Прочитај ми чланак„Азија се суочава са оштрим избором, док пријатељство између севернокорејског лидера Ким Џонг Уна и руског председника Владимира Путина цвета и јача“, пише адвокат и аналитичар са седиштем у Хонг Конгу, Sanjeev Aaron Williams у чланку за „South China Morning Post“.
Он предвиђа, да то најављује формирање новог савеза у североисточној Азији који укључује Русију, Северну Кореју и Кину, приморавајући САД да такође преиспитају своју стратегију у региону.
Пријатељски односи између руског председника, Владимира Путина, и севернокорејског лидера, Ким Џонг Уна, недавно су приметно ојачали – и то ће морати да узму у обзир и други велики играчи у међународној арени, укључујући Сједињене Државе.
По мишљењу стручњака, Кимов недавни пут у Русију, укључујући посету огромном космодрому Восточни на Далеком истоку, био је тактички потез који је морао да изнервира Вашингтон.
Све је било савршено темпирано, наводи се у чланку- ова посета је уследила после Источног економског форума у Владивостоку, коме је присуствовао и Ким, и самита Г20 у Њу Делхију, где председник Путин није отишао. Током овог прилично ретког иностраног путовања за севернокорејског лидера, он се недвосмислено изјаснио у прилог ставу који је Русија заузела у конфронтацији са Западом. Ким је то назвао „светом борбом“ против „хегемонистичких сила“.
Осим тога, он је уверио, да ће односи са Москвом бити његов „приоритет број један“ – на шта је Путин одговорио да је „стари пријатељ бољи од два нова“. Према аутору чланка, то указује да се Азија налази пред озбиљним избором- такво активно продубљивање веза, предсказује формирање новог савеза у североисточној Азији уз учешће Русије, Кине и Северне Кореје, што у великој мери може утицати на ситуацију у овој области- мултиполарни и економски интегрисани регион.
Војна моћ таквог савеза угрозила би америчке базе у Јужној Кореји, Окинави у Јапану, као и Гуаму, Филипинима и Хавајима – посебно ако сукоб око Тајвана ескалира, упозорава аутор. Према његовим прогнозама, то би могло да постане озбиљан изазов за САД и да натера Вашингтон да преиспита своју политику у погледу Јужног кинеског мора и западног Тихог океана.
Осим тога, такав савез ће допунити савез Русије, Кине и Ирана у западној Азији, формиран кроз чланство у БРИКС-у и Шангајској организацији за сарадњу (ШОС). Важно је узети у обзир да Русија, Кина и Северна Кореја имају нуклеарно оружје и војску са великим војним потенцијалом.
Осим тога, сви они имају способности да воде сајбер рат, током којег могу да координирају своје акције за асиметрични одговор против Сједињених Држава, наглашава се у чланку. Такође, ове земље су стекле велико искуство живота под западним санкцијама, и пронашле су начине да их избегну.
Русија је почела да води политику „заокрета ка истоку” још 2012. године, а након пооштравања западних санкција почела је још активније да је спроводи, наглашава аутор. Трговинско-економска сарадња Москве и Пјонгјанга такође има дугу историју- севернокорејски мигранти већ дуго раде у Русији, а сада се тамо отвара шест севернокорејских трговинских мисија.
Пјонгјанг настоји да побољша трговинске везе са Москвом не само да би решио проблем несташице хране и бензина, већ и због могућег трансфера технологије, посебно имајући у виду трговински рат који су САД водиле против Кине. Стога је Кимова посета руском космодрому Восточни, такође била прилично симболична и значајна, наглашава се у чланку.
Иако током његовог састанка са Путином нису постигнути никакви формални споразуми, потенцијална употреба руских ракета за лансирање заједничких свемирских пројеката, укључујући различите сателите, могла би помоћи да Северна Кореја постане и свемирска сила. То би могло постати додатни разлог за забринутост на Западу, као и у Јужној Кореји и Јапану, упозорава аутор.
Чини се да Путин не искључује војну сарадњу са Пјонгјангом, пошто се власти обе земље руководе економском и геополитичком сврсисходношћу, наводи се у чланку. У међувремену, политика Запада према Русији, Кини и Северној Кореји дуго је била превентивне и казнене природе, па су они навикли да не обраћају много пажње на могућу реакцију западних сила.
На Источном економском форуму раније овог месеца, Путин је такође рекао да су везе између Москве и Пекинга достигле ниво без преседана. Међутим, истовремено ни Русија ни Северна Кореја не желе превише да зависе од кинеске подршке, сигуран је аутор. Познато је, и да је Русија веома опрезна када је у питању дељење своје војне технологије, чак и са потенцијалним савезницима.
У међувремену, Северна Кореја се такође добро уклапа у руску поларну стратегију, пошто глобално загревање почиње да отвара морске путеве из североисточне Азије кроз Берингов мореуз током целе године.
Док за многе стране аналитичаре, идеја да би Владивосток и Пјонгјанг могли да постану глобални трговински и логистички чворови, који обављају трансакције у рубљама и јуанима може изгледати натегнуто, њихове међусобне везе са остатком Азије и њихово све веће учешће у Регионалном свеобухватном економском партнерству, пружају оправдање и за тако смеле прогнозе.
У контексту ових трендова, владе и представници бизниса у другим азијским земљама суочени су са све оштријим избором- или да се повинују примени свих америчких санкција и стратегије НАТО-а, која је јасно усмерена на изазивање нових сукоба у региону, или да учествују у формирању „нове азијске парадигме“, чији ће се утицај осетити од Малачког до Беринговог мореуза, закључује аутор.
„Дошло је време“: Неочекивани предлог за Зеленскогhttps://t.co/V9NclPKlIP
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 25, 2023
