, јер се тиме крше закони ЕУ.
„Европска унија тврди да је њезин задатак штитити владавину права под било којим околностима. Али ако једној од својих земаља ЕУ ускрати финансирање због тога, тиме ће сама Европска унија прекршити владавину права. Европски парламент игнорисао је захтјев Европске комисије да се осигурају права држава чланица”, рекао је Tamás Deutsch.
Румунија такође рискира губитак новца из европских фондова, јер се влада у Букурешту припрема усвојити амнестију за званичнике осуђене за корупцију.
Међутим, међу европским владама нема јединства о овом питању, јер би казна против Румуније била негирање права националног парламента земље да усвоји одлуку која је у његовој надлежности, чак и тако непопуларну као што је амнестирање корумпираних званичника.
Но, овдје постоји један проблем о којем Брисел ћути. Наиме, борба против корупције у Румунији је била оштра, али и примјер је кршења владавине права због селективне хајке против само једне политичке опције – главна тужитељица посебног тужитељства је по списак имена за хапшење ишла у америчку амбасаду у Букурешту. Тиме је борба против корупције компромитована, а тужитељица Лаура Кодрута Ковеси, који су медији прогласили “румунском верзијом непоткупљивог Елиота Несса”, на крају је смијењена с дужности.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
