Прочитај ми чланак

ДУШАН ПРОРОКОВИЋ: Оправдан страх Меркелове

0

У изјави немачке канцеларке се заборавља једно: Европа је постојала и пре ЕУ. Постојаће и после ње. Европа не зависи од евра. Развој темеље на материјалном, али је за опстанак потребна и духовност.

Балкан је опет у средишту пажње. На начин на који су се западни медији односили према Србији деведесетих година, данас се односе према Грчкој.

Разлог је референдум и сва дешавања која су му претходила. А порука која се може прочитати у већини чланака и извештаја посвећених овој теми: Грци су криви за све!

Ангела Меркел је, драматичним тоном, претходне недеље саопштила: ако пропадне евро, пропашће и Европа! Друго је питање шта може узроковати грчки реферндум и како ће се то одразити на еврозону. Прво питање је: може ли крај евра донети и крај Европе? Да ли је страх немачке канцеларке оправдан?

У Црној Гори се препричава како су, после Другог светског рата, партијски активисти обилазили села и објашњавали домаћинима због чега им је добро да уђу у задруге. Тако су негде у околини Никшића казивали да то што има у Совјетском Савезу, нигде другде нема. Истерају краве из задруге, поређају их на ливаду, а „самаљот“ само прелети, пусти „материјал“ и из ваздуха све оплоди. У наставку су следила објашњења и колика су тако добијена „совјетска телад“ и колико млека дају „совјетске краве“. Комунисти су покушавали да окупе и мотивишу становништво око развојног програма, објашњавајући да ће се у бескласном друштву живети боље, лакше, једноставније. Све ће бити боље, загарантован је улазак у благостање, само треба раскрстити са назадним традиционалним учењима и посветити се будућности.

dusan prorokovic o autoruМеђутим, како то обично бива, међу окупљеним домаћинима нашао се један који је своје сумње у напричано желео пред свима да искаже. Кренуо је изокола, рекао да разуме како то „самаљот оплођава краве“, совјетска наука је далеко одмакла, само му није било јасно: ко током овог поступка кравама диже репове?

И цео развојни програм, преко којег је требало убеђивати становништво, пао је на једном питању. Наравно, комунисти су користили и друге начине да све сељаке натерају у задруге, и то су и радили. Ако није могло милом, настављало се силом. И домаћин који је питање поставио завршио је на информативном разговору. Чисто превентивно, да никоме више не би пало на памет да било шта пита.

О развојној парадигми као фактору који утиче на хомогенизацију једног народа, доста се бавио један од водећих теоретичара у овој области Ентони Смит. Несумњиво, ради се о битном елементу. Током референдумске кампање у Црној Гори 2006. године управо се најчешће могла чути ова порука: Срби и Црногорци су „два ока у глави“, али ако се разиђемо – брже ћемо се развијати и самим тим и боље живети.

Онда је изношен низ аргумената у прилог тој тези. Људи желе да живе боље, желе да зарађују више, да им живот буде једноставнији. Али, до данас трају расправе: да ли је то довољно да се спроведе један политички пројекат?

Било да је у питању народотворни процес или опстанак ЕУ. Развојне парадигме се темеље на материјалним вредностима, а човеку је потребна и духовност да би опстао.

Поготово је проблематично базирати политичке парадигме на искључиво развојним програмима, ако се имају у виду цикличне економске кризе које се појављују. Јер, са појавом кризе се доводи у питање развојни програм, а самим тим и цела политичка парадигма.

То се управо дешава са ЕУ. ЕУ је сложен организам, који је имао историју раста и развоја, али се од формирања еврозоне највише концентрисао око само једне димензије – заједничке монете. Опстанак еврозоне је постао услов свих услова. Отуда и страх Ангеле Меркел да би крај евра могао значити и крај Европе. ЕУ је, као и комунисти у Црној Гори, пала на једном питању.

Међутим, у изјави немачке канцеларке се заборавља једно: Европа је постојала и пре ЕУ. Постојаће и после ње. Европа не зависи од евра. Нити, са својом дугом традицијом и традиционалним вредностима, мора да везује сопствени опстанак само за материјалне факторе. Европа треба да се врати себи.

Пропаст ЕУ због тога може значити и нову шансу за Европу. За тражење нове парадигме која неће бити темељена само на материјалном. За обликовање нових вредности, које ће делити европски народи.

Извор: Центар за стратешке алтернативе