Pročitaj mi članakAko je još i tinjala, ovih dana je definitivno zgasnula ruska nada u novi početak u odnosima sa SAD, piše nemački državni radio
Ако је још и тињала, ових дана је дефинитивно згаснула руска нада у нови почетак у односима са САД, одлука Конгреса да пооштри санкције у Москви је изазвала мешавину отрежњења, неверице и потребе за осветом, а бројни руски политичари и експерти чак говоре и о повратку Хладног рата, пише данас немачки државни радио „Дојче веле“ .
“Вашингтон је Москви званично објавио хладни рат“, каже новинар и публициста Константин Егерт за немачки радио.
Он указује на симболику којом је Конгрес практично ставио Русију у исту линију са Северном Корејом, јер је у изгласаном закону о санкцијама и пакет против Пјонгјанга и Техерана.
“Запечаћен је статус Русије као непријатеља“, каже Егерт.
Русија је, како он каже, за амерички естаблишмент постала део метафоричке “осовине зла” коју је успоставио бивши председник Џорџ Буш млађи.
Егерт сматра да је могућа ескалација у Сирији или на истоку Украјине – као вид руске реакције.
Реч је о најоштријим санкцијама САД против Русије од почетка руско-украјинског конфликта 2014. године.
Представнички дом је нове мере образложио покушајем Москве да се хакерским нападима умеша у предизборну кампању за америчке председничке изборе, што Москва негира.
Нова ограничења погађају између осталог енергетски сектор, кључну браншу руске привреде. Пре него што предлог закона буде прослеђен председнику на потпис о њему мора гласати Сенат.
Још почетком јула, након првог сусрета са америчким председником Доналдом Трампом на маргинама Самита Г20 у Хамбургу, Владимир Путин је изразио тиху наду у „поновно успостављање сарадње“. „У најмању руку делимично“, рекао је шеф Кремља.
Да ли је нада сада умрла? Портпарол Кремља, Дмитриј Песков, у среду није конкретно одговорио.
Одлука Конгреса о новим санкцијама је у сваком случају прилично тужна, рекао је он. Кремљ ће се уздржати од реакција све док закон не буде заиста усвојен.
Нове санкције чине нормализацију у догледно време прилично немогућом, рекао је заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков, пренео је „Дојче веле“.
„Ми више нећемо бацати бисере“, рекао је Рјабков. Та се реченица у медијима тумачи као алузија на “Беседу на Гори“ у којој Христос упозорава да не треба бацати бисере „пред свиње“. Овај цитат из Библије је једна од најоштријих изјава Москве према Вашингтону у последњих неколико месеци.
Након Трампове изборне победе Русија је у дипломатском смислу била суздржана и избегавала је критике на рачун САД. Осим тога Москва је одустала од контрамера када је одлазећи председник Барак Обама прошле године као реакцију на наводне хакерске нападе протерао више од 30 руских дипломата из земље и практично одузео два дипломатска одмаралишта Русији.
Михаил Таратута, реномирани руски експерт за САД и бивши дописник из Вашингтону, сматра да је Владимир Путин сада пред дилемом. Слаба реакција Кремља би била интерпретирана као слабост, написао је Таратута у блогу за радио Ехо Москве.
„Жестока реакција би значила крај највећег сна Кремља, наиме да се постигне сагласност са Трампом и да се однос са Америком једном побољша. Жестока реакција је највероватнија“, сматра Таратута.
Уколико ступе на снагу нове санкције, што се у Москви сматра готовом ствари, многи у Русији очекују протеривање америчких дипломата. Константин Косачов, председник Комитета за међународне послове Савета Федерације, залаже се за „асиметричну“ реакцију која би била „болна за Американце“.
Како би се то могло одвијати Русија је већ показала 2012. године када је Москва забранила Американцима да усвајају руску децу. Говори се о предстојећој „спирали санкција“. Неки стручњаци су запрепашћени. „У датим околностима уопште није јасно шта Русија треба да уради“, каже Фјодор Лукјанов, шеф труста мозгова Савет за спољну и одбрамбену политику који је близак руској влади.
На државној руској телевизији америчке санкције су представљене као европски проблем. Део мера је усмерен против предузећа која сарађују са Русијом у енергетском сектору.
Експлицитно се помиње пројекат гасовод Северни ток 2, који треба да испоручити више гаса из Русије преко Балтичког мора директно у Немачку, навео је немачки државни радио.
Немачка и Аустрија су могуће последице америчких санкција већ критиковале. И Брисел је показао забринутост.
Руски министар економије Максим Орешкин каже да су санкције ударац „против енергетске сигурности Европе“.
Руски експерти америчке санкције стављају на стуб срама као економске мере како би се Русији на европском енергетском тржишту направила конкуренција. У том контексту политичар Косачов тражи договор Москве и Брисела. Могућа је моћна алијанса, тако гласи његова нада, пренео је немачки државни радио.
