Pročitaj mi članakPredsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je izazvao konfuziju otvaranjem pitanja davanja egejskih ostrva Grčkoj Ugovorom iz Lozane 1923. godine, na osnovu kojeg je s druge strane nastala savremena Turska, na ruševinama Otomanskog carstva.
Реџеп Тајип Ердоган
У Лозани смо дали острва где се наш глас више не може чути. Да ли је то победа? – било је питање председнику у разговору у четвртак у Анкари с локалним званичницима.
Егејска острва „су наша, било је наших џамија, наших храмова“, одговорио је он. Ердоганове присталице и противници различито оцењују последице споразума којим је у основи признат режим Мустафе Кемала Ататурка, оснивача Турске Републике.
Први жале што је Турска само део много шире територије која је раније била у рукама Отоманског царства, док други страхују од опасног клизања у неотоманизам. На свом врхунцу, Отоманско царство је контролисало регион од Балкана до Африке.
Склопљен 1923, Споразум из Лозане је последњи потписан с неком од земаља поражених у Првом светском рату. Њиме су утврђене садашње границе Турске на Средоземљу и према Персији (Ирану) после распада Отоманског царства. Иако је био повољнији од Споразума из Севра (1919.) који би територију Турске затворио око Истанбулу и дела Анадолије, Споразум из Лозане је запечатио губитак свих Егејског острва – осим Гокчеада (Имврос) и Бозчада (Тенедос) – у корист Грка.
– Довођење у питање Споразума из Лозане… је опасно и за односе између наше две земље, али и шире, за регион – одговорио је грчки премијер Алексис Ципрас. На питање атинске ТВ СКАИ, грчки министар за европске послове Никос Ксидакис рекао је да сматра да су „отровне изјаве постале Ердоганова навика“.
За њега, то се може објаснити тиме што је турски председник „под јаким притиском изнутра“ после покушаја пуча 15. јула којим су побуњеници покушали да га свргну, а има и проблеме са сиријским и ирачким суседима. У ствари, председник Турске је оспорио оно што је сам 24. јула, на прослави 93. годишњице Споразума, рекао хвалећи тај „оснивачки документ Републике“, добијен „победом народа захваљујући његовој вери, његовој храброст и жртвовању“.
За два месеца тон се променио, и турски председник је стигао до тога да каже да „они који су седели за (преговарачким) столом нису направили најбољи споразум“. То је рекао о Исмету Инунуу, десној руци и наследнику Мустафе Кемала Ататурка као председника Турске Републике, према коме Туци и данас изражавају поштовање. А „данас од тога имамо штету“, рекао је Ердоган о Споразуму.
За Аикана Ердемира, из Фондације за одбрану демократије, са седиштем у Вашингтону, промена става Ердоган је знак оронулог националног јединства пре покушаја пуча 15. јула, посебно са секуларним табором. Али „сада, када је турски председник обновио потпуну контролу у целој земљи, осећа се довољно удобно да се поново прихвати антирепубликанске реторике и подела“, рекао је за АФП.
Још отровнији, лидер социјалдемократа (политичка формација коју је основао Ататурк), Кемал Киличдароглу процењује да је Ердоган „издао историју“. Обраћајући се турском председнику, он је рекао: „Не заборавите да ту где седите, седите захваљујући Лозани“. Супротно томе, Јусуф Каплан, колумниста провладиног листа „Јени Шафак“ сматра да је Споразум из Лозане био „смртна пресуда“ Турској. За Хајрија Инунуа председника једног од округа у Истанбулу и унука Исмета Инунуа, постојање „Турске Републике“ је доказ да је Споразум из Лозане успешан, а „све друго је само празна прича“.
