Pročitaj mi članak
(Адванце, Глас Русије)
Политичка криза у Египту и даље траје, но поједини ставови САД-а од јуче су поприлично јаснији. Амерички државни секретар Џон Кери јуче је истакао како САД и друге земље раде на томе да се „египатску привремену владу и Муслиманску Браћу доведе до мирне резолуције“.
„Египат се мора да врати у нормалу, мора да поврати стабилност, како би могао да привуће инвестиције и вратиљуде на посао“, поручио је Керииз Лондона непосредно пред састанак с министром спољних послова Уједињених Арапских Емирата, Абдулахом бин Зајед.
Нема сумње како је УАЕ такође једна од „других земаља“ с којом САД активно ради на решавању актуелне египатске кризе. Наиме, ситуација је поприлично комплексна јер амерички савезници у региону нису на истим ставовима када је реч о стању у Египту. Штавише, на потпуно другачијим стајалиштима су.
С једне стране имамо Катар и Турску које и даље снажно подупиру Муслиманску браћу те је за њих апсолутно недопустиво рушење Морсија. Но, с друге стране имамо Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате који су престали да дају новац Египту након што је Морси дошао на власт – подсјетимо, ове две земље издашно су финансирале Египат док је на власти био Хосни Мубарак. Сада, када је Морси срушен, те када војни врх поновно има водећу улогу, почеле су поново да стижу финансијске помоћи из Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата.
То нам говори како су ствари на простору Блиског истока увек далеко комплексније но што би се иницијално чиниле. Неко би могао, логично, да помисли да ће Ријад пре да подржи власт исламиста него секуларне војске и секуларне политике. Но, логика на простору Блиског истока никада није била претерано егзактна када се користи у сврху схватања односа. Све се своди на мрежу комплексних националних интереса који често наступају као противречност логици.
Када говоримо о политичком Исламу можемо да разликујемо неколико струја, но споменимо у овом контексту две- с једне стране имамо релативно умереније исламистичке странке које су директно или индиректно повезане са Муслиманском браћом. Иза њих у регији најчвршће стоје Катар и Турска. Турска практикује оно што и подупире, владајућа АКП је исламистичка странка која је дошла на власт демократским путем.
С друге стране за Катар демократија је непознаница. Дакле, за Турску бисмо могли рећи како има идеолошке – између осталих – разлоге да подупире политику Муслиманске браће широм региона, док Катар то ради искључиво због својих интереса. Да ли то значи како је Катар заправо центар подршке Муслиманској браћи? Не баш, Катар је „одскочна даска“ у региону, али изнад њега стоје далеко снажнији актери.
Помозите рад Србин.инфо! Не дозволите да нас угасе ЕУ и САД.
Поједини извори тврде како су Муслиманска браћа заправо „производ британских тајних служби“ створен с циљем спречавања уједињења Муслимана широм регије те како би се истом, изузетно богатом, регијом лакше управљало.
Но, ти подаци данас могу, али и не морају, нешто да значе. Тако данас на пример знамо која је била улога САД-а у стварању џихадистичких организација за време совјетске инвазије у Авганистану, но било би ипак нереално констатовати како САД и данас има потпуни утицај над свим тим групама. Након одрађеног „посла“ бројне групе се отимају контроли и постају фактори новог хаоса. Наравно, „хаос“ је често у интересу одређених сила које имају за циљ да владају простором Блиском истока, тако да и то ваља узети у обзир при разматрању цјелокупне ситуације.
Добитница Нобелове награде за мир протерана из Египта
Добитница Нобелове награде за мир протерана из Египта
Јеменској заштитници људских права и добитници Нобелове награде за мир Тавакул Карман није дозвољено да уђе у Египат.
Тавакул Карман је планирала да се прикључи „седећем протесту“ присталица Мухамеда Мурсија у знак подршке свргнутом председнику Египта.
Запослени на аеродрому у Каиру изјавили су да заштитници људских права није дозвољен улазак у земљу из безбедносних разлога.
Тавакул Карман је допутовала у Каиро из Уједињених Арапских Емирата и истим авионом је враћена назад.
Британија је у једној фази била кључна у организацији Муслиманске браће, а када говоримо о интересима Британије заправо говоримо и о интересима САД-а јер ове две земље имају готово идентична спољнополитичка стајалишта већ деценијама. Другим речима, највеће силе заправо немају превише разлога за забринутост, јер која год страна у актуалним превирањима изађе као победничка, њима ће то да одговара.
