Pročitaj mi članakEgzodus ljudi iz Hrvatske u Zapadnu Evropu doveo je do velikog nedostatka radne snage, posebno u turizmu i otvorio vrata za novi pad nezaposlenih kod nas, odnosno za „istorijski uspeh“ srpskih vlasti.
Још уочи сезоне бројни су угоститељи и хотелијери упозоравали да не могу наћи потребне раднике, чиме и сезона, а Хрватска много зависи од туризма, долази у питање. На обали нису била ретка упозорења гостима да по пиће морају сами доћи на шанк, јер „нема довољно радника“. Хотелијери и угоститељи су чак и подизали плате, но све им то није пуно користило јер радника нема.
Без радника из Србије пропала би ова сезона, рече нам један пријатељ из Хрватске и заголица причу.И заиста, подаци говоре да би без сезонских радника у туризму, пре свега из Србије и Босне и Херцеговине, угоститељи у суседној Хрватској били у великом проблему да инкасирају туристичке „шолде“, јер су већ у предсезони процене биле да је око 70.000 празних сезонских радних места, највише на приморју, где се просечно заради од 500 до 2.000 евра. Наравно, послодавци и ту гледају да ли је домаћи или гастарбајтер. Али, ових првих слабо има, покупили, што би рекли у Далмацији „пинкле“, и отишли из најмлађе чланице у етаблиране земље Европске уније, где је зарада далеко већа. И тако се прикључили армији, колико је то код нас познато, оних који економски исељенички напуштају државу, привремено или стално… Како ко.
Тако су, одлуком хрватске ваде, сада послодавци у туризму и угоститељству позвали суседе у помоћ, с одобреним квотама званичног Загреба за увоз радне снаге из иностранства.У нашим агенцијама за запошљавање кажу да предузетници у Хрватској притискају своју владу да донесе одлуку да неограничен број српских држављана може да дође у сезони. По неким подацима из Србије, радну дозволу је на почетку ове сезоне могло да добије 5.000 људи.Колико је „оних других“ за сада је непознаница. Све у свему, наши грађани од ове године много лакше конкуришу за сезонски посао и није им као раније потребан за то хрватски или неки од пасоша ЕУ.
По проценама агенција за запошљавање, из Србије је на хрватско приморје до ове сезоне одлазило да ради неколико хиљада људи, а ова је пробила све плафоне летњих сеоба „трбухом за хлебом“.
На Јадран су да зараде похрлили из свих крајева, од Великог Градишта до Врања и горе од Београда до Сомбора и Куле…У Ћуприји нам кажу, како да не иду када је 10.000 динара плата на трафици у овом градићу, а радници су срећни ако су на минималцу, дакле 200 евра или око 24.000 динара. Многи овде сањају да зараде швајцарских 300 франака. Али, лакше је до хрватске куне, „претопљене“ у евриће.
Недостају чак и инструктори паса водича
Иако је хрватска влада аминовала „увоз“ око 30.000 нових страних радника у овој години, подаци МУП од 10. августа показују да је непопуњено остало још нешто мање од 13.000 радних места. Мањак радника осећа се не само у туризму, где је празно још 2.200 радних места, него и у грађевини, бродоградњи, саобраћају, индустрији и пољопривреди, па чак и у култури. Примера ради, код суседа се још увек тражи чак и 12 балетских уметника и три оперска певача, али и 12 лекара, пет стоматолога и исто толико фармацеута, па чак и пет инструктора паса водича.
Возачи из Србије, о чему смо писали, нашли су рачуницу и попунили један број места, јер њихове хрватске колеге одлазе у Немачку, Аустрију и друге земље ЕУ, у којима је ова струка вишеструко боље плаћена. Иначе, „заслуге“ за мањак радне снаге део хрватске јавности приписује самим послодавцима, односно малим платама и лошем односу према запосленима ранијих година, посебно у време рецесије, која је у Хрватској трајала дугих шест година.
