Pročitaj mi članakSAD i Rusija već 25 godina održavaju diplomatske odnose, koji su uglavnom hladni. Budući američki predsednik Donald Tramp želi da to promeni.
Ипак неки упозоравају да ће га Владимир Путин преварити, пише “Дојче веле”.
Трамп је руског председника Путина окарактерисао као „врло паметног“. То се десило након што је Путин одлучио да не уводи никакве контрамере на изгон 35 руских дипломата из САД. Трамп је и пре тога више пута изразио дивљење руском председнику и његовој ауторитарној политици и стилу владања. То је разљутило многе људе у САД.
Али, у очима многих, још већу тежину има Трампова изјава да хоће да сарађује са Русијом у борби против тероризма, каже Себастијан Фејок, научни сарадник у Немачком друштву за спољну политику, трусту мозгова са седиштем у Берлину. За Трампа највећа опасност, када се ради о исламистичком терору, долази из Сирије. Тамо такозваној Исламској држави треба извући тло под ногама, рекао је будући председник САД.
„Садашња влада са Бараком Обамом је одбила да сарађује са Русијом јер руски председник, не обазирући се на губитке, потпомаже сиријски режим“, каже Фејок. Трамп се још за време предизборне кампање јасно дистанцирао од Обамине владе. „На основу Трампових изјава се може закључити да му је вероватно свеједно којим методама Русија подржава сиријску војску.“
За Фејока то звучи као поновно обнављање билатералних односа. Да подсетимо: то је хтео и Барак Обама када је ступио на дужност. Његова тадашња министарка спољних послова Хилари Клинтон и руски министар спољних послова Сергеј Лавров су 2009. симболички притисли дугме за „ресет“. То није много донело.
Доналд Трамп хоће да све ради друкчије. Он је човек који прави дилове, како је сам рекао, а Путин је такође заинтересован за добар дил, па ће се, каже, њих двојица већ договорити. Као и на многим другим политичким пољима, за јавност је потпуно нејасно да ли Доналд Трамп уопште има план. Већ је јасно да жели да Рекс Тилерсон буде министар спољних послова. Шеф нафтног концерна Ексон гаји тесне контакте са Кремљом. Магазин Шпигел га је чак назвао „опуномоћеником за Русију“.
Трампова реторика у вези са Русијом је изазвала нелагодност политичких коментатора у САД, каже политиколог Фејок. „Кажу да би он могао да буде трећи председник узастопце којег председник Путин вуче за нос и да ће на крају Русија преварити САД.“
Неће изаћи на добро
Сличну опасност види и Фолкер Вајксел, уредник часописа „Источна Европа“. „Дан раскола ће доћи“, предвиђа Вајксел. Он сматра да лична пријатељства немају велики утицај на политику. „Могуће је да ћемо доживети кратак ватромет зближавања, али он ће брзо сагорети.“
По Вајкселовом мишљењу, досадашње изјаве обе стране не би требало преозбиљно схватати. Он каже да су важнији структурални фактори – а две земље ће остати у међусобној конкуренцији. Јер, режим око Путина се на унутрашњем плану легитимише антиамериканизмом: „Перманентно се ствара слика непријатеља, као бива, САД нас нападају и ми морамо да се бранимо, САД су криве за све – за пропаст Русије, за лошу привредну ситуацију… То се ни са Трампом неће променити.“
То што се Путин повољно изразио о будућем председнику САД Трампу, није у противречности ни са чим, каже Вајксел, јер је реторика према свету сасвим друкчија од оне унутрашњеполитичке. Докле год Трамп најављује ствари које су у интересу Русије – као што је смањивање утицаја САД у Источној Европи – није наодмет хвалити Трампа. На својој годишњој конференцији за новинаре у децембру Путин је о будућем председнику САД рекао: „Нико није веровао у његову победу – осим нас овде.“
Вајксел може да замисли да ће следећи руски корак бити тестирање како се Трамп односи према балтичким земљама. „У тренутку када Трамп повуче црвену линију, привидно приближавање ће бити окончано“. Одлучујуће је оно што ће се дотле дешавати.
Трампова соло-акција није реална
Доналд Трамп као председник не може сам да одлучује како ће изгледати његова спољна политика према Русији. А приближавањем Русији, он ће се поставити против своје партије. Неки републиканци су већ дуго сенатори и не зависе од Трампове воље, каже Фејок. У њих је слика Русије учвршћена и углавном је критична.
Џон Мекејн и Линдзи Грејем су два таква сенатора. Обојица се енергично залажу за формирање анкетног одбора који би требало да испита активности руских тајних служби за време предизборне кампање. Мекејн је за Фок њуз рекао да Конгрес САД мора да „пооштри санкције против Русије због тог понашања“. Тиме су се два сенатора јасно супротставила Трампу, каже политиколог Фејок. Трамп доводи у питање руско мешање и сматра да би анкетни одбор био сувишан.
Поменути сенатори су протеклих дана били на турнеји по балтичким земљама, Грузији и Украјини, да би тим земљама поручили да их САД подржавају – и пореде Трамповог зближавања са Русијом. Мекејн је затражио перманентно војно присуство у балтичким земљама и да се Украјини шаље оружје за борбу против проруских побуњеника на истоку те земље.
„По томе се види да ће Конгрес у будућој оријентацији политике Сад према Русији бити на курсу конфронтације са председником“, сматра Фејок. Чак и када би Трамп укинуо санкције Конгрес би могао да донесе своје санкције и да блокира председника другим методама, на пример, да му ускрати нека средства из буџета и присили га да потроши новац на одређене мере.“
