Догађаји који су обележили 2023. годину по Скоту Ритеру

20:45 29.12.2023.

Некадашњи амерички обавештајац открива којих пет догађаја је, према његовом мишљењу, обележило годину за нама

Година за нама је показала да се свет трансформише од америчке хегемоније ка неизвесности мултилатералне реалности која тек треба да буде дефинисана, пише бивши амерички војни обавештајац Скот Ритер у ауторском тексту за РТ Интернешенел.

Он је са читаоцима поделио пет догађаја који су, по његовом мишљењу, обележили 2023. годину.

Неуспешна украјинска контраофанзива

Вероватно највише најављивани догађај године, украјинска контраофанзива представља НАТО верзију немачке офанзиве у децембру 1944. године – последњи очајнички покушај да се бацањем свих преосталих трупа оствари победа против ривала који је преузео стратешку иницијативу.

Сваки добар војни аналитичар је могао да предвиди да је украјински пораз неминован, због чега размере заблуда у Украјини и НАТО-уз указују њихов очај, наводи Ритер.

Незнање оних који су веровали да би Украјина могла да пробије руску одбрану парира само онима који су мислили да би покрет „московског Мајдана“ могао бити створен комбинованим утицајем економских санкција и вечног рата против Украјине.

Ритер наглашава да је контраофанзива својеврсна манифестација русофобије која је захватила колективни Запад, где незнање побеђује чињенице а илузије тријумфују над реалношћу.

Неуспела НАТО/украјинска контраофанзива, далеко од тога да је ослабила Русију, показала се као инкубатор за рађање моћније, самопоузданије и отпорније Русије која више неће дозволити да буде класификована као грађанин другог реда у светској заједници, наглашава он.

Рат Хамаса и Израела

Израел је 6. октобра био у изузетно доброј позицији: Свет је потпуно заборавио на палестински проблем, поједине арапске земље су радиле на нормализацији односа са јеврејском државом која је у том тренутку имала најмоћнију војску у региону.

А онда је дошао 7. октобар и напад Хамаса.

Приче о нормализацији односа арапских земаља и Израела су прошлост, ИДФ се осрамотио, а израелске службе су се показале као шупља љуштура чији је једини успех вештачка интелигенција која помаже у убијању палестинских цивила.

Реалност на Блиском истоку данас дефинишу два проблема – неопходност палестинске државе и неминовност израелског стратешког пораза.

Путеви ка решавању сваког од ових питања неће бити лаки и могли би трајати више година, али једно је сигурно – нова геополитичка реалност не би била могућа без догађаја од 7. октобра.

Африка: Побуна у Сахелу

За само три године, француска постколонијална империја у Африци је прешла пут од одскочне даске за пројекцију Америчке и Француске војне моћи против исламистичких побуњеника до потпуног пораза и понижења за Париз од стране националиста који су збацили традиционалне профранцуске владе, заменивши их антифранцуским војним хунтама.

Колапс „Франсафрике“ у Малију, Буркини Фасо и Нигеру био је одлучујући колико и драматичан, а Француска и њени савезници нису могли да ураде скоро ништа како би га спречили, пише Ритер.

Драматично избацивање Француске из региона довело је до успона нове регионалне силе – Русије.

Успон трочланог савеза између Малија, Буркине Фасо и Нигера подударио се са све активнијом руском спољном политиком, која тражи заједничке интересе са Африком која се и даље суочава са последицама колонијализма.

Тај приступ се види и у успеху руско-афричког самита одржаног у Санкт Петербургу, као и све јачим економским везама две стране.

БРИКС

Након овогодишњег 15. самита БРИКС-а у Јужној Африци, та организација је процветала као такмац америчком „поретку заснованом на правилима“ који је доминирао светским дискурсом од краја Другог светског рата.

Самит БРИКС-а показао се као савршена супротност комбинованом патосу самита Г-7 у Хирошими у Јапану и самита НАТО-а у Вилњусу у Литванију.

У Јапану и Литванији, западна импотенција је била у потпуности изложена свету. У оштрој супротности, зрелост феномена БРИКС-а пружила је мултилатералну алтернативу која се показала привлачном за многе нације, укључујући и шест које су примљене у ту организацију као део његове стратегије ширења.

БРИКС је надмашио Г7 у колективној економској моћи, а геополитички утицај његовог чланства је такав да ће у наредним годинама премашити и Г7 и форуме НАТО-а у погледу укупне међународне важности.

САД: Цар је го

САД троше скоро билион долара годишње на своју одбрану – више од комбинованих издатака за одбрану својих десет најближих ривала за прво место. Тим новцем се финансирају стратешке снаге за нуклеарно одвраћање и потенцијал за пројекцију конвенционалне војне моћи САД.

С обзиром на те огромне суме, могло би се очекивати да ће доминација америчке војне моћи широм света бити без такмаца – али то није случај.

Трошећи само делић онога што САД плаћа, Русија је претекла Сједињене Државе када су у питању стратешке нуклеарне снаге.

Вашингтону је потребна велика надоградња његове нуклеарне тријаде – балистичких ракета са копна, подморница и бомбардера – које чине њене могућности нуклеарног удара.

За то ће бити потребно више од деценије, а трошкови за то ће се мерити стотинама милијарди долара – или више, с обзиром на историју неефикасности и прекорачења трошкова америчке војне индустрије.

Русија је, у међувремену, почела да ставља у употребу напредне ракете – пројектиле дизајниране да поразе америчку противракетну одбрану, заједно са новим подморницама и бомбардерима.

САД су одржавале структуру конвенционалних војних снага способних да истовремено воде два и по рата – један у Европи, један у Азији и одржавање ситуације на Блиском истоку све док се победа не постигне у једном од прва два фронта, наводи Ритер.

Данас, покушавајући да одрже глобално присуство које су имали током Хладног рата, САД нису у стању да се боре и победе ни у једном великом сукобу. Колективна импотенција НАТО-а се може видети у Украјини, где украјинска војска, коју су обучавали и наоружавали губи, од Русије.

Са кризом на Блиском истоку, где су Американци приморани да распореде трупе како би одвратиле Хезболах и јеменске Хуте, али и потенцијалном ескалацијом на Тајвану, САД су доживеле велику бламажу те је сада потпуно јасно: „Цар је го“.