Дакле, сукоб се не води на највишим инстанцама, но итекако се води на средњој разини. Поједине заливске монархије, као што су Саудијска Арабија, Кувајт и УАЕ, нису нимало задовољне чињеницом да се мали, али изузетно богат и утицајан, Катар уплиће у све ситуације, те настоје наметнути своју доминацију. Од Либије, преко Египта, Сирије и шире, Катар је одмах ту, а иза њега стоје Муслиманска браћа.
Примјерице у Сирији, тзв. „Умерена опозиција“ и махом домаћа опозиција заправо су следбеници катарске политике, те представљају „катарске људе“. Саудијска Арабија такође жели пад Асада јер је у он савезништву с њиховим највећим ривалом – Ираном. Но, Саудијци не желе да Сирија – у случају пада Асада – постане још један про-катарски бастион, те стога шаљу своје људе на терену у Сирију. А ко су „саудијски“ људи? Махом екстремисти и радикали из разних земаља и територија. Утицајни саудијски клерици повезани су с бројним групама које се налазе на листи терористичких организација.
Овде долазимо до још једне чињенице која потврђује како је амерички „рат против тероризма“ само фарса. Наиме, да се Вашингтон заиста бори против тероризма, прво би се посветили повезаности тих група с највишим представницима саудијске политичке и клерикалне власти. Но, то се не дешава, ствари су сасвим другачије – САД и Саудијска Арабија главни су партнери у региону.
Можда је ова констатација помало претерана, но неки ће рећи како главни савезник САД-а у региону заправо није Израел, већ Саудијска Арабија. Могло би бити истине у таквој тврдњи. САД не заузима апсолутно и безусловно страну Израела, Вашингтон озбиљно жели формирање Палестине с про-америчким водством на челу како би и овај простор подредили себи у потпуности. Многи радикалнији ционисти у Израелу донекле су у праву када тврде да их САД „не подупире довољно“, мада је та подршка огромна.
Ипак, САД ће се да усудие да траже компромисе од Израела, у замену за његову потпуну заштиту од свих УНВС резолуција. Но, када је реч о Саудијској Арабији – ту не налазимо ни трунку опречних ставова, ни најмању дозу америчке критике. САД су на себе узели „свету дужност“ пропагирања демократије, људских права, слободе говора, слободе вероисповести и других вреднота. Често и на најмање одступање од „демократских идеала“ снажно ће се огласити америчке власти, уз директну помоћ безброј невладиних удруга које „осигуравају демократију“ широм света.
Но, што је са Саудијском Арабијом? Земљом у којој се још увек одрубљују главе због пример „чаролије“. Ништа од наведеног не постоји у Саудијској Арабији – ни демократија, ни слобода говора нити било што друго с ове листе. Шта нам то говори? То нам говори како није само „рат против тероризма“ фарса, већ како је и та америчка велика брига за „демократију“ такође још једна фарса, а Саудијска Арабија и однос Вашингтона према њој је непобитан доказ.
Имајући актуалне блискоисточне пријепоре у виду, ко је важнији савезник САД-а? Саудијска Арабија или Катар? Свакако Саудијска Арабија. Савез САД-а с Катаром сличан је и као савез с Мубараком, Бен Алијем, Садамом Хусеином, а можда ис Ердоганом. Чврст док траје и постоји потреба да буде чврст, но увек се може да раскине, те да успостави с новом влашћу. То важи за све земље региона, осим за Израел и Саудијску Арабију.
Но, када је реч о директном ривалству између Катара и Саудијске Арабије, САД ће остати по страни, неће се уплитати јер који год исход њихових регионалних конфликата био, САД-у ће одговарати. Примјерице у Сирији – америчка администрација има само један циљ, да сруши власт социјалистичке странке Баатх у Дамаску. Хоће ли то учинити релативно „модернији“ исламисти иза којих стоји Катар или назаднији који издају фетве против „колонијалних пецива“ иза којих стоји Саудијска Арабија, САД-у није битно – осим у реторици која се сервира за јавност при којој наводно „страхују од радикалних исламиста „. Да заиста страхују од радикалних исламиста пружили би руку подршке опозицији унутар Саудијске Арабије, но тај сценарио нећемо да гледамо.
