Pročitaj mi članak"Dojče vele" (DW) kao "glasinu koja zvuči kao zlatno rešenje - i za Angelu Merkel i za Evropsku uniju" navodi tezu da bi "Albanija mogla da bude centralna zemlja za prihvatanje izbeglica" pošto se "nalazi u Evropi, a van je Evropske unije".
„Ово је само теза, за сада не више од тога. Албанија би могла да постане централна земља за привремено прихватање избеглица. Председник Савета ЕУ Доналд Туск и аустријски канцелар Себастијан Курц, први су представили идеју о формирању центара за потражиоце азила у Европи, али изван ЕУ“, пише у тексту ДW под насловом „Албанија спасава Ангелу Меркел?“
Какве везе Албанија има са избеглицама?
У разговору за ДW на албанском портпарол аустријске владе Петер Лаунски-Тифентал потврдио је да се тренутно и са Албанијом разговара о формирању таквог центра. Ендри Фуга, директор за комуникације и саветник албанског премијера, каже међутим за ДW да нема никаквог захтева нити дискусије о том питању. Опозиција у Албанији то види другачије. Она чак оптужује владу да избегличким центрима купује брже приступање ЕУ.
ДW оцењује да се Балканска рута која иде преко Албаније и даље користи. Избеглице долазе углавном преко Средоземног мора, али Италија, Малта или Грчка више не желе да их прихватају у великом броју. А Европска унија и Немачка желе да се отарасе оних којима није одобрен азил. ДW поставља питање „какве то има везе са Албанијом?“
Наводи се да мала балканска држава лежи дуж избегличке руте и на Средоземном мору, одакле долази већина избеглица које у Европу крећу бродовима. Лука Драч има довољно капацитета да прими веће контигенте избеглица. Бродови са избеглицама које би пратили бродови Фронтекса, могли би да пристану у Драчу, а избеглице би потом биле регистроване на албанском тлу. Ако се испостави да немају право на азил, били би директно враћени у своје земље, а потенцијални азиланти могли би да буду дистрибуирани у ЕУ.
ДW наводи да је посебно атрактивно за земље ЕУ то што Албанија није део Уније. У њој не важе прописи ЕУ, као што су Шенгенски споразум или Даблински уговор. Међутим, Албанија је чланица НАТО и стога је усидрена у безбедносном савезу западних држава. У Албанији тренутно настаје анти-терористички центар Алијансе. Поред тога, на северу Албаније налазе се високе планине, што значи додатну, природну сигурност граница.
Наводи се да Албанија има пуно искуства у збрињавању избеглица пошто је 1998. 1999. примила и до милион особа са Косова.
„Сигурна“ дестинација
ДW наводи да је, осим тога, у земљама Западног Балкана током избегличке кризе 2015. изграђен значајан капацитет за пријем миграната. Ти пријемни центри су до сада практично неискориштени, у албанским медијима циркулишу бројке о само неколико хиљада људи.
Портпарол УНХЦР-а за Југоисточну Европу Невен Црвенковић потврдио је за ДW да је Албанија од 2017. удвостручила своје капацитете. У међувремену, министар унутрашњих послова Фатмир Ксафај води низ билатералних разговора у европским престоницама, а јуче је био у Берлину. Тема разговора је била и миграција.
ДW одговара и на питање „шта би ЕУ имала од тога?“ и наводи да је за разлику од Либије, Албанија сигурна земља на европском тлу, али на вратима ЕУ. Албанија такође жели да постане чланица ЕУ и стога је спремна да се придржава стандарда Уније, попут људских права. УНХЦР потврђује да Албанија добро третира избеглице.
Наводи се да су то све тачке које Либија, о којој се расправља као алтернативи – не испуњава. Пре свега, ЕУ тамо не може да делује као регулаторна власт. Либија је држава без структуре и лидера.
ДW на крају одговара и питање „шта би од тога имала Ангела Меркел?“ и подсећа да је немачки министар унутрашњих послова Хорст Зехофер на последњем састанку с аустријским канцеларом рекао да подржава идеју о миграционим центрима ван ЕУ. Портпарол Немачке Владе Штефен Зајберт, с друге стране, то ове недеље није желео да коментарише – због специјалног самита ЕУ који се одржава у недељу у Бриселу.
„Албанско решење“
Наводи се да би могући „албански дил“ имао огроман значај за опуштање у спору унутар Немачке: Албанија би била „хумано“ решење. И безбедносни захтеви Зехофера били би испуњени: контролисани поступци за проверу избеглица под надзором ЕУ, али изван ЕУ. Хорст Зехофер би могао да буде задовољан и то да прода као успех током предстојеће изборне кампање у баварској. Криза савезне немачке владе фактички би била окончана.
ЕВО КАКО СУ ПУТИН и ГАДАФИ помогли Србији 1999. године пред бомбардовање! https://t.co/ZuDmP4KHjT
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 22, 2018
ДW наводи да би „Албанско решење“ могло да буде корисно и за Албанију: социјалистичка влада у Тирани под притиском је конзервативних кругова у Немачкој, посебно ЦДУ. Препорука за самит ЕУ о отварању преговора о придруживању са Албанијом доведена је у питање због ствари које се тичу правне државе. Албанија би ту могла да профитира од споразума о избеглицама, јер би земље ЕУ сигурно веома радо да се захвале Тирани за такво решење миграционе кризе.
У тексту ДW закључује се да би, све у свему, то било соломонско решење у духу балканске пословице: „И вук сит и овце на броју“, пошто би оно било прихватљиво за све: за Европску унију, за Албанију, али и за Ангелу Меркел и Хорста Зехофера.
