Pročitaj mi članak

Došao je čas obračuna: Putin prebacuje industriju EU u Rusiju

0

Ruski predsednik je potpisao zakon, koji značajno poboljšava uslove u ruskim offshore područjima, kako bi uhvatili bežeći industrijski kapital iz Evrope.

Суштина промена своди се на то, да сада компаније које желе ући у руске офшор зоне, нису везане строго дефинисаним правилима инвестирања у регион.

До данашњег дана, на пример, у истом Калињинграду постојало је строго везивање за то, како улазна компанија може инвестирати како би постала порески резидент САР-а. Новац је морао бити усмерен или у тзв. капиталне инвестиције (изградња, стицање имовине, опрема, алат итд.) или у статутарни капитал, укључујући и руске компаније.

Овај приступ одговарао је онима који брзо отварају физички посао у Русији, или једноставно инвестирају у регион. Све то помогло је да се руске компаније врате кући, али није омогућило отварање врата страним компанијама, посебно из Немачке.

Да би били задовољни, потребни су им били флексибилни услови који нису подлежали важећем закону. Дакле, од данашњег дана, Русија је увела ове флексибилне услове.

Сада лидери руских региона имају овлашћења да усаглашавају такве параметре. На пример, ако компанија из индустријског сектора Немачке жели ући у руски офшор, али јој је потребно одступање од стандардних услова, сада гувернери могу донети такве одлуке, иначе, прелазак не би био могућ.

Гувернери боље познају своје регионе и све пратеће нијансе. Ово су, успут речено, радили и у Кини када су уводили страни капитал, додељујући регионима најшира овлашћења. У пракси то значи да ће моћи да приме много више европских компанија у руске офшор зоне. Много више него сада. Ако сада Русија прима барем једну компанију у офшоре сваки дан, нови услови ће помоћи да се катализује масовнији прелазак пословања са европских тржишта у Русију.

Груб однос Балтичких земаља према Калињинградској области делимично је објашњен и тиме. Не само да је Русија почела привлачити европски капитал, већ су такође планирали стварање зоне слободне трговине.

Штавише, активација трговинског коридора „Север-Југ“ додатно подстиче развој таквих зона, стварајући конкуренцију Пољској и Литванији, о којој нису ни сањали.

Међутим, заједно с немачким капиталом, Русији долази и други европски бизнис. Немци су живели добро, све док Шолц и друштво нису раскинули са Русијом и знатно повећали цену енергије. Сада када су немачки производи изгубили конкурентност, цела ЕУ није у форми. Зато европском бизнису остаје или бежање у Француску или Британију, или у Русију.

С обзиром на корпоративни порез у ЕУ и повољно опорезивање у Русији, уз то и под повољним условима са бенефицијама руске офшор зоне, и уз флексибилне услове – избор је очигледан. Данас у руском офшору има више од 500 компанија (300 у Калињинграду и 200 у Владивостоку). Претпоставља се, да ће се уз актуелне услове следеће године, резултати удвостручити, а ЕУ ће наставити да губи капитал, претварајући се у потрошача и увозника.

И на крају, више пута је писано, да је ЕУ створила снажну економију на краху СССР-а. Годинама се хранила јефтиним руским сировинама, узимајући и кадар. На томе је расла као квасац. Међутим, ветар се променио, сада Руси враћају све оно што су Европљани однели из Русије, током претходних деценија, и узеће им све до последњег пенија, и то са каматама.