Но, сукоб између Дохе и Ријада је озбиљан и напет. Њихови људи већ се међусобно сукобљавају на територији Сирије, а њихови међусобни анимозитети резултирали су тиме да се сиријска политичка опозиција ван земље (са седиштем у цариграду) никако не може да се уједини.
Сирија је геостратешки изузетно важна, но Египат је још и важнији. Ту комплексна ситуација постаје још и комплекснија. Наиме, за време Мубарака с Египтом су били сасвим задовољни САД, Израел и Саудијска Арабија (уз Саудијску Арабију и УАЕ и Кувајт). Такво стање није одговарало Катару. Пошто су мала земља, без велике војске, одлучили су своје циљеве остваривати алтернативним путевима – у првом реду пропагандом. С тим циљем створена је једна од најутицајнијих ТВ мрежа која је снажно стала на страну Муслиманске браће у Египту. Долазак Морсија на власт била је одлична вест за Катар, те релативно добра за Иран и Хамас. Иран је настојао да отвори нову дипломатску руту према Каиру, јер Каиро је заправо круна регионалне геостратегије и то све силе у околини добро знају.
Но, као и Хамас, Иран је имао мало превелика очекивања. Можда би Морси и кренуо у већу реализацију обнове давно прекинутих односа, но у томе су га стопирали његови спонзори, Катар, а свакако и САД. Палестински Хамас још је и комплекснија прича, но оставимо њих за неку будућу прилику.
Уз све ове силе и утицаје који делују на Египат, мора се истаћи како постоји и компоненте које делују аутономно. У првом реду то је египатски народ. Присталице Муслиманске браће ових дана истичу како је египатска војска извела државни удар и срушила Морсија. Но, то заправо није истина. Важне чињенице око Египта брзо се заборављају те их због тога ваља често понављати. Египатска војска није извршила државни удар већ је рушење Морсија извео народ. Милиони на улицама – према неким проценама и десеци милиона – јасно су рекли шта желе: пад Морсија. Војска није „срушила“ Морсија, војска му је највероватније спасила живот. Његово свргвање с власти десило се задњи тренутак, можда већ неколико сати касније би маса кренула на председничку палату, а Морсија би линчовали.
Присталице Муслиманске браће, као што су Катар и Турска, жестоко су критиковали овај потез те траже од САД-а да рушење Морсија назову „државним ударом“. Ово је поприлично деликатна ситуација за Обамину администрацију. Ако потез војске назову државним ударом, то значи да се директно стављају на страну Муслиманске браће. То није у интересу САД-а. Они могу бити „тихи“ савезници с МБ-ом, ту нема никаквих проблема, но не желе овако јавно стати на њихову страну јер би тим потезом наљутили Израел, Саудијску Арабију, Кувајт и УАЕ. Другим речима, након мало размишљања, САД су закључили како је боље да разљуте Катар и Турску него горе споменуте.
Но, ствар није тако једноставна. САД сматрају како имају „осигурану“ наклоност египатске војске због тога што их годинама држе на „платној листи“, тј шаљу им милијарде УСД војне помоћи. Значи ли то како САД нема шта да брине по питању Египта? Многи у САД-у надају се како је тако, но ситуација се може брзо преокренути.
У задњих месец дана у Египту и далеко изван њега све гласније се спомиње једно име – Абдел Фаттах ел-Сиси. Генерал Сиси, највиши командант египатске војске био је кључни актер у свргвању Морсија почетком прошлог месеца. Одлука је била његова, а народ му је узвратио уздизањем до највиших ешалона. У свега месец дана Сиси се промакао од новог министра одбране до готово легендарног статуса „спаситеља“ Египта те га данас многи упоређују са Гамалом Абделом Насером.
Подсетимо, Нассер је био пуковник у египатској војсци те је 1952. повео побуну у којој је с власти свргнут краљ Фарук. Његово највеће достигнуће било је правично заузимање за политику несврстаности. 1954. на њега је покушан атентат од стране припадника Муслиманске браће након чега је уследио жестоки прогон ове групе.
Док је био на власти Морси је покушао извести оно што је Ердоган успио у Турској – смијенити стари кадар војске, те на његово место поставити своје поданике. Но, није успео да заврши тај процес. Морси је са свиме кренуо пребрзо. Уместо да утврди своју власт, као што је направио Ердоган који тек сада – деценију након – креће с исламизације, Морси се очито јако журило, те је стога и завршио како је завршио. Чињеница је како је Морси одабрао Сисија, те га поставио на место министра одбране сменивши Мухаммада Тантавија.