Но, ваља рећи како плате у најмлађој чланици ЕУ константно расту, делом и због масовног одласка Хрвата на рад у иностранство, па део економиста већ страхује да би раст зарада већи од продуктивности могао додатно успорити ионако слаб економски раст у Хрватској.
Плата 1.000 ЕУР!
Тако је мислио и Милан, 30-годишњи младић из Бајине Баште, па ово лето, уместо као туриста, проводи радећи, и то на хрватском делу Јадрана. Прецизније, у Пули, где је запослен као конобар у пицерији Тиволи на северном улазу у највећи град у Истри.
„Услови рада су добри. Плата ми је око 1.000 евра и имам регулисан статус, будући да сам добио радну дозволу. Прековремени радни сати су ми плаћени, а газда се побринуо и за смештај и храну.Све у свему, задовољан сам“, казао је за „Нову економију“ Милан.
По струци је конобар, а иза њега је радно искуство на београдским сплавовима. Као и бројни други српски држављани, на сезонски рад у Хрватској одлучио се због виших плата него у матичној земљи: тај ће му новац добро доћи да реши финансијске проблеме.
„Плате у Хрватској су ипак више, али и нарадимо се, јер је сезона у пуном јеку и пуно је гостију. У Пули боравим од маја и остаћу до краја сезоне, односно до септембра“, додаје Милан.
Иако му на рад отпада највећи део дана, остане му и нешто слободног времена. Наравно, слободне сате углавном користи како би се окупао на некој од пулских плажа, али и разгледао град, који је у бившој Југославији углавном познат по римској Арени и некада највећем филмском фестивалу у Југославији, те другим споменицима из античког раздобља.
„Пула је прекрасан град, у њему се стално нешто догађа. Имам времена и за купање. А људи, како домаћи, тако и странци, јако су љубазни према нама. Никаквих проблема није било“, наглашава Милан у кратком разговору с нама, и то на дан када је у пулском Амфитеатру наступао Бајага са својим „Инструкторима“ и то први пут у 35 година дугој традицији бенда. Међу 5.000 људи који су га слушали било је и наших туриста, али и гастића попут Милана. Момак из Бајине Баште је заправо само један од неколико хиљада српских сезонаца који ово лето проводе радећи на хрватском Јадрану. Тачан број радника из Србије још увек је дискутабилан, јер последњи званични подаци хрватског Министарства унутарњих послова се односе на крај прошле године. Но, уз оне незваничне из наших агенција, и подаци из МУП Хрватске довољно говоре сами за себе о динамици и расту.
Наиме, ван сезоне, крајем 2017. у Хрватској је одобрен привремени боравак имало 1.020 српских држављана, од чега је три четвртине, или њих 767 у Хрватској боравило због рада. Годину раније, крајем 2016. године, привремени боравак у Хрватској имало је одобрено готово упола мање српских држављана, њих 600, од чега их је 379 боравило због рада. Бројке су потпуније када се онима с одобреним привременим боравком додају и српски држављани са сталним боравком у Хрватској. Њих је крајем 2017. године, према подацима хрватског МУП, било 766, стотињак мање него крајем 2016. када их је било 898. Како год, држављани Србије последњих су година избили на друго место грађана „трећих земаља“, оних изван ЕУ, који стално или привремено живе и раде у Хрватској: више је једино држављана Босне и Херцеговине.
Већ и због тога с нестрпљењем се очекују подаци за ову годину. Наиме, хрватска је влада, на захтев послодаваца, одобрила досад највећу квоту за увоз радне снаге, па је тако у 2018. години планирано издавање укупно 29.769 дозвола за рад и боравак странаца у Хрватској. Када се томе придода и продужење постојећих радних дозвола, онда укупна квота за запошљавање странаца у Хрватској, према подацима Хрватског завода за запошљавање (ХЗЗ), досеже досад незамисливу бројку од 38.769 људи.
