Pročitaj mi članakRuski gas stiže u Evropu brojnim gasovodima. Ali nijedan nije tako sporan kao Severni tok 2. Još jedan gasovod koji direktno povezuje Rusiju i Nemačku predmet je sporova. Zašto? Evo odgovora na najvažnija pitanja, piše Dojče vele.
Шта је у ствари Северни ток 2?
То је гасовод који још није довршен, а којим би гас из Русије требало да се транспортује директно на север Немачке. Цеви ће се налазити испод Балтичког мора, а већим делом би биле паралелне с већ постојећим Северним током 1. Пројект је још у изградњи, до сада је положена четвртина од укупно 1.200 километара вода.
Кроз Северни ток 2 би се од наредне године требало испоручивати до 55 милијарди кубних метара гаса годишње, једнако као и кроз први северни ток. Према мишљењу њемачке владе, то ће побољшати сигурност снабдевања Европе. Део гаса ће се из Немачке испоручивати другим европским државама.
ТАДИЋ: Опозиција има шансе да победи ако се консолидује, протести да не стају https://t.co/xMMtdqltQC
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 24, 2018
Ко стоји иза пројекта?
Компанија се зове Норд Стреам 2 АГ. Она је у стопостотном власништву руског Газпрома. У финансирању ове инвестиције од 9,5 милијарди евра учествује пет западноевропских фирми: ЕНГИЕ, ОМВ, Шел, Јунипер и Винтершел. Председник Одбора акционара фирме Норд Стреам 2 је бивши немачки канцелар Герхард Шредер, дугогодишњи пријатељ руског председника Владимира Путина.
Да ли је гасовог неопходан за енергетску сигурност Немачке?
Није неопходан, али у великој мери доприноси тој сигурности. Планираних 55 милијарди кубних метара гаса годишње одговара годишњој производњи Холандије, по количини трећем испоручиоцу гаса Немачкој. Али, Холанђани ће ускоро престати са испорукама, с обзиром да је тамошња влада одлучила да до 2022. знатно смањи експлоатацију гаса, а да је до 2030. потпуно обустави. И Норвешка, други највећи немачки испоручилац, убудуће ће извозити мање гаса.
Повећава ли овај пројект зависност од Русије?
То је извесно. Русија већ сада покрива 40 одсто потреба Немачке за земним гасом. А та је тенденција у порасту. То са сумњом посматрају пре свега САД, под мотом да енергетска зависност води политичкој зависности. То Вашингтон неуморно понавља и прети санкцијама.
Герхард Шредер је недавно одбацио аргументе Американаца као „егоистичне“ и рекао да САД само желе да на европско тржиште пласирају свој течни гас (ЛНГ) добијен спорном методом фрекинга. У Европи постоји довољно капацитета за складиштење ЛНГ. Али, амерички гас би, у првом реду због транспорта бродовима преко Атлантског океана, био знатно скупљи него руски.
Ко још има замерке на Северни ток 2?
Попис противника немачко-руског пројекта све је дужи. Гасовод је трн у оку пре свега Украјини, Пољској и балтичким земљама. Оне сматрају да економско јачање Русије само повећава снагу „агресора с Истока“ и награђује његову досадашњу милитаристичку политику. Украјину и Пољску додатно љути то што због гасовода на морском дну остају без милијардске зараде од транзита. Иако, кроз обе земље још увек пролазе гасоводи који доносе приходе.
Европска унија је такође критична према Северном току 2. Још 2015 – дакле после руског присаједињења Крима – у Бриселу је договорено да ће се радити на смањењу зависности од руског енергента. Немачка влада понавља да су енергетске везе с Москвом „стабилизирајући политички елемент“ – чињеница је да је Немачка по том питању све изолованија међу партнерима.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