Муслиманска браћа имају и даље подршку код одређеног броја становника, али не толику колику тренутачно има војска и генерал Сиси. Широм Египта плакатима се позива Сисија да се кандидује за председника. Након више од две године нестабилности он се појавио као каква историјска фигура у историјском тренутку. Можда многи имају и превелика очекивања од њега, но тек ће се видети да ли је он особа која може – и жели – да испуни та очекивања.
Нема сумње да је својим говорима јако „запалио“ многе у Египту који га данас величају као новог великог вођу . Истицао је како ће војска увек бити на страни народа, те како је „боље умрети него издати народ“. Из редова Муслиманске браће итекако су изненађени, још до јуче су сматрали како су изабрали правог човека који ће бити одан њима, но Сиси се показао као њихова највећа грешка.
Можда није време да се почне да слави „нови Нассер“, но изгледа како многи у Египту управо у Сисију виде задњу шансу за повратком у стабилност. Тако мисле и многи који су пре две године били против војске. Дубока економска криза, чести сукоби и неизвесна будућност могу снажно кориговати ставове јавности. Слично се десило иу Сирији – нема сумње како Асад данас има и већу подршку народа него када су избили први сукоби 2011.
Чека се одговор Сисија по питању све бројних захтева да се кандидује за председника. САД тражи „повратак демократије“ у Египат, а народ му поручује да ће га изабрати ако се кандидује. Но, САД дефинитивно не жели повратак у насеризама. Вашингтону би у овом тренутку највише одговарало да дође до некаквог компромиса између про-војне власти и Муслиманске браће. Питање је да ли је тако нешто уопште изводљиво данас у Египту. Наиме, чињеница јест да су египатске снаге безбедности без превише резерве отворили ватру на про-Морси демонстранте те побили на десетине. Не само то, већ истичу како ће то направити и опет ако се исти не почну разилазити.
Врх Муслиманске браће пак у томе види једину шансу за враћањем бар дијела власти и утицаја над Египтом – послати ће своје присталице као топовско месо пред војску и полицију како би жртве могли да користе као аргумент за своје политичке циљеве. Ово је окрутна тактика, но изгледа како не недостаје особа које отворено истичу како желе „умрети за Морсија“. Исте поприлично успешно хушка МБ вођство. Наравно, притом се настоји про-Морси демонстранте да прикажу као невине жртве, но поједине информације сугеришу како није баш тако – према посљедњем извјештају организације Амнести интернатионл, присталице Морсија су „мучили своје противнике“ за време масовних демонстрација прошлог мјесеца.
Овакво крвопролиће може јако брзо прерасти у грађански рат, а то у овом тренутку од спољних сила апсолутно никоме не одговара. САД сада настоји што пре да организују помирење обе стране, те у ту сврху користе своје савезнике – тачније, од УАЕ-а се тражи да раде с привременим властима, док се од Катара захтева преговарање са Муслиманском браћом. Главну реч по том питању води амерички државни секретар Џон Кери, док је с истим циљем Египат већ два пута откако је срушен Морси посетила ЕУ комесарка за спољне послове, Кетрин Ештон.
Кључне изјаве од стране америчке администрације дошле су јуче када је Керри коментарисао ситуацију у Египту за време изненадног посјета Пакистану. Тамо је дао интервју за локалну телевизију ГЕО ТВ те притом истакао како је „египатска војска вратила демократију рушењем Морсија“. „Милиони и милиони људи затражили су од војске да интервенише, људи су се бојали хаоса и насиља. И војска није преузела власт у земљи, бар не за сада“, рекао је Кери те том изјавом показао како ни САД није у стању да игнорише чињеницу да се у Египту није десио војни удар већ како је испоштована воља народа.
Очекивано, овај коментар жестоко су критиковали из Турске. Турски заменик премијера Бекир Боздаг, рекао је: „Ово је смешно. Зар је војска увела демократију у САД-у или ЕУ? Војни удари не граде демократију, управо супротно, они уништавају демократију и масакрирају људе. Баш као што се управо догађа иу Египту „. Из египатске Муслиманске браће такође жестоко осуђују Керријеве изјаве. „У потпуности одбацујемо ове изјаве и јако смо разочарани. САД је земља која говори о демократији и људским правима и онда кажу нешто овакво. Надам се да ће размислити и кориговати ово стајалиште“, рекао је бивши министар у влади Морсијевој и припадник МБ-а , Мохамед Али Бисхр.