Ми смо стратешки опредељени за чланство у ЕУ и очекујемо ког датума ће се десити да будемо потпуно прилагођени, с испуњеним свим бриселским условима, а суседна земља је већ у том клубу. Али, колико су сличне те балканске приче. Елем, чланство у ЕУ и слобода кретања радне снаге двосекли је мач, кажу у Хрватској. И док се држављани осталих чланица Уније који су се доселили у Хрватску и запослили се у њој готово могу набројати на прсте, држављани Хрватске се већ годинама масовно исељавају у друге чланице ЕУ. Према подацима Државног завода за статистику (ДЗС), само су се прошле године из Хрватске у иностранство иселиле 47.352 особе, што је град величине Вараждина. Од уласка у ЕУ, из Хрватске је, према истим подацима, отишло око 150.000 људи. Притом се из Хрватске највише одлази у Немачку, но последњих година прави хит је и Ирска, као и земље Скандинавије, посебно Шведска. Део Хрвата одселио се и у Белгију и Луксембург, понајвише зато што је у тим земљама седиште институција ЕУ, у којима су нашли посао. Но, има их који посао траже чак и у кризом оптерећеној Грчкој, посебно у тамошњој бродоградњи и поморству.
Егзодус је довео до великог недостатка радне снаге, посебно у хрватском туризму и отворило врата за нови пад незапослених код нас, односно „историјски успех“ српских власти.
Још уочи сезоне бројни су угоститељи и хотелијери упозоравали да не могу наћи потребне раднике, чиме и сезона, а Хрватска јако зависи од туризма који чини око петине њене економије, долази у питање. На обали нису била ретка упозорења гостима да по пиће морају сами доћи на шанк, јер „нема довољно радника“. Хотелијери и угоститељи су чак и подизали плате, но све им то није пуно користило како би привукли домаћу радну снагу, која је у великој мери отишла у иностранство или чезнутљиво гледа према њему. Пресушује и традиционални базен радне снаге у суседној БиХ, будући да тамошњи Хрвати масовно користе хрватски пасош и могућности сељења и запошљавања диљем ЕУ, које им он пружа.
С друге стране,сами послодавци у Хрватској нису се показали склонима да у већој мери запошљавати радну снагу из осталих чланица Уније, коју могу размерно лако увести. С једне стране, кажу, велике су језичке и културолошке баријере, а с друге стране, хрватске плате за те су раднике, с могућим изузетком Румуна и Бугара, углавном премале. У таквој ситуацији, логичан излаз био је посегнути за радном снагом из Србије и осталих земаља Западног Балкана, иако се политика годинама томе противила.
Фото: Free images Pixabay
Кући донесу и 5.000 евра
Наши гастарбајтери на Јадрану кажу да највише зараде конобари, ако се не рачунају кувари који су увек и свуда добро плаћени, а у Хрватској од 1.200 до 2.000 евра. Почетна плата у ресторанима или хотелима за конобаре је од 600 до 800 евра, смештај је готово увек обезбеђен, као и храна, а од бакшиша може да се заради још једна плата месечно. Смене су често двократне, конобари раде 12, а некад и 14 сати и то до касно у ноћ. Слободан је обично један дан у недељи, а најбољи бакшиш је у дискотекама и ресторанима. У пет месеци сезоне, од маја до октобра, саговорници донесу кући у Србију око 5.000 евра.
Иначе, према подацима ДЗС, просечна нето плата у Хрватској у мају је износила 6.352 куне, што је око 850 евра и врло јасно говори где смо ми у односу на суседа. Када се тај износ упореди с платама радника у другим новим чланицама ЕУ, он није мали, али ваља водити рачуна да су и трошкови живота у Хрватској велики, односно да су цене у њој врло близу оних у далеко развијенијим земљама.
„Увоз радне снаге из Србије, БиХ и осталих земаља регије је неминован. Код нас је сада изражен недостатак радне снаге, посебно оне стручне, и то није нешто што ће моћи да се реши у кратком року“, објашњава Анте Михић, бивши дугогодишњи председник Цеха угоститеља Хрватске обртничке коморе (ХОК).
