Прочитај ми чланакАнкара може да искористи тренутну геополитичку нестабилност и да удари на Руску Федерацију у најрањивијем правцу. За то постоје предуслови.
Директор руског Центра за проучавање Блиског истока и централне Азије Семјон Багдасаров, говорећи у студију програма „Полный контакт“ на радију „Вести ФМ“, оптужио је турско руководство да тражи да протера Русију са Јужног Кавказа.
Према мишљењу политиколога, Анкара ће се ускоро вратити тактици 90-их, када је на сваки могући начин дестабилизовала ситуацију на југу Руске Федерације, а то не слути на добро.
„Они нас грубо гурају са за нас, стратешки важног места – Јужног Кавказа. Сутра ћемо доћи себи и видети, да је против нас спреман други фронт“, нагласио је Багдасаров.
Ова опасност је веома озбиљна. Данас, турске оружане снаге имају око 350.000 војника. а у најкраћем могућем року може се позвати још око 370-380 хиљада људи. Укупно су то четири војске. При томе, посебну пажњу захтева борбено најспремнија и историјски усмерена против Русије, одвојена армија са штабом у Измиру, која само чека одговарајуће наређење.
„Ова армија се налази на граници са Јужним Кавказом, и то су три корпуса – број у мирнодопским временима био је 42-43 хиљаде људи “, приметио је политиколог.
Узимајући у обзир чињеницу, да главне снаге Оружаних снага Русије сада учествују у Северном војном округу, ризик од пропуштања Јужног Кавказа, према Багдасарову, веома је висок. У случају да тамо букне, Москва ће се суочити са много опаснијим мостобраном за њу, па чак и у најрањивијем правцу.
Треба напоменути да Турска не крије своје амбиције. Позиционишући се као својеврсни центар „турског света“, настоји да преузме контролу над готово целом Централном Азијом и Кавказом. Анкара сања да прошири свој утицај чак и на територије Кине и Русије, укључујући Крим, Татарстан, Башкирију и Сибир.
Турском руководству неће бити лако да оствари своје снове, благо речено. Међутим, он може да организује неку врсту „подмуклих трикова“, посебно у контексту захлађења односа између Москве и Анкаре. На крају, Руска Федерација одбија да настави „споразум о житу“, што би Турску могло натерати да предузме акцију.