Заиста, изјаве САД-а последњих неколико дана потпуно су на страни нове привремене владе. Надаље, из САД-а такође поручују како ће се, упркос политичкој нестабилности у земљи, ипак одржати заједничке војне вежбе између америчке и египатске војске. Изгледа како су у САД-у одгонетнули ко је у овој ситуацији снажнији играч те се приклањају њему.
Наравно да постоји велика опасност да се на основу ових догађаја Египат поновно врати на „почетну тачку“ где се налазио и пре избијања побуне против Мубарака 2011. Но, ако нас је историја научила ичем, онда је то позитивна (или болна, како се узме) чињеница да нема повратка на старо. У којем правцу ће ићи Египат, то с апсолутном сигурношћу не могу предвидети чак ни они који га ових дана настоје по сваку цену усмерити према својим сопственим интересима.
САД жели „стабилну демократију“ јер од таквог устроја имају највећу економску корист. Стога ни не чуди да Керри у свом коментару истиче „нужност повратка страних инвеститора“.
Генерал Сиси свакако је у овом тренутку најважнија особа у земљи. О њему ће увелико зависити будућност Египта. Ако је заиста „100% патриота“, како га неки познаници описују, онда ће позвати народ на ослобођење од страних утицаја који предуго кроје судбину Египта. Мубарак је провео масовну приватизацију, а Морси одмах у земљу позвао ММФ, то су неке од првих тема којима би се морала позабавити истински „патриотска“ египатска власт. Можда ће идућа бити таква, а можда и неће, но једна ствар је сигурна – египатско становништво свесно је своје моћи и неће толерисати власти које подилазе било чијем, осим народном интересу.
Извори и референце:
Anti-coup protesters to march on army headquarters in Cairo
http://www.presstv.ir/detail/2013/08/02/316903/anticoup-egyptians-to-march-on-army-hq/
U.S. gives seal of approval to Egypt’s new leaders
http://www.reuters.com/article/2013/08/02/us-egypt-protests-idUSBRE9710IF20130802
Egypt’s new top general stirs echoes of Nasser
http://uk.reuters.com/article/2013/07/29/uk-egypt-protests-future-idUKBRE96S0KN20130729
Turkey chides US for backing Egypt rulers
http://www.hurriyetdailynews.com/turkey-chides-us-for-backing-egypt-rulers.aspx?pageID=238&nID=51937&NewsCatID=338
The General’s Radical Political Vision
http://www.foreignaffairs.com/articles/139605/robert-springborg/sisis-islamist-agenda-for-egypt
Qatar ‘losing Mideast ground to Saudi diplomacy’
http://www.foxnews.com/world/2013/07/10/qatar-losing-mideast-ground-to-saudi-diplomacy/
Muslim Brotherhood created by British Intelligence
http://www.bobtuskin.com/2011/11/06/muslim-brotherhood-created-by-british-intelligence/
U.S. declares new push to defuse Egyptian crisis
http://www.reuters.com/article/2013/08/03/us-egypt-protests-idUSBRE9710IF20130803
Egypt has been warned of the violence to come – by General Sisi himself
http://www.theguardian.com/commentisfree/2013/jul/26/egypt-general-sisi-warned-violence
Egypt’s Sisi sees need for political solution: ElBaradei
http://www.reuters.com/article/2013/08/02/us-egypt-protests-elbaradei-idUSBRE9710VX20130802
Egypt General Has Country Wondering About Aims
http://www.nytimes.com/2013/08/03/world/middleeast/egypts-general-sisi.html?pagewanted=all&_r=0
Egypt: El-Sisi, Hagel Discuss Security Situation
http://allafrica.com/stories/201307311578.html
General Sisi pushing Egypt into civil war: Analyst
http://www.presstv.ir/detail/2013/07/29/316176/gen-sisi-pushes-egypt-into-civil-war/
Evidence suggests Pro-Morsi protesters tortured opponents – Amnesty
http://rt.com/news/amnesty-international-torture-egypt-977/