„Нисам приметио да влада велики интерес за увоз радне снаге у угоститељству из Бугарске или Румуније, да не говоримо о Украјини, која се сада форсира. Како ћете се споразумети с тим радницима?! С друге стране, радна снага из БиХ и Србије нам је близу, језици су нам слични, и зато је увоз радника из тих земаља најједноставније и најлогичније рјешење. То су људи који знају радити“, објашњава Михић.
Могло би се, дакле, рећи да су српски сезонци, заједно с онима из других држава Западног Балкана, спасили овогодишњу сезону у Хрватској. Тај ће се процес, по свему судећи, наставити. Тако угледни хрватски економист Дамир Новотнy сматра да је ово чему сада сведочимо тек почетак већег увоза радне снаге из Србије, као и да ће се тај процес наредних година интензивирати.
„Код нас влада константан недостатак радне снаге у туризму, грађевинарству и пољопривреди, и Србија је ту, занемаримо ли политичке односе, најближи и најлогичнији извор радне снаге. У Србији су плате око 50 посто ниже од просечне у Хрватској, а незапосленост је велика. Наше тржиште рада им је близу, језичке и културолошке разлике су мале. И док већина Хрвата углавном одбија да ради за овдашњу просечну плату, јер много више може да зараде само неколико стотина километара западније, у Србији пристају да раде за плате какве су у Хрватској“, истиче Новотнy.
Додаје како је Хрватској као базен радне снаге из Србије посебно занимљива Војводина, пре свега због географске близине. По његовом мишљењу, као и по оцени низа других стручњака, наредних година може се очекивати раст увоза радне снаге из Србије у Хрватску.
„Хрватско и српско тржиште рада природно ће се повезати“, закључује Новотнy.
И подаци водећих хрватских хотелских кућа показују да расте број радника из Србије у овој сезони. Тако у ровињској Маистри, делу Адрис групе, кажу да су ове године ангажовали 73 радника из Србије и БиХ, који углавном раде на пословима конобара и кувара.
„Веома смо задовољни њима, јер је углавном реч о радницима који су одговорни и високо мотивисани за рад, којима је у интересу да кроз посао у туризму науче нове вештине и знања. Као и свим осталим сезонским запосленицима, уз плату, у складу с колективним уговором, Маистра организује и плаћа смештај, уколико им је потребан. Запосленици имају право на два топла оброка те на накнаду за превоз на посао. Исплаћују се и додаци на плату, односно регрес за годишњи одмор, божићница, јубиларна награда и солидарна помоћ“, кажу у Маистри за „Нову економију“.
Сезонаце из Србије има и пулски Арена Хоспиталитy Гроуп, бивши Аренатурист. И у тој компанији кажу да су њима углавном задовољни. У поречком Валамару, пак, више су се, чини се, оријентисали на увоз радника из БиХ.
Међу сезонцима који раде у Ровињу је и 34-годишњи Влада из Сремске Митровице, који од априла ради на одржавању хигијене у једном ровињском туристичком насељу. Влади је ово први боравак у Хрватској, а на рад у њу дошао је, како сам каже, да нешто заради и реши се дугова.
„Плата је већа него у Србији, али опет премала за посао собара који се обавља.Месечно добијем 3.800 до 4.300 куна (500 до 575 евра), у зависности од броја радних сати и слободних дана. Имамо плаћен смештај и два оброка, а с околином није било проблема“, истиче Влада за наш лист. Ипак, упозорава и на проблеме с којима се суочавају сезонци. А они нису безазлени.
„Ако си странац, немаш право на боловање: ако га отвориш, губиш право на смештај и траже да се одмах иселиш. Генерално, једно су нам причали у Србији, а то нема пуно везе са стварношћу. Ипак, већина нас је овде због дугова и зато пристајемо на слабије услове рада“, жали се Влада.
Посебан проблем за српске сезонце може представљати Дан победе и домовинске захвалности, како се у Хрватској службено зове празник којим се слави Олуја. Иако ни тих дана почетком августа српски радници углавном немају проблема, Влада каже да су доживели добацивања и вређања од стране појединих хрватских радника. Но, углавном је реч о радницима који не раде с њима, па такве испаде игноришу.
