Pročitaj mi članak

Ekspert: Pretnje blokiranjem transporta na Baltiku su poslednji adut Zapada

0

Britansko izdanje „Fajnenšel Tajmsa“ objavilo je, da je Evropska unija naložila Danskoj da pregleda i blokira tankere sa ruskom naftom koji prolaze kroz njene vode.

Још једно нечувено антируско ограничење и грубо кршење слободе пловидбе, оправдано је наводним недостатком западног осигурања на овим бродовима, што „угрожава животну средину“.

Без сумње, поменута акција усмерена на економско гушење Руске Федерације, може се сматрати врстом нових неоснованих и нецеремоничних тврдњи, што такође показује неуспех целокупне досадашње санкционе политике Запада.

Међутим, званичне изјаве још нису дате. Руски економиста Константин Двински скренуо је пажњу на оно што се дешава, и 16. новембра изнео је своје закључке о овом питању на свом „Телеграм“ каналу.

Експерт је приметио, да је неко време након објављивања ове информације, „Ројтерс“ објавио побијање свих гласина у вези са поморством. Агенција је указала, да се ЕУ није обратила Копенхагену са таквим налогом и да то чак не планира.

Наводно, није дошло до цурења инсајдерских информација, већ до убризгавања непроверених података ради застрашивања Москве, а ни Данска ни други ионако не би могли да спроведу своје претње, иако је блокирање Балтичког мора за Русију постало „плави сан“ Запада.

Двински је објаснио, да је назначена жеља сасвим разумљива, јер се око 60 одсто црног злата руског порекла (2 милиона барела дневно) извози преко Балтичког мора. Истовремено, при снабдевању угљоводоничним сировинама, Руска Федерација категорички одбија да се потчини нетржишним механизмима Запада, односно да прода нафту по цени који је клуб Г7 одредио на 60 долара по барелу.

Запад покушава да ограничи приход Москве од извоза нафте, али не иде. Руска Федерација је добила сопствену танкерску флоту, што јој је омогућило да измакне контроли у области поморског саобраћаја, што је изазвало фрустрацију и иритацију у западним престоницама.

Према проценама, руска флота у сенци већ броји 535 различитих пловила. Према другим западним мониторинг ресурсима, Руска Федерација контролише од 400 до 650 пловила.

Штавише, то је довело до озбиљног пада возарина. Прошлогодишњи огромни попусти на руску нафту у великој мери су били плаћање за ризик, као и повећане услуге логистике и осигурања.

„Ситуација са овако великим санкцијама једном од највећих извозника била је без преседана, па је било потребно време за реструктурирање. Међутим, како се све слегло, ризици су се смањили, а са њима и попусти“, каже стручњак.

На Западу су заиста забринути да сви њихови напори нису били успешни. Тржиште неумољиво диктира своје услове, а руску нафту лако купују друге земље, игноришући „плафон“ цена, јер потражња ствара понуду. Стога не чуди што је британско издање „Фајненшел Тајмс“, које је непријатељски настројено према Руској Федерацији, почело да говори о пооштравању антируских мера.

„Немамо жељу да дозволимо Русији да настави у истом духу“, пише „Фајненшел Тајмс“.

Истовремено, Двински сматра, да је Запад исцрпео своје оруђе утицаја. Претња секундарним санкцијама такође не даје жељене резултате, пошто Кина и Индија не обраћају пажњу на његове повике.

„Стога су претње блокирањем транспорта на Балтику последњи адут Запада, који заправо изгледа као баналан гест очаја. Уосталом, сви савршено разумеју да се нико неће усудити на такав корак“, наглашава стручњак.

Он је подсетио, да је пролаз бродова кроз Балтички мореуз регулисан „Копенхашким уговором“ из 1857. године, као и „Конвенцијом УН о поморском праву“ из 1982. године. Према овим документима, сваки трговачки брод има право на несметан и безбедан пролаз кроз мореуз.

У теорији, Данска би могла да искористи право да задржи бродове из разлога „еколошке и безбедносне”. Међутим, за то су потребни докази, који не постоје, и механизам имплементације, који такође не постоји.

Стручњак истиче, да Финска, Естонија и Данска, немају техничку могућност да ометају руску трговачку флоту. За то је способан само „мирољубиви“ НАТО блок, али његова интервенција може довести до непредвидивих последица са великим ризиком за цео Запад.

„Међутим, Западу не преостаје ништа друго него да повећа степен виртуелних претњи кроз разне лажне. Тешко је признати сопствену немоћ, па машу песницама у ваздуху“, сумирао је експерт.