„На то не обраћамо пажњу“, додаје овај Митровчанин на раду у Ровињу, некада званом српским градом на Јадрану. Срби су ту масовно летовали, имали куће…
Хрватски туристички радници, опет, истичу да квалитет услуге у туризму у Хрватској пада. Иако су послодавци углавном задовољни увезеном радном снагом из Србије и других земаља регије, упозоравају како многи од њих немају довољно знања за рад с туристима, па их за то морају брзински обучавати. Упркос томе, и даље радије бирају радну снагу из регије, него из удаљенијих земаља, биле оне у ЕУ или изван ње. Штавише, најављују да ће од хрватске владе тражити веће квоте и лакше издавање радних дозвола. Да оде на рад у Хрватску и спасе тамошњи туризам ето можда прилике и за Сашу који је на друштвеним мрежама као коментар на „Зашто се Срби исељавају“ написао: „Дај боже само да одем одавде из Србије, молим ти се боже! Што пре…
Ко ће пре да се исели – Срби или Хрвати?
Податке државне статистике ваља узимати с великим опрезом, како преко границе, тако и наше, у то се уверавамо голим оком свакога дана. А ова прича о српским радницима који су спасили ову летњу сезону Хрватима отворила је и „Пандорину кутију“ спекулација са запошљавањем, незапосленима, у чему смо експерти, па смо кажу и статистичке податке прилагодили причи о „буму“ о паду незапослености, што је посебна анализа.
Но,кроз призму алармантног недостатка радне снаге у суседној земљи и одласка српских сезонаца, не можеш наравно да не видиш себе. И ту је оно питање – ко ће пре да се исели из сопствене „патриа ностре“ – Срби или Хрвати.
Можда су најбољи показатељ великог егзодуса из Хрватске подаци о броју незапослених. Док је пре уласка у ЕУ, посебно у време кризе, на берзи рада било пријављено и више од 300.000 људи, последњи подаци показују да статус незапослених у Хрватској има само око 135.000 људи. Већина њих су дуготрајно незапослени, па су многи стручњаци скептични да ће ти људи икад наћи посао. Једноставно, њихова знања и вештине нису оно што се тражи на данашњем тржишту рада. А где су остали, па наравно у иностранству, правећи од Даблина у Ирској други град у свету по броју Хрвата… Као ми некада са Чикагом, а данас се и не бирају метрополе за исељавање младих Срба, али и Хрвата. Неколико последњих година из Хрватске се најмање 172.000 становника иселило у шест европских држава – Немачку, Аустрију, Ирску, Италију, Шведску и Норвешку. Ако се узму у обзир и остале земље, та цифра је око 200.000 људи (подаци из 2017. године), а неслужбене процене говоре да је у задњих пет година отишло и до 300.000 људи.
Србију је само у периоду 2007-2014, по подацима Организације за економску безбедност и сарадњу (ОЕЦД), напустило чак 300.000 људи. Од тога, 2014. се иселило дупло више – рекордних 58.000 – него 2007, када је отишло 26.000 људи (подаци из 2017. године). Ако се из Србије одселило 58.000 људи у 2014, исто толико Хрвата се у 2015. одселило само у Немачку, како да незапосленост не падне.
Егзодус је у Хрватској „пратио“ наравно и ту магичну стопу балканске незапослености. Она је у Хрватској, додуше, и даље висока и износи, према подацима Еуростата, за јун 9,2 посто, по чему је у ЕУ боља само од Грчке, Шпаније и Италије, а времена када је стопа незапослености досезала 20 и више посто одавно су прошла. Да би ствар била гора, из Хрватске се већ годинама не исељавају само незапослени, него одлазе и људи који су овде имали сталан посао, неретко и добро плаћен. Исто се, кажу из регионалних и међународних организација које прате ситуацију, сада дешава и у Србији. Не одлазе само млади, а Србија је две деценије прва земља у региону и друга у свету по одливу високообразованих у свет, те незапослени, већ и они са 40 година, позиционирани и са платом од чак 2.000 – 3.000 евра.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
